Branko Nikolić: Atmosfera u društvu loša, odgovorna manjina oko Saveza za Srbiju

Podelite:

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u subotu 13. aprila 2019.g. da joj se ne dopada atmosfera u društvu i za takvo je stanje optužila opozicioni Savez za Srbiju (SzS) koji je, kako je rekla, manjina u društvu. „Nemojte da dezauvišemo da je društvo podeljeno. Nije podeljeno, imamo ogromnu manjinu koja je grupisana oko dela opozicije oko Saveza za Srbiju koji poziva na nasilje, fizičko i verbalno i oni stvaraju takvu atmosferu u društvu. U Srbiji postoje dve strane koju čini 90 odsto društva naspram 10 odsto“, rekla je premijerka Ana Brnabić za Televiziju Prva. (https://www.danas.rs/politika/brnabic-atmosfera-u-drustvu-losa-odgovorna-manjina-oko-saveza-za-srbiju/Kao šta se to moglo da vidi iz citirane izjave premijerke Ane Brnabić, ona verno sledi predsednika Aleksandra Vučića u njegovim već standardnim spinovima i manipulacijama oko „većine“ i „manjine“ u društvu, te obmanjivanju javnosti i stvaranju mita o navodnoj Vučićevoj i SNS-ovoj „većini“ u srpskom društvu. Koja profesionalno sprovedena tj. objektivna i nepristrasna anketa javnog mnenja ili rezultati izbora na nivou države su pokazali tu navodnu „većinu od 90 odsto društva““ premijerka Ana Brnabić ne pominje, šta znači da treba da joj verujemo „na reč“ uprkos iskustvu još iz vremena starog Rima da „Reči lete, a ono šta je napisano ostaje“! Pa koja je to navodna „većina“ u društvu kojom uz pomoć režimskih medija godinama neprekidno spinuje, manipuliše i obmanjuje javnost Aleksandar Vučić; a sada na njegovom fejk-njuz primeru i premijerka Ana Brnabić? Valjano, tačno i verodostojno mogu da ih pokažu i dokažu podaci o rezultatima izbora za poslanike Narodne skupštine Srbije koji su održani 24. aprila 2016.g. i 4. maja 2016.g., te predsedničkim izborima koji su održani 2. aprila 2017.g.; o čemu dalje u tekstu i odgovarajućoj tabeli!

Predsednik Aleksandar Vučić: Izbori da proverimo legitimnost

„Mene interesuje legitimnost. Imamo legalitet, ali ako neko sumnja u legitimitet – nema problema, ja sam uvek spreman da to proverimo“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić novinarima tokom posete Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu 5. januara 2019. godine. Naglašavajući da je „pitanje legitimiteta jedno od ključnih pitanja“, Vučić je rekao kako ne pristaje da bude na vlasti ako nema podršku većine“. (https://www.danas.rs/politika/vucic-izbori-da-proverimo-legitimnost Kao šta to često radi, predsednik Aleksandar Vučić opet nije bio jasan na koju to „većinu“ on misli zbog koje „ne pristaje da bude na vlasti ako nema podršku većine“. Naime, dve su „većine“ koje mogu da se dobiju na izborima: većina od birača koji su glasali, i većina od birača koji su upisani u spisak birača a to su svi građani Srbije sa biračkim pravom. No, da se otkrije na koju od te dve „većine“ birača misli predsednik Vučić i u čemu je manipulacija odnosno prevara, sudeluje i pomaže u komentarima čitalaca tog članka partijski bot „Maja“: „SNS će ponovo imati poverenje građana preko 50 %“. Dakle, mada partijski bot ne definiše od kojih će to „građana“ SNS a sa njim indirektno i Vučić „ponovo imati poverenje građana preko 50 %“, implicitno se kaže da su to „svi“ građani šta znači celokupno biračko telo ili natpolovična većina svih građana Srbije. A to nije tačno! Na prevremenim izborima za poslanike Narodne skupštine Srbije koji su održani 24. aprila i 4. maja 2016.g., izborne liste SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su dobile ukupno 2.326.063 glasova birača. U spisak birača bilo je upisano ukupno 6.734.802 birača, šta znači da su SNS i njeni koalicioni partneri dobili 34,53 odsto biračkoga tela tj. svih građana Srbije sa biračkim pravom. A to nije „poverenje građana preko 50 %“ kako to podvaljuje citirani partijski bot, te indirektno i predsednik Vučić svojom do sada više puta javno ponovljenom a to znači i namernom nejasnoćom o „većini čiju on podršku ima“! Na predsedničkim izborima koji su održani 2. aprila 2017.g. u spisak birača bilo je upisano 6.724.949 birača. Za kandidata Aleksandra Vučića glasalo je 2.012.788 birača, a to je 29,33 % biračkoga tela, šta takođe nije „poverenje građana preko 50 %“ nego za celih 20 % manje! (vidi tabelu dalje u tekstu). Dakle, navedeni egzaktni i valjani numerički podaci o rezultatima izbora ubedljivo demantuju podvalu o „poverenju građana preko 50 %“, i pokazuju stvarni izborni legitimitet odnosno političku podršku koje imaju predsednik Aleksandar Vučić te SNS i njene koalicione stranke!

