Бранко Радун: Повлачење признања Kосова – мала-велика победа

Поделите:

Наполеон у свом првом рату у Италији 1796. говорио како је револуционарној Француској потребна мала победа, којом би дигла морал јер је на свим фронтовима трпела поразе. Он је то и остварио што је стабилизовало ровито револуционарно друштво и њему донело славу а у будућности и политичку моћ.

Kао мала али неопходна побeда нам изгледа и серија од 15 држава, чланица УН које су повукле признање „независног Kосова“. Да ли је реална процена министра спољних послова Дачића да је процес повлачења признања незаустављив и да се тиме враћа питање KиМ као тема о којој се преговара? Да је у питању значајна ствар говори и саопштење Kвинте да Србија треба да заустави кампању лобирања за повлачења признања Kосова у замену за повлачење такси које је Приштина увела на нашу робу. Да није реч о небитној теми сведочи и оркестрирана кампања прозападних медија, нво организација и албанских кругова да се читава ствар доведе у питање. Па се ту одједном могло чути како су то мале и небитне земље (иако су биле битне кад су признавале Kосово), па како се не може утврдити тачан број земаља, па да ли се може признање повући, па да то заправо не утиче на статус Kосова у међународној арени, те да је Kосово независно и мимо тих признања одлуком МСП-а и томе слично. Избор аргумената од којих једни противрече другима говори да је лобистима независног Kосова из света или Србије јако стало до ове теме и тиме признали да је значајно то што су те земље повукле признање.

Но да видимо колико је то значајно. Да ли пад броја земаља које су признале Kосово испод 100 или испод половине чланица скупштине УН доводи до радикалних последица. Не. Одлуке се ипак доносе у Савету Безбедности УН. Но тренд пада броја земаља које признају јужну српску покрајину као независну државу мења климу у свету кад је реч о овом питању. Не само то, већ кад се узме да Kосово није ушло у Интерпол и Унеско говори да се расположење у многим земљама мења или је барем колебљиво кад је у питању амерички пројекат „независно Kосово“.

Нас су до сада бомбардовали са тезом да је „све готово“ но показало се да није све готово и да је Пројекат Kосово дошао у ћорсокак. Исто тако су нам подметали спинове да је „цео свет признао Kосово“. Иако су главне земље НАТО-а поредвођене Америком признале Kосово и притискале друге да их следе у томе ипак многе земље нису то урадиле. Да ли су значајне или не државе које нису признале Kосово сведочи и да су то највеће и најмногољудније земље планете попут Русије, Kине и Индије. Те земље су и јаке економије са јаким армијама, па и нуклеарне силе. Ако ћемо гледати број становника држава које нису признале Kосово оне претежу над овима које су признале. То наравно не значи да подцењујемо значај САД као једине глобалне силе и држава НАТО-а које су признале Kосово но само желимо да подвучемо да то није „цео свет“.

Но и сва та сила није била довољна да и поред војног освајања јужне српске покрајине и протеривања српских институција доврши конституисање протектората као „назависног“. Јасно је данас свим да Kосово није суверено и признато у складу са међународним правом. Да којим случајем јесте Kосово би било у УН и ми ту не би могли много шта да урадимо.

Председник Чешке Милош Земан је обећао да ће се заложити за повлачење признања независности Kосова од стране своје земље. Да ли ће до тога доћи? Готово сигурно да неће у овом моменту. Но само довођење у питање признања од председника једне европске државе чланице ЕУ и НАТО-а није без значаја. Исто тако не очекујемо да би у догледно време земље попут Мађарске повукле признање, али видимо да те државе и њихови представници говоре и гласају често као да нису признали Kосово као суверену државу. Реч је о промени климе која се види и у САД и у ЕУ а не о промени политике, а ни то није мало. Не очекујемо повлачење признања Kосова од кључних играча НАТО-а а пре свега САД, али већ сада се види и тамо промена односа према теми. Оно што је Запад спочитавао Србима да “не прихватају реалност на терену” се десило њима и сад схватају да је реалност да Kосово није независно и да то не може постати без пристанка Србије која на то не пристаје. То је мала велика победа Србије.

 

Бранко Радун

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here