Branko Radun: Pobeda Bajdena bila bi porazna za Srbe

Podelite:

Poznato je da je njegovo zalaganje za vojne napade na Srbe bilo odlučujuće u Klintonovoj administraciji devedesetih godina prošlog veka. Poznat je i po agresivnim i rasističkim antisrpskim izjavama

ada kad se zahuktala predizborna kampanja unutar američkih demokrata za predsedničke izbore 2020. stvari postaju jasnije. Do nedavno je Berni Sanders bio favorit, ali kad se u kampanju uključio Džo Bajden stvari su se preokrenule. Iz nedelje u nedelju raste razlika u korist Bajdena, pa se čak i sam Tramp „oprostio” od Bernija koji bi za njega bio bolji protivkandidat. Berni nema ni harizmu, a ni podršku umerenijih demokrata jer je optužen da je socijalista (po evropskim merilima on bi bio jedva socijaldemokrata) što kod mnogih demokrata izaziva blagu jezu. Tako da za političkog veterana Bajdena nije bio problem da deklasira Sandersa i druge demokrate koji su krenuli u trku za predsedničke izbore 2020.

Džo Bajden je odavno u američkoj politici, oko pola veka. Od 1972. bio je u Senatu i nekoliko puta je pokušao da se kandiduje unutar demokrata za predsedničkog kandidata. U Obaminoj administraciji je bio potpredsednik sa autoritetom, a devedesetih je bio uticajan demokrata koji je i vršio pritisak na administraciju da se vojno angažuje na Balkanu. Među prvima u SAD je nazvao Miloševića ratnim zločincem, bio je aktivan u skidanju sankcija na oružje koje bi se koristilo protiv Srba. Poznato je da je njegovo zalaganje za vojne napade na Srbe bilo odlučujuće u Klintonovoj administraciji devedesetih godina prošlog veka. Poznat je i po agresivnim i rasističkim antisrpskim izjavama.

Neko bi mogao reći da su to bile devedesete, tu je bio Milošević i tome slično, pa je možda Bajden promenio stavove. Nažalost neki njegovi nastupi proteklih godina na albanskim i muslimanskim lobističkim skupovima govore suprotno. Vizija devedesetih se nije nimalo promenila – Srbi su krivci za sve ratove i odgovorni za sve zločine. Njegov rečnik deluje kao da se ništa u međuvremenu nije desilo. Čak su i izjave Hilari Klinton o ratovima devedesetih na Balkanu za nijansu odmerenije u odnosu na Bajdena. Problem je što su te izjave date poslednjih nekoliko godina na skupovima antisrpskih lobija koji zagovaraju unitarnu BiH pod kontrolom muslimanskog Sarajeva i podržavaju albanske aspiracije koje prevazilaze ideju nezavisnog Kosova. Pritom je „proruska Srbija” krivac za sva zla i zato mora biti i dalje kažnjavana. To praktično znači da te grupacije vide u Bajdenu i američkim demokratama svoje mentore „seniore” kojima finansiraju kampanje i podržavaju ih na sve moguće načine.  Na žalost kod Bajdena Srbi ne mogu očekivati ni milost koja se daje poraženima u ratu.

Sticajem istorijskih okolnosti i ideoloških bliskosti dobar deo naše političke, poslovne i medijske elite je vezan za američke demokrate liberalne i globalističke orijentacije. Previše opterećeni onim što pišu i govore globalistički mediji poput Si-En-Ena ili „Njujork tajmsa” su potpuno zanemarili drugu i drugačiju Ameriku – onu koja je dovela na vlast Trampa. Tako se došlo do apsurdne situacije da su domaći proamerički liberali vodili kampanju protiv Trampa, a neki je i danas vode, dok su domaći konzervativci (često proruski nastrojeni) postali simpatizeri novog američkog predsednika. Posle pobede Trampa na predsedničkim izborima globalna kampanja protiv njega je imala svoj odjek i u Srbiji – pa se tako „nagađalo” da li će ili ne on izdržati pola godine do opoziva. Od toga naravno nije bilo ništa, Tramp i pored agresivne negativne kampanje medija poput Si-En-Ena, uspeva da učvršćuje svoj predsednički rejting i da sa optimizmom gleda na šanse za drugi mandat.

No iako je još rano za prognoze verovatnog okršaja Bajdena i Trampa jer se politička bitka vodi ne samo na tlu Amerike već i u odnosu sa Rusijom, Evropom i Kinom. Rusija je bila adut demokrata protiv Trampa ali se sada okreće protiv njih zbog afere Bajdenovog sina u energetskim poslovima Ukrajine i Rusije. Isto tako i zaoštravanje trgovinskog rata sa Kinom može imati dramatične i teško predvidljive posledice po američke izbore to jest na  Trampa i njegove šanse za drugi mandat.  Tu su i Trampu bliska „naftaška pitanja” Venecuele i Irana koji isto tako mogu dovesti do ozbiljnih efekata ne samo na tržištu energenata već i na sudbine političkih lidera. No, bilo kako bilo – sa Bajdenom predsednikom Srbi nemaju neizvesnosti – sve je kristalno jasno, dok bi drugi Trampov mandat mogao biti šansa da američka politika izađe iz agresivne faze na Balkanu i prihvati „realnost na terenu”.

Branko Radun 

Politika

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here