Predsednik Vučić u Novom Sadu: Imamo i legalitet i legitimitet

Na svečanosti koja je u subotu 26. januara 2019.g. održana u Novom Sadu povodom proglašenja tog grada za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine, bio je prisutan i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nakon svečanosti odgovarao na pitanja novinara. Postavljeno mu je i pitanje o vanrednim parlamentarnim izborima, kao i o tome da li u kontekstu zahteva građana na protestima za njegovom ostavkom razmišlja i o raspisivanju predsedničkih izbora. Predsednik Vučić na to je dao sledeći odgovor: „Ostavke se podnose samo u doba velikih kriza, kad nemate legitimitet. Smatram da ne samo da imamo legalitet, već i ogroman legitimitet“. (www.politika.rs/scc/clanak/421290/Vucic-Varaju-se-svi-koji-su-za-zamrznuti-konflikt-na-Kosovu) Kakav i koliki je to „ogroman“ legitimitet kao šta to tvrdi da ima predsednik Vučić, subjektivna je procena i zavisi samo od želja i htenja odnosno od subjektiviteta onoga ko procenjuje koliki mu je legitimitet, a uopšte ne zavisi i nije u pozitivnoj korelaciji sa realnim pokazateljima odnosno sa stvarnim stanjem u biračkome telu. Zbog toga je u pasusu pod naslovom „Vučićeva pobeda na predsedničkim izborima „čista kao suza“!? koji sledi, na osnovu glasanja birača odnosno validnih rezultata predsedničkih izbora izračunato koliki je izborni legitimitet predsednika Aleksandra Vučića, a to je numerički prikazano i na odgovarajućoj tabeli. No, da ne biste bili u neizvesnosti u pogledu stvarne „ogromnosti“ legitimiteta dok čitajući dođete do tog dela teksta, navešće se ukratko rezultati izbora koji su i numerički pokazatelji kakva i kolika je ta „ogromnost“ izbornog legitimiteta predsednika Vučića.

U birački spisak bilo je upisano 6.724.949 birača i oni sačinjavaju biračko telo. Na izborima je glasalo 3.655.365 birača ili 54,36 odsto biračkoga tela, a kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova birača šta je 55,80 odsto od broja birača koji su glasali, i 29,93 odsto od biračkoga tela a upravo je to izborni legitimitet odnosno egzaktno i validno merilo i pokazatelj političke podrške koju predsednik Aleksandar Vučić ima u biračkome telu! Da li je to „ogroman“ izborni legitimitet kako to tvrdi predsednik Vučić, ili je to „mali“ izborni legitimitet i značajno ispod demokratskih merila i standarda, ocenite sami! A naročito da li ta i tolika politička podrška birača odnosno izborni legitimitet od samo 29,93 odsto biračkoga tela ili manje od jedne trećine (1/3) tog istog biračkoga tela, daje političko „pravo“ na autokratsko, autoritarno te delom i protivustavno sprovođenje vlasti kako to kontinuirano radi predsednik Aleksandar Vučić?

