Branko Radun: Strane investicije, pivo i kurve

Podelite:

 

Na internetu je bila popularna anegdota o tome kako je Mark Faber, berzanski analitičar i poslovni čovek, komentarisao neke ideje Bušove administracije da se ublaže efekti recesije. „Federalna vlada razmatra da svakome od nas da 600 dolara. Dragi moji zemljaci Amerikanci: ako taj iznos potrošimo u Wal-Mart-u, novac odlazi u Kinu, ako ga potrošimo na gorivo, ide Arapima. Ako kupimo kompjuter, novac odlazi u Indiju. Kupimo li voće, novci idu u Meksiko, Honduras i Gvatemalu. Kupimo li dobar auto, novac završava u Nemačkoj ili Japanu. Kupimo li poklončiće, idu u Tajvan, a nijedan cent tog novca neće pomoći američkoj ekonomiji. Jedini način da taj novac ostane u SAD-u je da ga potrošimo ili s kurvama ili na pivo, jer to su jedine dve stvari koje još proizvodimo ovde. Ja svoj deo već trošim na takav način.“ Zaista ako je takva situacija u najvećoj ekonomiji planete šta onda da kažu oni koji žive u malim zemljama na periferiji Prvog sveta poput Srbije (oni naši liberali koji govore kako je Srbija deo Trećeg sveta očigledno nikad tamo nisu bili).

Naš problem je što je Srbija imala neefikasnu socijalističku privredu koja je kroz tranziciju (a pre toga kroz ratove i sankcije) dokusurena. Pljačkaška privatizacija je donela propast mnogim i uspešnijim komapnijama jer su novi vlasnici opteretili kompanije ogromnim kreditima, isisali novac iz njih i na kraju ih prodali u staro gvožđe. Školski primeri izuzetno uspešnih kompanija sa proizvodima koji su mogli da konkurišu na svetskom tržištu a koji su kroz privatizaciju uništeni su Magnohrom i Minel.

Danas vlast pokušava da privlačenjem stranih investicija nadomesti pogubne efekte ratnih devedesetih i tranzicionih dvehiljaditih. Strane investicije su u principu pozitivne ako stvaraju veći broj radnih mesta, ako donose nove tehnologije i rešavaju pitanja nerazvijenosti nekih krajeva. No njihov učinak ne mora biti pozitivan ukoliko je u pitanju «šrafciger industrija» u kojoj se samo sklapaju strani proizvodi da se ne bi plaćala carina, ili ako zapošljavaju ljude sa niskim kvalifikacijama koji dobijaju male plate ili pak ako im je država u koju dolaze samo privremena destinacija odakle odlaze čim prođu subvencije.

Joža Mencinger slovenčaki ekonomista i ministar ekonomije na početku tranzicije je govorio da strane investicije mogu biti opasne po domaću privredu ako dolaze u sektore u kojima postoji jaka domaća proizvodnja. Jake strane kompanije sa podrškom svojih banaka mogu vrlo efikasno da eliminišu domaću konkurenciju i da se nametnu i donesu i svoju mrežu dobavljača. To može uništiti domaće kompanije i doneti veću štetu no korist.

Zamerka stranim investicijama je i da oni generišu slaboplaćena radna mesta, da ne donose nove tehnologije i razvojni sektor, da ne premeštaju u druge zemlje menadžemnt i da tako i nema transfera tehnologije i menadžerskih veština. Ni jače ekonomije od naše se ne mogu pohvaliti time da je neka velika kompanija iz neke bogate zelje prebacila svoju centralu kod njih. Generalno gledano strane investicije (ovakve kakve danas jesu u regionu) donose uglavnom kvantitativnu korist dok se za kvalitativnu morate sami potruditi. To znači da ako imate domaće igrače koji uz podršku vlade prihvataju strane investicije možete doći do razvojne faze i kvalitivne koristi (bolja radna mesta, transfer tehnologija i veština, ulazak na druga tržišta i sl.). To opet pretpostavlja mnogo ozbiljniju podršku domaćem biznisu i «domaćim investicijama».

