Branislav Jevtić: Valjanje u blatu (tutorijal po Baki Prasetu)

Podelite:

GOAT – glasi skraćenica koja je odskora ušla u vokabular svakoga ko je iole upućen u tenis, a odnosi se na nezvaničnu titulu Greatest of all time, zahvaljujući pre svega Novaku Đokoviću. Sve bi bilo u najboljem redu da smo njega zatekli po bilbordima širom prestonice i gradova unutrašnjosti, da se jednog jutra nije nakekečio izvesni Bogdan Ilić alijas Baka Prase. Umesto da kao odraz našeg društva koje bi negovalo prave vrednosti osvane heroj nacije u svakom pogledu, kao uzor mladima pojavi se tzv. influenser kao novi mesija. Na jednoj strani Nole kao internacionalni fenomen, i na drugoj popov mali koji toliko nije krio sreću što je njegova beznačajnost dospela u žižu javnosti, da je na jutjub snimku euforično cupkao i skakutao od romčića koji prose i peru po mrazu šoferšajbne za ćoravi dinar, do presretanja auta u prolazu i svadbarskom vriskanju kao je sve državljane zapahnula ista sreća. Savremene bilborde, ako nije čisto srknavljenje, uporedimo li sa nekadašnjim ikonama u davna vremena, (ne) možemo zamisliti neku toliko oholu i gordu, uz svu lažnu skromnost, spodobu koja je platila zlatnicima da ga na freskama po crkvama živopišu. Ako to nije huljenje, raspeća bejahu i biće uzaludna. Desetine hiljada evra dade taj veselko, što kao perfidnu investiciju, što kao izliv bahatosti, što kao odraz narcizma, kompleksa više vrednosti, a što kao (njemu najslađe) potez najniže pobude: da mu drugi zavide. Bogomdan Ilić pseudosimpatično poznatiji kao Baka Prase vređa inteligenciju tako opušteno da mu prosto treba pozavideti, i poverovati na njegovu kovanicu koja je postala pravi hit po vrtićima: ŠAIM SE.

Opusu i značaju Đokovića toliko različit, ovaj gotivac je ipak fenomen po mnogo čemu. Pametan je kao fudbaler. Duhovit kao sudski izvršitelj. Koristan kao kamen u bubregu. Dobar kao dobroćudni rak. Kreativan kao instruktor u teretani. Zanimljiv kao glas iz zvučnika na železničkoj stanici. Opojan kao stajsko đubrivo. Sladak kao mleko tek pomuženog jarca. Svrsishodan kao biber u gaćama…

GOAT znači još i koza, živuljka iz roda papkara, što nema nikakve veze sa sortom papaka. Baka Prase je gotivac jednom rečju. On je idol mladih, primer i ideal doba koje nam tek predstoji.

Popov mali koji propagira ̕leba bez motike uz video igrice; kombinuje vulgatu i neizostavno brate; muzički potkovan, ozbiljna je konkurencija 2 live crew, brutalcima iz Južne Atlante, Komtona – Kalifornija ili Bruklina. Jevanđelja po Iliću, moralno nižeg od kote mora, u samom startu ostavljaju daleko iza sebe rivale poput Muđe ili tatinih ćerkica koje fanglom pa mistrijom moraju puder da nanesu pre negoli istu tehniku (niskogradnje – putevi Srbije) pratiteljkama prenesu. Jedno je samo izostavio – tajnu kako je postao popularan tj. selebriti. Nikakav problem. Vidljivost na internetu se plaća. Za to postoje agencije. Osim interneta, popularnost se povećava i marketinškim agencijama koje će vas proturiti kroz sve medije. U pitanju su iznosi u desetinama pa i stotinama hiljada evra. Da biste dobili, morate uložiti. Dan sa njim postade prestiž kao rođendanski poklon. Nedavno je sin izvesnog Don Kockalonea dobio za rođendan čitav dan da provede sa njim. Da bi ga ovaj provozao u famoznom poršeu, odveo do studija i upoznao sa par ortaka, tatica je morao da iskešira 10.000 evra.  Otud suze njegove stare majke, kada je dovezao, s upaljenom kamericom, naravno, porše. Sistem progresije je, pak, još jednostavniji, tj. kako se pecaju pratioci. 20 procenata nema potrebe komentarisati niti im meriti IQ. Interesantniji su oni koji pogledaju bilo koji vlog, spot ili skeč, jer to rade samo vođeni onom kontradiktornom logikom: čim ga svi gledaju – mora da je nešto zanimljivo. Međutim, da se bar minimalno potrudi, i npr. objasni kako namaći ustima kondom na svoj ponos… ne! On igra igrice, reklamira bicepsoidnu plitkoumnost, mlatara skupocenom čukom i ostalu snobovštinu, i time promoviše materijalizam; prenemaganjem sopstveni infantilizam… To što prikazuje svoju privatnost, nije čudno u eri rijalitija, ali, zašto nam uskraćuje najpikantniji deo intime – koprokulturu, pa makar mu se život rijalitizovao u 24ha, ili tačnije u 24haha.

Popov mali najtransparentniji je dokaz da svako može da napravi dete, ali ne i da ga usmeri na pravi put. Ja bih mu preporučio kao lek autohipnozu, a deci, omladini i polusvetu da se prekrste levom rukom, dobro se ispodsmevaju sami sebi u ogledalu, i ponavljaju kao mantru: „Sada si pao najniže, Nikola…“, dok ne izvuku konkretne pouke. Zar vam je potreban još jedan Rambo Amadeus, koji je nakon jednog koncerta na Beer fest-u u Beogradu u intervjuu, bez imalo srama (kao uostalom i ostali Crnogorci kojima je najljepše dolje, a ovde su ipak), da mu nije važno kako je uticao na masu, već da je dobio dobru kintu? Taj globalni fenomen nije izmislio neko tako inventivan kao on; manipulacija masama, degenerizacija i retardacija odavno postoje i imaju smisla isključivo onima koji ih sprovode. Život nije video igrica kojom mi upravljamo. Od prsta sudbine se ne može uteći, ali, ne mora baš uvek da nam zapadne onaj srednji. Sve zavisi od nas. Zato, pre svega, kažiprst na čelo, ubuduće.

Branislav Jevtić za Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. Nenavid što bi rekao običan svet..
    Toliko se uči o skromnosti,postu i duhovnim darovima da bi i vrane na grani dobile duha svetoga a ljudi se kobacaju svojom sujetom na sopstvenu štetu.
    Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatašu u carstvo božje.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here