Vučićeva pobeda na predsedničkim izborima „čista kao suza“!?
IZBORNI LEGITIMITET JE MERILO POLITIČKE PODRŠKE BIRAČA

„Vaša ubedljiva pobeda ukazuje na široku podršku naroda“ početak je postizborne čestitke koju je predsednik Rusije V. Putin uputio Aleksandru Vučiću. Predsednik pak Mađarske J. Ader u svojoj je čestitki istaknuo da je „odluka građana Srbije doneta velikom većinom“. Zbog toga bi bilo logično na osnovu analize rezultata izbora odnosno broja dobijenih glasova ustanoviti koliko pobeda A. Vučića zaista „ukazuje na široku podršku naroda“, i kolika je zaista ta „velika većina građana Srbije koja je donela odluku o njegovu izboru“?
Pri tome treba analizovati i procenat glasova koje je A. Vučić dobio od ukupnog broja birača koji su upisani u birački spisak u Republici Srbiji, a ne samo procenat glasova koje je on dobio od ukupnog broja birača koji su 2. aprila 2017.g. izašli i glasali na biralištima. Naime, merilo političke podrške koju pojedini političar ili pojedina politička stranka imaju u društvu, jest procenat glasova koji su na izborima dobili od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela koje sačinjavaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji su upisani u spisak birača. Politička podrška izražena procentom na izborima dobijenih glasova od celokupnog broja birača odnosno od biračkoga tela naziva se izborni legitimitet, i jedini je valjan i pouzdan indikator i merilo koliku političku podršku u biračkome telu a to je približno srazmerno i u društvu, ima pojedini političar ili politička stranka. Pa kako je to bilo na u nedelju 2. aprila 2017.g. održanim predsedničkim izborima, i koliku je političku podršku odnosno izborni legitimitet dobio izabrani predsednik A. Vučić od svih punoletnih državljana Republike Srbije koji su bili upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo?

KOLIKI JE IZBORNI LEGITIMITET ALEKSANDRA VUČIĆA?

