Da li je vreme za generalni remont? BDP ne uspeva da odslika mnoge važne aspekte naše dobrobit

Podelite:

Autor: Dajana Kojl, profesor na Univerzitetu u Mančesteru
Diane Coyle,  Professor, University of Manchester
Preveo i prilagodio: Đorđe Stojković
Ideja da je bruto domaći proizvod (BDP) neadekvatan kao mera ekonomskog zdravlja, datira još iz 1960-ih, kada su borci za životnu sredinu i feministički intelektualci istakli neke njegove očigledne nedostatke: nemogućnost obračuna negativnih posledica industrijske i komercijalne aktivnosti na životnu sredinu i nemogućnosti da uračuna vredne netržišne usluge, kao što je rad u kući. Međutim, ta ideja da se ide „izvan BDP“ u merenju ekonomskog napretka je tek u prošloj deceniji postala opšte prihvaćena.
Značajnu prekretnicu je načinila Sen-Štiglic-Fituzi komisija (Sen-Stiglitz-Fitoussi), koja je objavila svoj izveštaj 2009. godine. Ustvari, sudeći prema Google Ngram, koji prati upotrebu određenih reči u knjigama i izveštajima, tokom vremena, mi smo već prošli vrhunac „BDP“ kada je ova komisija podnela izveštaj. O alternativnim merama se sada naširoko raspravlja.

Google Ngram – kliknuti za interaktivni grafik

Međutim, teško da će bilo šta konačno izbaciti BDP iz novinskih naslova i shodno tome iz politike, dok ne bude postojao dovoljan konsenzus o tome šta će ga zameniti. Desila se masovna upotreba alternativnih indeksa, od dobro poznatog „ljudskog razvojnog indeksa“ (Human Development Index), kao i masovna upotreba tabela sa pokazateljima, koje same za sebe mogu imati razne indekse. Ove se ideje preklapaju, ali pošto im nedostaje osnova kakvu BDP ima u ekonomskoj teoriji, one neće postati opšte prihvaćene.
U skorašnjem radu sa Bendžaminom Mitra-Kanom (Benjamin Mitra-Kahn), glavnim ekonomistom Australijskog zavoda za intelektualnu svojinu, mi smo predložili potpuno različit pristup u merenju ekonomskog napretka, baziranog u različitom razumevanju društvene dobrobiti.
Ekonomija je više od jednog veka počivala na etici korisnosti (utilitarizam) i svako ko je studirao ekonomiju je naučio pretpostavku da će ljudi uvek gledati da do krajnih granica povećaju svoju „korisnost“. Iz ugla statistike, korisnost se smatra stvorenom od strane protoka prihoda i potrošnje u datom periodu. Ovo objašnjava dobro poznati paradoks u kojem su prirodne katastrofe dobre za ekonomiju, jer uprkos uništenju, njih će pratiti povećanje potrošnje. Činjenica da ta potrošnja ide na popravku oštećenih kuća i puteva se ne računa.
Umesto toga, naš predlog merenja ekonomskog napretka se zasniva na konceptu „sposobnosti“ Nobelovog ekonomiste, Amartije Sena (Amartya Sen). Pitanje koje je on potegao je „Šta je ljudima potrebno da vode život kakav žele“? Ovo se najprirodnije može izmeriti na osnovu pristupa ka nekoliko vrsta imovine. Da li imaju finansijski kapital? Takođe, ljudski kapital (obrazovanje i veštine), fizički kapital (infrastrukturu, kao što su putevi, zgrade za život), neopipljivi kapital (patenti, gudvil ili podaci), prirodni kapital (čist vazduh, zelene površine, zdrav ekosistem) i kapital “društva” (zajednica ili narod koji dobro funkcioniše)?
Naš pristup suštinski beleži potencijal za održivi rast. Ako je imovina uništena, onda rast nije održiv. Ukoliko naš sistem ekonomskog merenja ne uključi imovinu, neće biti moguće da se prati održivost. Zbirni podaci država, za bilo koju vrstu nabrojane imovine ne pokazuju informacije o dobrobiti. Moramo da saznamo kakav pristup ka svakoj vrsti te imovine, imaju različite grupe ili različita mesta.
Ovo neće biti lagana promena. To će označiti veliku smenu konceptualnog razmišljanja u ekonomiji, jer ova nauka decenijama unazad nije obraćala mnogo pažnje na koncept ekonomske dobrobiti, koji se preklapa sa filozofijom i etikom. Senov rad je imao velikog uticaja na polje razvoja ekonomije, ali se nije primenjivao drugde. Štaviše, iako statističke službe imaju dosta osnovnih podatka, moraće da naprave tabele pokazatelja za imovinu. Postoji dosta toga što oni nemaju i gde je potrebno kako masivno skupljanje podataka, tako i ozbiljna istraživanja. Na primer, poznato je da je kapital “društva” važan za ekonomski ishod, ali ne postoji jasno utvđena definicija ili teorija o tome kako on zapravo utiče na ekonomiju.
Činjenica da se sada vodi toliko debate o merenjima, ohrabruje. Znak širokog zanimanja za ovu debatu je i to da je naš rad podelio „Indigo“ nagradu (Indigo Prize), uglednu novu nagradu za predloge u reformisanju ekonomskih merila (podelio sa timom na čijem je čelu profesor Džonatan Haskel sa Imperial College Business School). Sada već postoje brojne knjige na temu BDP i kako ga zameniti. Krenuli su novi istraživački projekti, uključujući i Ekonomsko-statistički centar za izuzetnost UK Velike Britanije (UK Economic Statistics Centre of Excellence).
Možda naš predlog za 6 vrsta kapitala (finansijski, ljudski, fizički, neopipljivi, prirodni i društveni) neće završiti kao zamena BDP. Međutim, nešto hoće, nešto što odslikava održivost i nivo do kojeg ekonomski napredak jeste ili nije deljen među ljudima.
Ovaj tekst je preuzet u originalu, na engleskom jeziku sa sajta Svetskog ekonomskog foruma:
Good-bye, GDP. Hello, six-part balance sheet?

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here