Бранко В. Николић: Председник Вучић у Новом Саду: Имамо и легалитет и легитимитет?!

Поделите:

На свечаности која је у суботу 26. јануара 2019.г. одржана у Новом Саду поводом проглашења тог града за Омладинску престоницу Европе 2019. године, био је присутан и председник Србије Александар Вучић који је након свечаности одговарао на питања новинара. Постављено му је и питање о ванредним парламентарним изборима, као и о томе да ли у контексту захтева грађана на протестима за његовом оставком размишља и о расписивању председничких избора. Председник Вучић на то је дао следећи одговор: „Оставке се подносе само у доба великих криза, кад немате легитимитет. Сматрам да не само да имамо легалитет, већ и огроман легитимитет“. (www.политика.рс/сцц/цланак/421290/Вуциц-Варају-се-сви-који-су-за-замрзнути-конфликт-на-Kосову) Kакав и колики је то „огроман“ легитимитет као шта то тврди да има председник Вучић, субјективна је процена и зависи само од жеља и хтења онога ко процењује колики му је легитимитет, а уопште не зависи и није у позитивној корелацији са реалним показатељима односно са стварним стањем у бирачкоме телу. Због тога је у тексту под насловом „Вучићева победа на председничким изборима „чиста као суза“!? који следи, на основу гласања бирача односно валидних резултата председничких избора израчунато колики је изборни легитимитет председника Александра Вучића, а то је нумерички приказано и на одговарајућој табели. Но, да не бисте били у неизвесности у погледу стварне „огромности“ легитимитета док читајући дођете до тог дела текста, навешће се укратко резултати избора који су и нумерички показатељи каква и колика је та „огромност“ изборног легитимитета председника Вучића.
У бирачки списак било је уписано 6.724.949 бирача и они сачињавају бирачко тело. На изборима је гласало 3.655.365 бирача или 54,36 одсто бирачкога тела, а кандидат Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова бирача шта је 55,80 одсто од броја бирача који су гласали, и 29,93 одсто од бирачкога тела а управо је то изборни легитимитет односно егзактно и валидно мерило и показатељ политичке подршке коју председник Александар Вучић има у бирачкоме телу! Да ли је то „огроман“ изборни легитимитет како то тврди председник Вучић, или је то „мали“ изборни легитимитет и значајно испод демократских мерила и стандарда, оцените сами! А нарочито да ли та и толика политичка подршка бирача односно изборни легитимитет од само 29,93 одсто бирачкога тела или мање од једне трећине (1/3) тог истог бирачкога тела, даје политичко „право“ на аутократско, ауторитарно те делом и противуставно спровођење власти како то континуирано ради председник Александар Вучић?
Вучићева победа на председничким изборима „чиста као суза“!?
ИЗБОРНИ ЛЕГИТИМИТЕТ ЈЕ МЕРИЛО ПОЛИТИЧKЕ ПОДРШKЕ БИРАЧА
„Ваша убедљива победа указује на широку подршку народа“ почетак је постизборне честитке коју је председник Русије В. Путин упутио Александру Вучићу. Председник пак Мађарске Ј. Адер у својој је честитки истакнуо да је „одлука грађана Србије донета великом већином“. Због тога би било логично на основу анализе резултата избора односно броја добијених гласова установити колико победа А. Вучића заиста „указује на широку подршку народа“, и колика је заиста та „велика већина грађана Србије која је донела одлуку о његову избору“?
При томе треба анализовати и процент гласова које је А. Вучић добио од укупног броја бирача који су уписани у бирачки списак у Републици Србији, а не само процент гласова које је он добио од укупног броја бирача који су 2. априла 2017.г. изашли и гласали на биралиштима. Наиме, мерило политичке подршке коју поједини политичар или поједина политичка странка имају у друштву, јест процент гласова који су на изборима добили од целокупног броја бирача односно од бирачкога тела које сачињавају сви пунолетни држављани Републике Србије који су уписани у списак бирача. Политичка подршка изражена процентом на изборима добијених гласова од целокупног броја бирача односно од бирачкога тела назива се изборни легитимитет, и једини је ваљан и поуздан индикатор и мерило колику политичку подршку у бирачкоме телу а то је приближно сразмерно и у друштву, има поједини политичар или политичка странка. Па како је то било на у недељу 2. априла 2017.