U birački spisak Republike Srbije bilo je upisano ukupno 6.724.949 birača i oni su sačinjavali biračko telo. Na birališta je izašlo i glasalo ukupno 3.655.365 birača ili u procentu 54,36 odsto biračkoga tela, a nevažećih glasačkih listića bilo je 60.378 ili 1,65 odsto. Prema izveštaju Republičke izborne komisije (RIK) o rezultatima izbora koji je prihvaćen na sednici koja je održana 20. aprila 2017.g.; kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova birača, i to je 55,80 odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali na izborima. No, koliki je to procenat od ukupnog broja birača koji su upisani u spisak birača i koji sačinjavaju biračko telo, jer je taj procenat kao šta je to prethodno navedeno, jedini valjan i pouzdan indikator i merilo političke podrške odnosno izbornog legitimiteta kojeg je na izborima dobio izabrani predsednik Aleksandar Vučić?
Aleksandar Vučić dobio je na izborima 2.012.788 glasova, i to je 29,93 odsto od ukupnog broja birača upisanih u spisak birača odnosno od biračkoga tela! (vidi tabelu 1). Tako kvantifikovan toliko iznosi i njegov izborni legitimitet odnosno politička podrška koju ima u biračkome telu, a to se može negde približno uzeti i kao merilo političke podrške koju on ima i u celome društvu. Iz toga se takođe vidi i da mu je svojim glasovima na izborima politički podršku dalo manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela, odnosno da je za njega je glasao tek svaki treći državljanin Srbije koji je upisan u spisak birača! Da li je to izborna „pobeda čista kao suza“ kao šta javno tvrdi Aleksandar Vučić, ili je to možda ipak Pirova pobeda? Na parlamentarnim izborima koji su održani 24. aprila 2016.g.; SNS, SPS, SVM i Lista M. Zukorlića zajedno su dobile ukupno 2.326.063 glasa. Te stranke bile su u koaliciji i podržale kandidaturu A. Vučića na predsedničkim izborima 2. aprila 2017.g., a njihov kandidat Aleksandar Vučić dobio je 2.012.788 glasova ili 313.275 odnosno 13,46 odsto manje glasova nego šta su te stranke zajedno dobile na izborima koji su održani u aprilu 2016. godine! Admiralka Mišel Hauard komandant savezničkih snaga NATO-a u Napulju, u izjavi posle izbora ocenila je da bi pobeda A. Vučića mogla da pomogne u stabilizovanju zemlje. No, kako pobednik koji je dobio samo 30 odsto glasova birača te iste zemlje, među kojima je najviše onih starijih od 50 godina i slabo obrazovanih, može da bude uspešan u stabilizovanju zemlje pitanje je koje se nakon takve „ocene“ javlja samo od sebe?
Dakle, kao šta se to iz prethodno navedenih podataka može da vidi, skromna je to politička podrška odnosno izborni legitimitet Aleksandra Vučića; jako, jako daleko od bilo kojeg i kakvog izbornog trijumfa o kome se proteklih dana moglo da pročita u prorežimskim novinama i na sajtovima. Obzirom na premijersku funkciju, državni aparat, javnu televiziju i ostale medije, te mnogobrojne otvorene i prikrivene, direktne i indirektne, legalne i nelegalne oblike podrške koje je imao u izbornoj kampanji; kao i mnogobrojnih primera opstrukcije opozicionih kandidata suprotnih demokratskim standardima pa čak i zakonu, to je u tim relacijama više ponavljanje relativnog neuspeha iz parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016.g., nego stvarni izborni uspeh!

