Branislav Jevtić: Žetva bez roda

Podelite:

 

ZEMLJA NA DOBOŠ

Možda nije kompletna definicija za ovo rajsko podneblje. To nije samo zato što je bagatelno raskrckana zemlja domaćim predatorima ili stranim (m)ulagačima uz gratis subvencije. To ne ometa ni činjenica da smo i vazduh pustili u promet tako što je tradicionalno fer i javno sprovedenim tenderom omogućeno povlašćenima da razapnu i eksploatišu vetro-turbine koje su sve samo ne vetrenjače. Već, stoga što smo i dušu uveliko počeli da rasprodajemo. Dok se u svetu već primenjuje čipovanje (implatantima između palca i kažiprsta čijim se tagovanjem postiže olakšano elektronsko plaćanje, autorizacija pristupa i svakojako kontrolisanje uređaja u okolini), ovde i dalje vjeruju političarima na reč. E da nije – da je bezbroj praznih reči jedna reč: ništa.

 

POPIS ILI INVENTARISANJE?

Probni popis stanovništva koji sledi samo se na prvi pogled može učiniti kao generalna proba predizborne kampanje u bližoj ili malo daljoj budućnosti. Suštinske razlike između našeg konzervativnog birokratisanja i namera vladara iz senke poput medijskog manipulatora i supervizora  Pjera Omidjara (Pierre Omidyar) nema. I jedne i druge briga za nečije generalije kao za lanjski sneg, ali zato im je itekako stalo koliko ste im rentabilni.

 

(NE)PRIRODNI PRIRAŠTAJ

Novi popis, staro inventarisanje prevashodno ima za cilj da zavede svu imovinu kako ne bi izmakla porezu tributarne države, a naročito lihvarskim sizerenima. Od sekundarne važnosti, ali itekakvog značaja je prikazivanje lažnog stanja odnosa rađanja i umiranja. Štelovanje rezultata kako bi se minimalizovala bela kuga vrši se na više načina, ali najpopularniji je fantomski fond. U njemu se, u zavisnosti od mogućnosti, mogu pronaći identiteti osoba od onih koji su odavno rezidenti u inostranstvu, preko onih sa dvojnim državljanstvom, sve do počivših. Na drugoj strani zataškava se tačan broj, učestalost kao i porast emigracija (imigracija sa Bliskog istoka), abortusa kao i negativan priraštaj usled većeg mortaliteta od nataliteta. Na to sve ako dodamo i najsuptilniju tajnu – broj samoubistava, svako iole svesno biće doći će do zaključka da je svemu tome zajedničko uzročno stanje: ne kada se nema perspektiva (jer srećni su oni koji imaju neizvesnu budućnost, dok god imaju mogućnost na nju da utiču), već kada je izvesna bezizgledna perspektiva.

 

RESTRIKTIVNA POLITIKA

Prikrivanje činjenice da smo u samom vrhu tabele najstarijih nacija, i rekordni broj abortusa na godišnjem nivou pogoduju samo arsen-lupen proletarijatu kako bi bez muke fabrikovali opši utisak zaposlenosti u navodnom porastu. Vređanje kolektivne inteligencije u jednom trenutku otišlo je dotle da su devedesetih javno servirane priče da opšta nemaština može samo pozitivno uticati (za vreme restrikcija struje) na natalitet. Takvom brižnošću uskoro ćemo komotno moći da uživamo ugled kao prvi i jedinstveni goli otok usred kopna.

 

SUZE ATLANTIDE

Srbi su nebeski narod kome se nije otvorio padobran. Ovome u prilog, ako načas zanemarimo natalni bojkot (jer se to mora razgraničiti od seksualne anesteziranosti), itekako treba crvenim slovima istaći, a to je broj samoubistava. Za narod (demos) koji je sistematski ubijan u pojam terorom (deimos), nisu potrebni dobošari pred kapijom da se ukućani stresu, onesveste ili potraže konopac, već je dovoljno kaluđersko kucanje na vrata javnih izvršitelja. U šah-mat poziciji, gde god se okrene, narod je zahvatila opšta apatija, te ne treba parafrazirati toliko štivo već obrađenog problema suicida. Ovom itekako osvešćenom narodu ponajmanje su potrebni life-couch-evi, reiki i ostala placebo zamajavanja, kada su i slepcu vidljive posledice u vidu gubitka samopoštovanja i autodestrukcije. Ovde više ne prolazi optimizam pamćenja (isfiltrirana nostalgija kao poslednji odbrambeni mehanizam bića), kada je uveliko uzela maha trivijalnost pamćenja (kada postaje svejedno jedinki šta se nekada – lepo ili loše – zbivalo, samim tim što će samo gore biti). Taj globalni fenomen nije nastao slučajno, i sada najlakše mogu biti zaboravljeni propusti u zdravstvu. Ko zna koliko samo slučajeva je moglo biti spaseno da je imao ko sluha za njih. Ko nije imao prilike da se obrati psihijatru, taj ne zna kako je normalan poludeti. Pođimo od selebriti Jovana Marića kao vrlog seksologa, profesora, načelnika bolnice i dvaput biranog ambasadora. Šta je on postigao za unapređivanje profesije, osim što se dokazao kao tipični karijerista? Ruku na srce, nije on jedini, veći je problem naći nekoga ko nije mario samo za sebe. Dakle, tim i takvim marićima ako vas nesreća potera da potražite savet ili utehu, neka vam je Bog u pomoći. Dok vas išetkaju nezainteresovani stipendisti koji će se preslišavati pred vama, pa dok vas ispitaju nekompetentni i nesavesni psiholozi bajatim testovima, doći ćete do psihijatra (ako vam to tada išta bude značilo). Kada budete shvatili koliko ste vremena protraćili, i da ste više empatije i profesionalizma mogli naći u glasu iz slušalice pozivajući kol-centar za samoubice, shvatite da ste sami vi i vaša volja u potrazi za slamkom spasa.