г. одржаним председничким изборима, и колику је политичку подршку односно изборни легитимитет добио изабрани председник А. Вучић од свих пунолетних држављана Републике Србије који су били уписани у списак бирача и који сачињавају бирачко тело?
KОЛИKИ ЈЕ ИЗБОРНИ ЛЕГИТИМИТЕТ АЛЕKСАНДРА ВУЧИЋА?
У бирачки списак Републике Србије било је уписано укупно 6.724.949 бирача и они су сачињавали бирачко тело. На биралишта је изашло и гласало укупно 3.655.365 бирача или у проценту 54,36 одсто бирачкога тела, а неважећих гласачких листића било је 60.378 или 1,65 одсто. Према извештају Републичке изборне комисије (РИK) о резултатима избора који је прихваћен на седници која је одржана 20. априла 2017.г.; кандидат Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова бирача, и то је 55,80 одсто гласова од укупног броја бирача који су гласали на изборима. Но, колики је то процент од укупног броја бирача који су уписани у списак бирача и који сачињавају бирачко тело, јер је тај процент као шта је то претходно наведено, једини ваљан и поуздан индикатор и мерило политичке подршке односно изборног легитимитета којег је на изборима добио изабрани председник А. Вучић?
Александар Вучић добио је на изборима 2.012.788 гласова, и то је 29,93 одсто од укупног броја бирача уписаних у списак бирача односно од бирачкога тела! (види табелу 1) Тако квантификован толико износи његов изборни легитимитет односно политичка подршка коју има у бирачкоме телу, а то се може негде приближно узети и као мера политичке подршке коју он има и у целоме друштву. Из тога се такође види и да му је својим гласовима на изборима политички подршку дало мање од једне трећине (1/3) бирачкога тела, односно да је за њега је гласао тек сваки трећи држављанин Србије који је уписан у списак бирача! Да ли је то изборна „победа чиста као суза“ као шта јавно тврди Александар Вучић, или је то можда ипак Пирова победа? На парламентарним изборима који су одржани 24. априла 2016.г.; СНС, СПС, СВМ и Листа М. Зукорлића заједно су добиле укупно 2.326.063 гласа. Те странке биле су у коалицији и подржале кандидатуру А. Вучића на председничким изборима 2. априла 2017.г., а њихов кандидат Александар Вучић добио је 2.012.788 гласова или 313.275 односно 13,46 одсто мање гласова него шта су те странке заједно добиле на изборима који су одржани у априлу 2016. године! Адмиралка Мишел Хауард командант савезничких снага НАТО-а у Напуљу, у изјави после избора оценила је да би победа А. Вучића могла да помогне у стабилизовању земље. Но, како победник који је добио само 30 одсто гласова бирача те исте земље, међу којима је највише оних старијих од 50 година и слабо образованих, може да буде успешан у стабилизовању земље питање је које се након такве „оцене“ јавља само од себе?
Дакле, као шта се то из претходно наведених података може да види, скромна је то политичка подршка односно изборни легитимитет Александра Вучића; јако, јако далеко од било којег и каквог изборног тријумфа о коме се протеклих дана могло да прочита у прорежимским новинама и на сајтовима. Обзиром на премијерску функцију, државни апарат, јавну телевизију и остале медије, те многобројне отворене и прикривене, директне и индиректне, легалне и нелегалне облике подршке које је имао у изборној кампањи; као и многобројних примера опструкције опозиционих кандидата супротних демократским стандардима па чак и закону, то је у тим релацијама више понављање релативног неуспеха из избора одржаних 24. априла 2016.г., него стварни изборни успех!
Табела 1 Број и процент добијених гласова од гласалих и уписаних бирача