Tabela 1 Broj i procenat dobijenih glasova od glasalih i upisanih birača

IZBORNO PROCES U NEDEMOKRATSKOJ ATMOSFERI I NA GRANICI NEREGULARNOSTI

Taj i sâm po sebi skroman i subdemokratski izborni legitimitet još umanjuje i činjenica da je dobijen na izborima koji su održani u krajnje nedemokratskoj atmosferi, na samoj granici (a možda i preko) (ne)regularnosti! Vladajuća stranka SNS, njeni koalicioni partneri, satelitske stranke i njihovi „kolaboracionistički“ predsednički kandidati; te državni aparat i tela javne uprave radili su indirektno i direktno, prikriveno i otvoreno da izborni proces ne bude slobodan, ravnopravan, legalan i demokratski da bi time sprečili konkurente A. Vučića da budu ravnopravni i uspešni u izbornoj kampanji i osvajanju glasova birača. Medijski, a mediji danas presudno utiču na rezultate izbora, opozicioni kandidati bili su apsolutno omalovaženi i neravnopravni, tako da se čak mogao da dobije utisak da su to izbori samo sa jednom kandidatom. U uslovima tolike neravnopravnosti, pretnji, ucena, zastrašivanja, fizičkih pritisaka pa i napada, stranačkih batinaša i „navijača“, medijske harange, satanizovanja i linča opozicionih kandidata; izbori i ne mogu da budu kompetitivni jer se unapred zna da opozicioni kandidati nemaju ikakve šanse za dobar izborni rezultat. Direktno mešanje stranih država odnosno njihovih zvaničnika u izborni proces, bilo je ponižavajuće za sve građane Srbije koji drže do svoje časti, dostojanstva i nacionalnog ponosa. Kao da su građani Srbije politički nepismeni i bez demokratske političke kulture, pa su im potrebni mentori i sufleri u likovima stranih državnika koji su bili u funkciji i to neviđeno prozirne i jeftine političke propagande u korist samo jednog predsedničkog kandidata – Aleksandra Vučića!
Posebno je na demokratsku i građansku javnost omalovažavajuće i nipodaštavajuće delovalo gostovanje Aleksandra Vučića i njegovih roditelja u emisiji „Ćirilica“ TV Happy. Bio je to „rijaliti šou“ kakav do sada na ovim prostorima još nije viđen ni zapamćen. No, za to ne mogu da budu odgovorni ni srpska kultura ni srpski narod, jer je to ipak „sistemska“ greška istorijskih uzroka i dimenzija. Naime, za taj i takav javni megakič može da bude a stvarno i jest odgovoran, samo i jedino defekt u evolucionom razviću čoveka kao ljudske vrste – homo sapiensa. Jer, samo greška tih i takvih biololoških i psiho(pato)loških dimenzija može da dovede do provale cunamija narcisizma, i njegovih posledica u obliku paroksizma neukusa, kiča, patetike, neiskrenosti, izveštačenosti, patvorene skromnosti i još lažnije humanosti; te poniženja čoveka kao humanog bića i nipodaštavanja svih njegovih individualnih i društvenih vrednosti! Još su u studiju samo nedostajali bata Andrejka i bata Peđa te zoo-kućni ljubimci, pa da spektakl trivijalnosti, banalnosti i kičeraja bude mondijalan. Stara je srpska narodna mudrost i iskustvo da čovek lako i brzo izađe iz palanke, ali da duh palanke teško i sporo izađe iz čoveka. U kontekstu prethodno navedenih estetskih, etičkih i čulnih činjenica; kako da mnogi od stručnjaka pa sve do tzv. „običnih“ građana mogu da budu neprijatno iznenađeni štaviše zapanjeni arhitektonskim devastacijama, rugoboma, urbanocidom i ekocidima kao što su to „Beograd na vodi“, fontana na Slaviji koju građani maštovito nazivaju „ Fontana univerzalne korupcije“, izgradnja „Gondole“, pretvaranje užeg centra Beograda u pešačku zonu, izmeštanje železničke i autobuske stanice te slični antiurbani i varvarski projekti i zahvati u tkivo urbaniteta i živote građana? Pa šta se drugo moglo da očekuje sem nameštenih konkursa za autore kao i do sada, te manipulacija na polju kulture u obliku povlađivanja najnižem ukusu i osećanjima mase koja se time nastoji pretvoriti i u rulju a koja se po ličnoj ili stranačkoj potrebi može (zlo)upotrebiti u mnoge pa i nedemokratske političke ciljeve.

KAKO MOŽE DA SE VLADA SA TAKO SKROMNIM IZBORNIM LEGITIMITETOM?

No, izborna je činjenica da je A. Vučić dobio na izborima više glasova nego svi ostali (uračunavši tu i njegove „kolaboracionističke“ kandidate) predsednički kandidati zajedno, šta nije te i ne može da bude zanemariva politička i društvena činjenica. Dakle, on određenu političku podršku – 30 odsto biračkoga tela (a tu negde i društva) odnosno izborni legitimitet neosporno ima, samo treba da se odredi za kakav tip vladanja je takav i toliki tj. subdemokratski izborni legitimitet srazmeran odnosno primeren?
Za autokratski i autoritarni tip vladanja u kome jedan čovek odlučuje o svemu, svačemu i svakome a tako je do sada vladao A. Vučić; neosporno je da on političku podršku birača odnosno izborni legitimitet dobio – nije! Manje od jedne trećine (1/3) biračkoga tela (29,93 odsto) glasalo je da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije, a više od dve trećine (70,04 odsto) biračkoga tela direktno i aktivno, ili indirektno i pasivno neizlaskom na birališta; nisu svoj glas dali da A. Vučić obavlja funkciju predsednika Srbije!
Kakvi se zaključci mogu doneti na osnovu prethodno navedenih rezultata izbora odnosno egzaktnih izbornih činjenica, te relevantnih političkih i društvenih činjenica o dosadašnjem tipu vladanja? Aleksandar Vučić na izborima neosporno nije dobio političku podršku biračkoga tela odnosno izborni legitimitet za autokratski i autoritarni tip vladanja! Takav tip vladanja ne bi bio legitiman ni da je dobio glasove odnosno političku podršku i dve trećine (66 odsto) biračkoga tela, a on je dobio čak manje od jedne trećine (29,93 odsto) glasova biračkoga tela. Šta mu je time 70 odsto biračkoga tela a to je i velika većina srpskog društva odnosno državljana Republike Srbije, direktno glasanjem i indirektno neizlaskom na birališta – poručilo?

