Danijel Igrec: ZSO – novi adut Beograda u otporu lažnoj državi “Kosovo”?

Podelite:

Pre nepunih mesec dana pisao sam o pokušajima Prištine da u okviru briselskog „dijaloga“ izvede još jedan po srpske interese poguban manevar, da nametne reviziju postojećeg Sporazuma o Zajednici srpskih opština i pred Beograd iznese svoj, novi predlog koji bi uvažio odluku tzv. kosovskog Ustavnog suda (a tzv. Kosovu trasirao put u UN).

Da podsetim, ovaj za Srbiju nepostojeći i nelegitimni organ proglasio je Sporazum o ZSO iz 2015. godine „nekompatibilnim“ sa pravnim poretkom tzv. Kosova, nalazeći zamerke u pogledu nadležnosti i organizacione strukture ZSO koja „predstavlja dodatan sloj samouprave, koji je nešto više i nešto iznad onoga što u domenu lokalne samouprave predviđaju zakoni i Ustav Kosova„. Prema separatističkoj viziji ZSO mora da bude svedena na nivo običnog folklornog društva odnosno prosečne nevladine organizacije u okvirima nezavisne „države Kosovo„.

ZSO se prema slovu sporazuma iz 2015. dodeluje pravo „vršenja punog nadzora“ nad područjima zdravstva, socijale, urbanizma i obrazovanja dok o pitanjima obima i dometa njenih (mogućih) zakonodavnih i izvršnih nadležnosti sporazum ne sadrži nijednu izričitu odredbu. Upravo ovakva terminološka i sadržajna nedorečenost bila je i glavni razlog što se ovaj sporazum našao na meti (sasvim opravdanih) kritika jer (na prvi pogled) stvara utisak da sva zakonodavna i izvršna ovlašćenja u potpunosti ostaju u rukama „centralnih vlasti“ u Prištini.

Međutim, ovakva „siva zona“ ne mora nužno da bude percipirana kao apsolutno nepovoljna za Srbiju; Naprotiv, Beograd bi uz veštu pravnu i diplomatsku taktiku u pregovorima mogao da je iskoristi za nametanje svog viđenja strukture i nadležnosti ZSO. Beograd bi mogao da pribegne tzv. kreativnom tumačenju sporazuma; tumačenju koje implicira očuvanje osnovnih postulata državnosti i ustavnog integriteta, zaštitu interesa i bezbednosti srpskog naroda i koje ne prelazi onu crvenu liniju koja bi značila da je tzv. Kosovu priznat puni (unutrašnji i spoljašnji) suverenitet.

Treba imati u vidu da Srbiji niko ne može da zabrani da ZSO formalno tretira kao autonomiju Srba u okvirima Ustavom predviđene AP KiM. Pomenuto kreativno tumačenje bi zato moralo da ide u smeru da je ZSO pravno-institucionalno vezana za državu Srbiju. Ona mora da postane faktički, od samoproglašenih institucija u Prištini nezavisan „pravno-politički entitet„, administrativno-teritorijalna jedinica sa širokim izvršnim i zakonodavnim ovlašćenjima koja bi zadržala čvrste institucionalne veze sa državom Srbijom i njenim pravnim poretkom.

Najnoviji razvoj situacije na terenu i odluka da Srbi sa KiM samostalno krenu u formiranje ZSO još posebno iziskuje takvo postupanje zvaničnog Beograda. Srbija dobija nove argumente u borbi protiv politike Prištine i mogućnost postepene promene prilika na terenu u svoju korist. Beograd stiče jedinstvenu priliku da kroz proces osnivanja ZSO koji bi se temeljio na državotvornim principima postepeno povrati i sve srpske državne (administrativne, pravosudne i bezbednosne) institucije (za početak) na sever KiM, a posle i južnije. Drugim rečima, ZSO mora biti iskorištena kao novi adut Srbije u otporu lažnoj državi „Kosovo„.

Ona može da bude prvi korak u procesu dekonstrukcije kosovske kvazidržavnosti, obnovi efektivne vlasti srpskih državnih organa na KiM i vraćanju južne pokrajine pod ingerencije Beograda. To ne treba posmatrati samo kao mogućnost već i kao državnu obavezu Srbije.

Uporedo sa tim Beograd mora da radi na tome kako bi rešavanje pitanja KiM dobilo svoju širu, globalnu, međunarodnu dimenziju. Ovo je idealan trenutak da u proces rešavanja pitanja južne pokrajine privučemo sve svoje strateške saveznike, prvenstveno Rusiju i Kinu kao stalne članice SB UN ali i sve one zemlje koje dele stav Beograda da održivog rešenja za KiM nema bez uvažavanja legitimnih interesa Srbije i koje su spremne da podrže novi pregovarački format, baziran isključivo na međunarodnom pravu i odredbama Rezolucije 1244 i da nam u tom pogledu na raspolaganje stave svoje pravne, diplomatske, bezbednosne i geopolitičke eksperte i resurse.

Vreme je za početak procesa povratka Kosova i Metohije; pruža nam se prilika koju ne smemo da propustimo. Na potezu je državni vrh – da odluči, hoće li i želi li da pokaže državotvornost u delovanju ili pak radije da nastavi putem ustupaka, a time i putem nestanka države i nacije.

 

Mr Danijel  Igrec

Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. Ovaj kao da je spavao pet godina pa se probudio!
    Dobro jutro, gospodine Igrec.
    Ta bedna nevladina organizacija, tzv ZSO, nametnuta je od strane Brisela pre 5 godina. Naši veleumni pregovarači, Vučić i Dačić, oberučke su prihvatili ovu nebulozu, prodajući narodu rog za sveću o nekakvoj autonomiji Srba. To je moralo biti učinjeno, jer je bilo došlo na naplatu besomučno potkupljivanje, ubeđivanje, pretnje, kažnjavanje, zaposlenja, … potencijalnih glasača, i na stotine drugih nezakonskih radnji kojima su se turbo-radikalski prevrtači dočepali vlasti, a koje su blagoslovili SAD i EU.
    U ono vreme, možda je ZSO čak i značila nešto. Sada vidimo da je to samo sredstvo za zamajavanje naroda kojim Vučić želi da stvori uslove za minimalnu štetu u daljoj podršci njegovih pristalica i ostanku na vlasti, koji, izgleda, imaju problema sa zdravim razumom.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here