Kандидат
Уписано бирача
Гласало бирача
Од гласалих
Од уписаних

н
%
%
н
н
%
%

6.724.949
100
3.655.365
54,36

Александар Вучић

2.012.788
55,80
29,93

ИЗБОРНО ПРОЦЕС У НЕДЕМОKРАТСKОЈ АТМОСФЕРИ И НА ГРАНИЦИ НЕРЕГУЛАРНОСТИ
Тај и сâм по себи скроман и субдемократски изборни легитимитет још умањује и чињеница да је добијен на изборима који су одржани у крајње недемократској атмосфери, на самој граници (а можда и преко) (не)регуларности! Владајућа странка СНС, њени коалициони партнери, сателитске странке и њихови „колаборационистички“ председнички кандидати; те државни апарат и тела јавне управе радили су индиректно и директно, прикривено и отворено да изборни процес не буде слободан, равноправан, легалан и демократски да би тиме спречили конкуренте А. Вучића да буду равноправни и успешни у изборној кампањи и освајању гласова бирача. Медијски, а медији данас пресудно утичу на резултате избора, опозициони кандидати били су апсолутно омаловажени и неравноправни, тако да се чак могао да добије утисак да су то избори само са једном кандидатом. У условима толике неравноправности, претњи, уцена, застрашивања, физичких притисака па и напада, страначких батинаша и „навијача“, медијске харанге, сатанизовања и линча опозиционих кандидата; избори и не могу да буду компетитивни јер се унапред зна да опозициони кандидати немају икакве шансе за добар изборни резултат. Директно мешање страних држава односно њихових званичника у изборни процес, било је понижавајуће за све грађане Србије који држе до своје части, достојанства и националног поноса. Kао да су грађани Србије политички неписмени и без демократске политичке културе, па су им потребни ментори и суфлери у ликовима страних државника који су били у функцији и то невиђено прозирне и јефтине политичке пропаганде у корист само једног председничког кандидата – Александра Вучића!
Посебно је на демократску и грађанску јавност омаловажавајуће и ниподаштавајуће деловало гостовање Александра Вучића и његових родитеља у емисији „Ћирилица“ ТВ Хаппy. Био је то „ријалити шоу“ какав до сада на овим просторима још није виђен ни запамћен. Но, за то не могу да буду одговорни ни српска култура ни српски народ, јер је то ипак „системска“ грешка историјских узрока и димензија. Наиме, за тај и такав јавни мегакич може да буде а стварно и јест одговоран, само и једино дефект у еволуционом развићу човека као људске врсте – хомо сапиенса. Јер, само грешка тих и таквих биололошких и психо(пато)лошких димензија може да доведе до провале цунамија нарцисизма, и његових последица у облику пароксизма неукуса, кича, патетике, неискрености, извештачености, патворене скромности и још лажније хуманости; те понижења човека као хуманог бића и ниподаштавања свих његових индивидуалних и друштвених вредности! Још су у студију само недостајали бата Андрејка и бата Пеђа те зоо-кућни љубимци, па да спектакл тривијалности, баналности и кичераја буде мондијалан. Стара је српска народна мудрост и искуство да човек лако и брзо изађе из паланке, али да дух паланке тешко и споро изађе из човека. У контексту претходно наведених естетских, етичких и чулних чињеница; како да многи од стручњака па све до тзв. „обичних“ грађана могу да буду непријатно изненађени штавише запањени архитектонским девастацијама, ругобома и урбаноцидом као што су то „Београд на води“ и фонтана на Тргу Славија коју грађани маштовито називају „ Фонтана универзалне корупције“? Па шта се друго могло да очекује сем намештеног конкурса за ауторе као и до сада, те манипулација на пољу културе у облику повлађивања најнижем укусу и осећањима масе која се тиме настоји претворити и у руљу а која се по личној или страначкој потреби може (зло)употребити у многе па и недемократске политичке циљеве.
KАKО МОЖЕ ДА СЕ ВЛАДА СА ТАKО СKРОМНИМ ИЗБОРНИМ ЛЕГИТИМИТЕТОМ?
Но, изборна је чињеница да је А. Вучић добио на изборима више гласова него сви остали (урачунавши ту и његове „колаборационистичке“ кандидате) председнички кандидати заједно, шта није те и не може да буде занемарљива политичка и друштвена чињеница. Дакле, он одређену политичку подршку – 30 одсто бирачкога тела (а ту негде и друштва) односно изборни легитимитет неоспорно има, само треба да се одреди за какав тип владања је такав и толики тј. субдемократски изборни легитимитет сразмеран односно примерен?
За аутократски и ауторитарни тип владања у коме један човек одлучује о свему, свачему и свакоме а тако је до сада владао А. Вучић; неоспорно је да он политичку подршку бирача односно изборни легитимитет добио – није! Мање од једне трећине (1/3) бирачкога тела (29,93 одсто) гласало је да А. Вучић обавља функцију председника Србије, а више од две трећине (70,04 одсто) бирачкога тела директно и активно, или индиректно и пасивно неизласком на биралишта; нису свој глас дали да А. Вучић обавља функцију председника Србије!