PORUKE BIRAČKOGA TELA I JAVNOSTI

Zavere, urote, državni neprijatelji, navodni atentati, oružje i municija u Ovumincima, „bentli“, cenzura, monopol nad elektronskim i ostalim medijima, partitokratija, ideološki i politički monizam, nedovoljno uvažavanje ljudskih i građanskih prava i sloboda kao i prava manjina, podela vlasti i vladavina prava kao daleki i nedosanjani san, institucije nisu u funkciji stabilizacije političkog sistema i društva kao posrednik između države i građana nego su instrument partijske države pa i Predsednikove autokratije , „Beograd na vodi, demokratija pod vodom, Savamala u vazduhu, a železnička stanica na Mesecu“. Za sve prethodno navedeno bili smo ubeđeni da su to tek samo aveti totalitarne prošlosti. No, poslednjih godina svedoci smo dešavanja koja stvaraju utisak revivala alata, metoda i ljudi („kadrova“) upravo iz te i takve – totalitarne naivno smo mislili prošlosti. Parlamentarni izbori svake godine van svih i svakih ustavnih rokova i standarda te običaja parlamentarne demokratije šta ima za cilj stvaranje permanentne atmosfere straha i opšte nesigurnosti u društvu te ucene i „disciplinovanja“ potencijalnim prevremenim gubitkom mandata poslanikâ SNS-a i koalicionih partnera kao i opozicionih stranaka, kojima se još ka tome tada mogućim spajanjem parlamentarnih sa lokalnim izborima u Beogradu kao par exellence antidemokratskim postupkom (prevremeni izbori kod apsolutne i premoćne poslaničke većine SNS-ove koalicije u Narodnoj skupštini!), moglo da otežava stvaranje ideološki i politički najšire predizborne demokratske opozicione koalicije kojoj pobeda na izborima i osvajanje vlasti nije cilj nego sredstvo da se može da promeni celi politički sistem i stvore politički, društveni, medijski, finansijski i bezbednosni uslovi za stvarno slobodne, ravnopravne i demokratske izbore! A bez ideološki i politički najšire moguće izborne koalicije odnosno saveza kojem bi primeren naziv možda mogao da bude – „front za demokratiju“ , vrlo je izvesno da stvarna opozicija teško može da dođe do pobede odnosno natpolovične većine odbornika ili poslanika u sadašnjim uslovima na bilo kojim izborima pa čak i u Pećincima ili Lučanima, a bez koje pobede ne može da bude ikakve pozitivne promene pa da hipotetički kao na primer u Beogradu osvoji čak i 55 odborničkih mesta ostaje opozicija i bez uticaja na izvršnu vlast i odlučivanje u skupštini. Što znači moralni i patriotski imperativ transideološkog udruživanja doslovno svih demokratskih političkih i društvenih snaga u demokratski front i savez, pobeda na izborima, potom u vremenu šest do dvanaest meseci promena političkog sistema i izbornih zakona, stvaranje svih uslova za stvarno demokratske izbore, raspuštanje Narodne skupštine, raspisivanje prevremenih i održavanje konačno stvarno – demokratskih izbora! A bez pobede na izborima udruženih svih demokratskih političkih stranaka, subjekata i celog društva kao sredstva koje će omogućiti realizovanje promene političkog sistema i uvođenje stvarne demokratije sve će da bude i ostane kao i do sada: izborni proces nedostojan demokratskog društva i države, izbori kao farsa koja služi samo autoritarnom režimu za dobijanje formalnog izbornog i demokratskog političkog legitimiteta, parlament kao transmisija autokratske vlasti a ne mesto demokratskog dijaloga i političkog odlučivanja, tiranija većine umesto demokratske procedure u Narodnoj skupštini; medijski monopol vladajuće stranke i satanizovanje ne samo opozicije nego i svakog drugog i drugačijeg mišljenja, orvelijanska