 

SLAMKA KVASA

Ko broji do beskonačno, nema nazad. Političarima, kojima nije bilo potrebno hirurški odstranjivati obzirnost, ignorisali su signalizaciju naroda svake vrste da puca po svim šavovima, i otud kao rezultat pandemija samoubistava i nerađanja. Za to će narod okriviti, po principu svaljivanja krivice. Elem, ljudi su krivi što ne idu kod lekara redovno, nego kad prigusti (a pitanje je koliki procenat ima za npr. magnetnu rezonancu). Za sve je kriv narod. Dovoljno je propratiti žargon mladih, jer oni su najbolji odraz aktuelnog stanja. Beše (ako izuzmemo vulgarnog tipa uzrečice): mrak, šatro, boli glava, ekstra, kul… pa smo došli do: realno (setimo se trivijalnosti pamćenja), i na koncu: logično! Kao u autobusu firme Krstić gde ništa ne funkcioniše, Pavle Vujisić insistira: „propisi su propisi“, tako i u nas sve nelogično posta, što paradoksalno stvarno, a što u humoru na svoj račun, logično. Logično je da u Akademiju nauka biva primljen Goran Petrović kao zasluga za dvadesetogodišnju književnu impotenciju, a ne neko zaista plodan i obećavajući pisac ili koje druge vokacije. Za cilj se ima totalna dehumanizacija. Na sve moguće načine uvesti inhibiciju zadovoljenja svih egzistencijalnih potreba, od slobode govora do reprodukcije. Odroditi čoveka, potčiniti mu intelekt, emociju ugasiti, svest obezdušiti i kompletno ga podrediti svrsi sistema. Prema tome, sterilitet nikoga ne treba da čudi. Još ako postanemo svi jednakopolni tj. gender, bićemo jednostavniji za manipulaciju od jednoćelijskog prapretka. Jedina začkoljica se nameće u vidu pitanja: ako se već insistira na ukidanju rodova, a opet i na rodnoj deklaraciji (psiholog – psihološkinja, vitez – viteškinja…), kako izbeći treći rod (to, ovo, ono) u koji nas uvlače, a da ne bude reč o kakvom čudovištu, koje bi baš da izbegnu?

 

ŽIVOT U OPTICAJU

Kada je država u stečaju, kako život održati u opticaju? Nikakvi saveti gromopucatelno nazvanih holističara, kreativnih industrija niti lažnih altrustičkih apela u vidu nacionalnih timova za preporod. Političare rezistentne na božiji gnev, i njihovih medija katastrofične vesti ignorisati. Odavno je izbrisana granica između etike Hipokrata i Hipokrita. Nego, kada ti ništa ne preostaje, uzdaj se u ono čime raspolažeš. Ovo nije petparački kliše, mantra ili om, već realno i logično promišljanje. Inat! Naš brend, naš dnk-monogram, naš identitet – inat je jedino što se može suprotstaviti demografskom bankrotu. Svikli na teturanje iz krajnosti u krajnost, zašto ne bismo odabrali nešto drugo spram zida? Za one blagoslovene plitkim umom, ovo nije challenge za masovno zaskakivanje gde se ko zatekne; ne gubiti nevinost odmah po gubljenju mlečnih zuba kao u primitivnih naroda; ne prizivati neplaniranu kao ni neželjenu decu; već, slobodno i ponosito, bez paranoje, poći u zagrljaj voljenoj osobi. A, onima na vlasti, staviti do znanja, da je dosta svima pasjeg života u kom je zabranjeno i da se zalaje. Na njima je da otvore budžet, jer je alarmantno do kritične tačke vreme, za podsticaj. Decu ne donose rode, niti se samoubistva događaju bez razloga, već je neophodno stabilnije gnezdo odnosno sigurnija baza. Ne za treće, četvrto, deseto dete, već za prvo. I, za tili čas, dogodiće se, nešto, najpribližnije rečeno, vaskrsenje. Verujte!

Branislav Jevtić za Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here