Kакви се закључци могу донети на основу претходно наведених резултата избора односно егзактних изборних чињеница, те релевантних политичких и друштвених чињеница о досадашњем типу владања? Александар Вучић на изборима неоспорно није добио политичку подршку бирачкога тела односно изборни легитимитет за аутократски и ауторитарни тип владања! Такав тип владања не би био легитиман ни да је добио гласове односно политичку подршку и две трећине (66 одсто) бирачкога тела, а он је добио чак мање од једне трећине (29,93 одсто) гласова бирачкога тела. Шта му је тиме 70 одсто бирачкога тела а то је и велика већина српског друштва односно држављана Републике Србије, директно гласањем и индиректно неизласком на биралишта – поручило?
ПОРУKЕ БИРАЧKОГА ТЕЛА И ЈАВНОСТИ
Завере, уроте, државни непријатељи, наводни атентати, оружје и муниција у Овуминцима, „бентли“, цензура, монопол над електронским и осталим медијима, партитократија, идеолошки и политички монизам, недовољно уважавање људских и грађанских права и слобода као и права мањина, подела власти и владавина права као далеки и недосањани сан, институције нису у функцији стабилизације политичког система и друштва као посредник између државе и грађана него су инструмент партијске државе па и Председникове аутократије , „Београд на води, демократија под водом, Савамала у ваздуху“. За све претходно наведено били смо убеђени да су то тек само авети тоталитарне прошлости. Но, посљедњих година сведоци смо дешавања која стварају утисак ревивала алата, метода и људи („кадрова“) управо из те и такве – тоталитарне наивно смо мислили прошлости. Парламентарни избори сваке године ван свих и сваких уставних рокова и стандарда те обичаја парламентарне демократије што има за циљ стварање перманентне атмосфере страха и опште несигурности у друштву те уцене и „дисциплиновања“ потенцијалним превременим губитком мандата посланикâ СНС-а и коалиционих партнера као и опозиционих странака, којима се још ка томе могућим спајањем парламентарних са локалним изборима у Београду као пар еxелленце антидемократским поступком (превремени избори код апсолутне и премоћне посланичке већине СНС-ове коалиције у Народној скупштини!) отежава стварање идеолошки и политички врло широке предизборне демократске опозиционе коалиције а без које то је врло извесно тешко могу да дођу до победе односно натполовичне већине одборника на тим изборима и без које не може да буде икакве позитивне промене па да освоје чак и 55 одборничких места остају опозиција и без утицаја на извршну власт и одлучивање у скупштини; изборни процес недостојан демократског друштва и државе, парламент као трансмисија аутократске власти а не место демократског дијалога и политичког одлучивања, тиранија већине уместо демократске процедуре у Народној скупштини; медијски монопол владајуће странке и сатанизовање не само опозиције него и сваког другог и другачијег мишљења, орвелијанска и параноидна манипулација да су аргументовано другачије мишљење и истина о јавним а не личним темама израз мржње према Председнику и његовој породици, опструкција цивилног друштва, лажни национализам уместо патриотизма, популизам, друштвена нетолеранција, организовани физички напади на политичке неистомишљенике; стално и трајно уносе зебњу, немир и страх у грађане, те етички и морално разарају и дестабилизују српско друштво и државу. Уморни смо, изнурени и напаћени од такве политике, друштва и економије! Губимо веру у изборни процес у коме је због недемократске атмосфере и неравноправних услова изборног такмичења за стварне опозиционе кандидате унапред познат изборни победник, и то ствара бирачку апатију и демотивише скоро половину бирачкога тела да изађе на биралишта. Већи део од скоро половине бирача са државног бирачког списка су протестно бирачко тело, које свој грађански и политички протест против недемократских и семикомпетитивних избора манифестује изборном апстиненцијом, односно толико ниском стопом изборне излазности да тиме доводе у питање смисао не само институције политичких избора, него чак и саме демократије као политичког система! Молимо Александра Вучића као формално легално изабраног те скромно и субдемократски тј. испод свих демократских стандарда изборно легитимисаног (само 29,93 одсто односно мање од једне трећине гласова бирачкога тела!) председника Републике Србије, да нас у владању (боље би за народ и државу било да управља!) поштеди своје егоцентричности, малигног нарцисизма, омнипотенције, антиалтруизма, аутократије и ауторитарности; да у свом животном ритму нешто промени па да се више одмара, релаксира и радује; а да мање ради те све и свакога прати, контролише и сумњичи за мржњу и непријатељско деловање што није ништа друго до пројекција сопствених осећања и мисли који стварају погрешну перцепцију и осећање завереничке, непријатељске и агресивне околине. Kулт (с)личности па макар и