i paranoidna manipulacija da su argumentovano drugačije mišljenje i istina o javnim a ne ličnim temama izraz mržnje prema Predsedniku i njegovoj porodici, opstrukcija civilnog društva, lažni nacionalizam umesto patriotizma, populizam, društvena netolerancija, organizovani fizički napadi na političke neistomišljenike; a šta sve zajedno stalno i trajno unosi zebnju, nemir i strah u građane, te etički i moralno razara i destabilizuje srpski narod, društvo i državu. Umorni smo, iznureni i napaćeni od takve politike, društva i ekonomije! Gubimo veru u izborni proces u kome je zbog nedemokratske atmosfere i neravnopravnih uslova izbornog takmičenja za stvarne opozicione kandidate unapred poznat izborni pobednik, i to stvara biračku apatiju i demotiviše skoro polovinu biračkoga tela da izađe na birališta. Veći deo od skoro polovine birača sa državnog biračkog spiska su protestno biračko telo, koje svoj građanski i politički protest protiv nedemokratskih i semikompetitivnih izbora manifestuje izbornom apstinencijom, odnosno toliko niskom stopom izborne izlaznosti da time dovode u pitanje smisao ne samo institucije političkih izbora, nego čak i same demokratije kao političkog sistema! Molimo Aleksandra Vučića kao formalno legalno izabranog te skromno i subdemokratski tj. ispod svih demokratskih standarda izborno legitimisanog (samo 29,93 odsto odnosno manje od jedne trećine glasova biračkoga tela!) predsednika Republike Srbije, da nas u vladanju (bolje bi za narod i državu bilo da upravlja!) poštedi svoje egocentričnosti, malignog narcisizma, omnipotencije, antialtruizma, autokratije i autoritarnosti; da u svom životnom ritmu nešto promeni pa da se više odmara, relaksira i raduje; a da manje radi te sve i svakoga prati, kontroliše i sumnjiči za mržnju i neprijateljsko delovanje što nije ništa drugo do projekcija sopstvenih osećanja i misli koji stvaraju pogrešnu percepciju i osećanje zavereničke, neprijateljske i agresivne okoline. Kult (s)ličnosti pa makar i kao „meka“ kopija te „soft“ varijanta klasične diktature, nikome nikada i nigde ništa dobra doneli nisu. Neka sâm počne da se ponaša demokratski, i neka državom počne da vlada demokratski, da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke jer je potivustavno da predsednik Republike bude i predsednik političke stranke, te da država bude pravna, socijalna i demokratska. Na predsedničkim izborima dobio je upravo toliko glasova birača odnosno izborni legitimitet; koji mu daju mandat, pravo i obavezu da se sâm vlada i da državom Republikom Srbijom vlada samo i jedino – demokratski! U protivnom, na prvim sledećim izborima, a možda će to da budu lokalni izbori u Beogradu, stvarne opozicione stranke ne smeju da učestvuju jer će već svojim samim sudelovanjem dati demokratsku legitimaciju izbornom procesu odnosno izborima i legitimitet izabranim nosiocima predstavničke i izvršne vlasti. A to nije ništa drugo nego doslovno i direktno – politička autodestrukcija te izdaja demokratske javnosti i demokratije! Neka im lažni izborni legitimitet daju isto tako lažne opozicione političke stranke SRS, LSV, DSS i NSP; čiji su predstavnici u Republičkoj izbornoj komisiji svojim glasanjem omogućili da se prihvati i legalizuje izveštaj o rezultatima tih i takvih predsedničkih izbora održanih 2. aprila (da su održani dan ranije tj. 1. aprila, to i takvo glasanje bi bilo logično!) 