No, ono što nam je zanimljivo u gorepomenutoj anegdoti je da je američka vlada imale ideju da plasiraju novac kao “poklon” da bi stabilizovali tražnju i dali impuls domaćoj proizvodnji. Da se ne lažemo države «poklanjaju» mnogo novca kroz direktne subvencije ili posredne razvojne i vojne projekte što na primeru razvijenih donosi nova radna mesta, nove tehnologije i konkurentnost na stranim tržištima. Nije ni slučajno da su najveće kompanije koje se bave proizvodnjom istovremeno i najveći korisnici vojnog i drugih budžeta. No svesni smo da ni MMF niti EU ne želi da male zemlje imaju razvojne ekonomske politike i da nam je namenjena uloga tržišta i izvora jeftine radne snage. Zaključak je da ako želite da imate razvojnu politiku to morate raditi pametno, selektivno i «ispod žita» da vas «veliki» ne blokiraju.

Politika

Podelite:

3 Komentari

  1. Iz gore navedenog teksta vidi se da se strana kontrola sprovodi, uglavnom, iz ekonomskih interesa. Kada je Srbija u pitanju ima još:

    -Komadanje teritorije i pravljenje drugih, nesrpskih i antisrpskih država na srpskoj zemlji. -Promena demografske slike masovnim naseljavanjem stranaca, tzv. migranata, koji se ne mogu asimilovati.
    -Vođenje politike protiv kulturno-istorijskog nasleđa Srba sa ciljem njihovog potpunog i trajnog otuđenja od temeljnih vrednosti koje njih (Srbe) čine narodom. To se postiže kulturnom i obrazovnom politikom i politikom nametanja društvenih normi kao što su tzv. rodna ravopravnost, javni pederluk i sve perverzije koje uz pederluk idu u paketu, idu, itd.

  2. PENZIONERI, PORED ODUGOVLAČENJA SA ŽIVOTOM, ODUGOVLAČE I ŽIVOT SA PENZIJOM!

    Čovek nakon rođenja počinje sa odugovlačenjem života, a to je ubrzana aktivnost kada stigne do penzije. Penziju mora da razvlači svakodnevno, a obećanja njenog povećanja do nivoa nikada veća tera ga sa aktivnijem odugovlačenja života. Misle za odugovlačenja života krenu od sina, snaje, unuke i unuci, a penzija realno sve manja i manja.

    • Svi kažu da besplatan ručak ne postoji. Postoji, onaj preskočeni.
    • Prava istina je onu koju saopšti predsednik. Tačka!?
    • Naša vlada ne može pasti, sve dok se ne raspasti.
    • Inteligencija koristi slobodu kretanja. Slobodno napušta zemlju.
    • O penzionerima niko ne brine. Oni su, za vlasti, staro zdanje.
    • Da niko intelektualca ne pita, demantovao je profesor Stojan Radenović. Na kraju, dobio lap top.
    • Profesor Radenović više i predsednik manje čine stepenicu više za BU. U Šangaju.
    • Koliko se predsednik interesuje za matematiku, da mu nije kasno da je upiše?
    • Penzioneri svakodnevno odugovlače sa životom. Čekaju povećanje penzije, veće no ikad!
    • Penzioneri se ne žale. Žive skromno, od danas do sutra.
    • Otimačina penzija je najjača reforma vlasti. Mnogi penzioneri gladuju reformno.
    • I Srbi su u nečemu prvi na svetu. Imaju najviše obećanja po glavi stanovnika.
    • Napredne su sve akcije naše vlade. Zec je još u šumi, a oni već debelo zamastili ražanj.
    • Penzioneri bolje žive u snovima ΛV, nego u stvarnosti.
    • Ako penzioneri čekaju povećanja penzija, moraju živeti dva života.
    • Naša vlast pere ruke od svega. Otisci ostaju na koži penzionera.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here