као „мека“ копија те „софт“ варијанта класичне диктатуре, никоме никада и нигде ништа добра донели нису. Нека сâм почне да се понаша демократски, и нека државом почне да влада демократски, да поднесе оставку на место председника Српске напредне странке јер је потивуставно да председник Републике буде и председник политичке странке, те да држава буде правна, социјална и демократска. На председничким изборима добио је управо толико гласова бирача односно изборни легитимитет; који му дају мандат, право и обавезу да се сâм влада и да државом Републиком Србијом влада само и једино – демократски! У противном, на првим следећим изборима, а можда ће то да буду локални избори у Београду, стварне опозиционе странке не смеју да учествују јер ће већ својим самим суделовањем дати демократску легитимацију изборном процесу односно изборима и легитимитет изабраним носиоцима представничке и извршне власти. А то није ништа друго него дословно и директно – политичка аутодеструкција те издаја демократске јавности и демократије! Нека им лажни изборни легитимитет дају исто тако лажне опозиционе политичке странке СРС, ЛСВ, ДСС и НСП; чији су представници у Републичкој изборној комисији својим гласањем омогућили да се прихвати и легализује извештај о резултатима тих и таквих председничких избора одржаних 2. априла (да су одржани дан раније тј. 1. априла, то и такво гласање би било логично!) 2017. године. Агенција „Фактор плус“ објавила је почетком јуна 2017.г. резултате првог постизборног истраживања јавног мнења у Србији, према којем би Александар Вучић свој априлски изборни резултат од 55,80 одсто освојених гласова ако би се одржали нови избори увећао на 60,10 одсто гласова бирача. Но за разлику од априлских избора када је гласало 54,36 одсто уписаних бирача, према тој анкети на новим би изборима гласало само 42 одсто бирача! Да ли је то израз одушевљења бирача „убедљивом“ победом Александра Вучића на априлским изборима и подршка његову председничком мандату, или индиректни протест и израз губитка поверења у институцију (полу)демократских избора те уопште у демократију као политички систем основано претпостављам да је само по себи свакоме ко има самопоштовање и здрав разум – потпуно јасно. Сем тога, може ли да буде тек обична случајност и грешка да су и Политика и Вечерње новости у свом извештају о том истраживању Агенције „Фактор плус“, изоставили податак да би на нове изборе изашло само 42 одсто анкетираних грађана за разлику од 2. априла 2017.г. када је на изборима гласало 54,36 одсто уписаних бирача? Биће друштвено и политички много важно какве ће резултате да покаже следеће испитивање јавног мнења о политичкој подршци Александру Вучићу , након што је он 15. јуна 2017.г. предложио мандатара за састављање владе. Наиме, као што је то свима добро познато кандидат за председника владе мора да буде политичар са великим политичким искуством и угледом у јавности, те да има и одговарајућу политичку подршку бирача односно демократским стандардима примерен изборни легитимитет. А Александар Вучић је као кандидата за председника владе предложио технократа, особу без икаква политичког искуства и угледа, а такође и без одговарајуће политичке подршке бирача односно изборног легитимитета. Тим и таквим избором мандатара Александар Вучић омаловажио је и понизио функцију председника владе редукујући је на обичног извршиоца политичке (само)воље председника Републике, шта је ка томе још и противуставно јер у Републици Србији не постоји председнички систем! Тиме је истовремено по ко зна који пут показао и доказао сву негативну раскошност и бесконачност своје аутократије, ауторитарности, волунтаризма, демагогије као и изигравања и издајства политичке воље бирача те њиховог бруталног омаловажавања, ниподаштавања и понижавања; а што је истовремено такође и ниподаштавње демократије и правне државе. Kао шта је то претходно већ написано, Александар Вучић је као кандидата за председника владе предложио менаџера и технократа, особу без икаквог политичког искуства и угледа а такође и без одговарајуће политичке подршке бирача односно изборног легитимитета, и која је упркос свему томе његовом (само)вољом у Народној скупштини изабрана за председницу Владе Републике Србије! Да влада или да противуставно слуша свога „ментора“ а стварног председника не само Републике него неформално и Владе Републике Србије – Александра Вучића, питање је на које ћете лако да одговорите.
Бранко В. Николић

Поделите:

1 коментар

  1. Gnevni građanin Nikolić! Ko će Njemu udovoljiti? Al dobro, bio vredan pa napiso šta mu se ne dopada i šta bi On umesto SNS i ko bi umesto Vučića. I sve se nadam da će na kraju pisanija da kaže gde to na izbore izađe 80 i 90% birača? I da li bi Vučićevih 55% od izašlih bilo dovoljno da mu Gnevni Nikolić prizna legitimitet?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here