2017. godine. Agencija „Faktor plus“ objavila je početkom juna 2017.g. rezultate prvog postizbornog istraživanja javnog mnenja u Srbiji, prema kojem bi Aleksandar Vučić svoj aprilski izborni rezultat od 55,80 odsto osvojenih glasova ako bi se održali novi izbori uvećao na 60,10 odsto glasova birača. No za razliku od aprilskih izbora kada je glasalo 54,36 odsto upisanih birača, prema toj anketi na novim bi izborima glasalo samo 42 odsto birača! Da li je to izraz oduševljenja birača „ubedljivom“ pobedom Aleksandra Vučića na aprilskim izborima i podrška njegovu predsedničkom mandatu, ili indirektni protest i izraz gubitka poverenja u instituciju (polu)demokratskih izbora te uopšte u demokratiju kao politički sistem osnovano pretpostavljam da je samo po sebi svakome ko ima samopoštovanje i zdrav razum – potpuno jasno. Sem toga, može li da bude tek obična slučajnost i greška da su i Politika i Večernje novosti u svom izveštaju o tom istraživanju Agencije „Faktor plus“, izostavili podatak da bi na nove izbore izašlo samo 42 odsto anketiranih građana za razliku od 2. aprila 2017.g. kada je na izborima glasalo 54,36 odsto upisanih birača? Biće društveno i politički mnogo važno kakve će rezultate da pokaže sledeće ispitivanje javnog mnenja o političkoj podršci Aleksandru Vučiću , nakon što je on 15. juna 2017.g. predložio mandatara za sastavljanje vlade. Naime, kao što je to svima dobro poznato kandidat za predsednika vlade mora da bude političar sa velikim političkim iskustvom i ugledom u javnosti, te da ima i odgovarajuću političku podršku birača odnosno demokratskim standardima primeren izborni legitimitet. A Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio tehnokrata, osobu bez ikakva političkog iskustva i ugleda, a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača odnosno izbornog legitimiteta. Tim i takvim izborom mandatara Aleksandar Vučić omalovažio je i ponizio funkciju predsednika vlade redukujući je na običnog izvršioca političke (samo)volje predsednika Republike, šta je ka tome još i protivustavno jer u Republici Srbiji ne postoji predsednički sistem! Time je istovremeno po ko zna koji put pokazao i dokazao svu negativnu raskošnost i beskonačnost svoje autokratije, autoritarnosti, voluntarizma, demagogije kao i izigravanja i izdajstva političke volje birača te njihovog brutalnog omalovažavanja, nipodaštavanja i ponižavanja; a što je istovremeno takođe i nipodaštavnje demokratije i pravne države. Kao šta je to prethodno već napisano, Aleksandar Vučić je kao kandidata za predsednika vlade predložio menadžera i tehnokrata, osobu bez ikakvog političkog iskustva i ugleda a takođe i bez odgovarajuće političke podrške birača odnosno izbornog legitimiteta, i koja je uprkos svemu tome njegovom (samo)voljom u Narodnoj skupštini izabrana za predsednicu Vlade Republike Srbije! Da vlada ili da protivustavno sluša svoga „mentora“ a stvarnog predsednika ne samo Republike nego neformalno i Vlade Republike Srbije – Aleksandra Vučića, pitanje je na koje ćete lako da odgovorite.

Branko V. Nikolić

VIDOVDAN

Podelite:

1 komentar

  1. Silu reči ispisa ovaj Branko V. Nikolić da bi izneo svoju računicu: Vučic nije dobio 55% od izašlih već 29% upisanih. I? Šta je tu sporno? Sporna je relativizacija: nije 55 već 29! To je kao kad bi Zvezdi, na primer, osporili prvo mesto sa npr.55 bodova dočim svi ostali iz 1.lige osvojiše 198! U školi su nas učilida se babe i žabe ne sabiraju kad!evo ga Branko V.Nikolić sa svojom računicom! Joś samo da nam kaže koliko dobi Makron? I kako niko Makronu ne ospori legitimitet: nemahu Branka! Kog bre Branka? V.Nikolića! – Aubokte!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here