Др Иван Пајовић: ИЗБОРИ У МОЛДАВСКОЈ МОЧВАРИ

Поделите:

У Молдавији ће се 24. фебруара одржати парламентарни избори, који имају огроман значај за будућност ове земље. Гласање ће се први пут обавити на основу мешовитог система, у ком ће 50 посланика бити бирано по партијским списковима, а 51 по једномандатно одређеним окрузима.

Истраживање које је спровео амерички International Republican Institute показује да је фаворит Партија социјалиста (ПСРМ): 39% грађана подржава ову странку. То значи да на изборима ПСРМ има шансу да добије више гласова од свих својих конкурената заједно. На другом месту је Демократска партија са скоро три пута мањим рејтингом – 14%. Партија „Деловање и солидарност” на чијем је челу Марија Санду процењена је на око 13%, покрет „Достојанство и истина” Андреја Настасеа – 9%. Последње две патије су удружене у коалицију ACUM. Око те платформе окупљене су снаге грађанског друштва, разочаране у постојеће политичке елите.

„Ми не желимо сарадњу са Западом против Русије. Напокон смо схватили да смо другачији него западни свет. Имамо другачије обичаје, друге вредности” – сматра председник Игор Додон (ПСРМ). Он разуме како је за земљу важно да одржи конструктивни однос са Русијом, тим пре што им је пред очима жалосни пример Украјине.

Више од половине грађана жели смену власти у земљи. Скоро 73% упитаних Молдаваца је изјавило да се земља креће у погрешном правцу. Народ схвата да је опљачкан, без обзира на којој националности и језику припада.

Што су људи сиромашнији, то их је лакше као бираче обманути добротворним акцијама и манипулисати њиховим гласовима. Управо то и ради Влад Плахотњук. Медијски магнат представља себе као великог пријатеља САД. Без њега се у земљи ништа не дешава, зато су једне новине назвале Молдавију „Плахотњукова република”. Он и његови сарадници између осталог сносе одговорност за пљачку више од милијарде евра из три банке у 2013. и 2014. години и за претварање земље у машину за прање милијарди које контролише мафија.

У Молдавији постоји расцеп грађанског друштва. Релативно мали део становништва се залаже за сарадњу са ЕУ и НАТО. Занимљиво је да представници и леве и десне политичке струје имају исте захтеве: враћање попљачканих милијарди становништву и лишење власти олигарха. Десничари још траже и укидање мешовитог изборног система, који је успоставила владајућа Демократска партија са Владом Плахотњуком на челу, олигархом који је узурпирао сву власт у земљи.

Користећи се својим медијима и утицајем на антикорупционе органе, Плахотњук врши притисак на своје политичке противнике и економске конкуренте. Алексеј Тулбуре, бивши стални представник Молдавије у Савету Европе, коментарише: „Данас су у Молдавији нарушена сва она права на којима, наизглед, чврсто стоји читаво друштво: слобода мишљења, окупљања, власт закона и тд. Гажење права човека спроводи се на свим нивоима”.

Новинарка Наталија Скуртул каже да се молдавски новинари, који се враћају из иностранства, подвргавају на аеродрому строгој контроли – полиција се интересује какав су они тамо видео-материјал снимали. Руским новинарима уопште не допуштају улазак у земљу, чак и ако имају заказан интервју са председником Додоном.

Молдавија је парламентарна република и овлашћења председника су ограничена. Не једном, председник је на иницијативу владе на одређено време лишаван својих овлашћења, јер није био спреман да прихвати непопуларне одлуке. На питање новинара грађанима: „Зашто су Игора Додона поново избацили из председничке фотеље?”, обично следи одговор да је Додон поново одбио да потпише неку одлуку, што је изазвало Плахотњуков бес.

Децембра 2018. године сам Додон је изјавио да ће у скорој будућности он поново бити одстрањен са функције због одбијања да одобри четири закона која је изгласао парламент. Један од случајева, например, тицао се предаје парцеле земље за градњу америчке амбасаде. То се чини упркос чињеници да устав забрањује преношење званичних овлашћења председника на премијера или председавајућег парламента. На крају, тако се ипак десило: Игор Додон је и пети пут био уклоњен са председничке функције.

У светлу свега реченог, Плахотњук и његова камарила не желе да пропусте последњу могућност да продају своју земљу по деловима, будући да на њу и не гледају другачије него као на робу. Са таквом иницијативом иступио је министар пољопривреде и регионалног развоја Николај Чубук. По његовим речима, „правни акти о трговини земљиштем са грађанима других држава морају бити измењени”. Очигледно да је Плахотњук као владар из сенке по овом питању веома заинтересован, јер жели да угоди својим покровитељима са Запада. Он је спреман Западу све дати, само да сачува своју власт. А земља је једно од ретких природних богатстава која су још остала у власништву домородаца.

Цела политика режима своди се на непрекидно обмањивање. „Плахотњук је практично купио Демократску партију Молдавије (ДПМ), поставши њеним главним спонзором.” – пише Le Monde diplomatique. Ова партија је свесна да губи примат, али тражи нове начине да ипак остане на власти. Њихов алтернативни план објавио је председник парламента Андриан Канду, предложивши да се после избора обједине све мање-више прозападне политичке снаге.

Мултимилионер са мрачном прошлошћу Илан Шор је кључна фигура те Плахотњукове коалиције. Постоје докази да је Влад Филат на месту премијера примио од бизнисмена Илана Шора новац и услуге у вредности од 250 милиона долара, између осталог и за противуслугу да Шора прогласи почасним конзулом у Москви. Плахотњук је организовао хапшење Филата. Очигледно, то хапшење је био облик обрачуна међу олигарсима. Зна се да је премијер стављен под кључ само на основу исказа једног јединог човека, који је, према извештају међународне ревизорске куће Kroll, суорганизатор пљачке милијарди. У питању је исти тај Илан Шор, израелско-молдавски предузетник, познат по својим мутним работама.  Као награду за своје сведочење, Шор је добио слободу и могућност учешћа на изборима.

Санду и Настасе су изјавили да немају намеру да сарађују са Плахотњуком и Шором. Они су изборе назвали фарсом чији је резултат унапред одређен већ самим тим што полиција и остали механизми принуде служе властодршцима да се одрже на положају. Настасе нема представнике у парламенту, али је познат по својим протестним акцијама и борби против Плахотњука. И он има везе са САД – 2016. године он је написао обраћање Конгресу САД у ком је окарактерисао Плахотњука као газду марионетског режима. Поред антиолигархијске борбе, Настасеов портфолио обухвата и европске интеграције, интеграцију са Румунијом у скорој будућности и обустављање „придњестровског безвлашћа”.

Министри иностраних послова ЕУ очекују да парламентарни избори прођу у складу са међународним стандардима и захтевају од молдавских власти да обезбеде свим кандидатима равноправне могућности и да у иностранству обезбеде довољан број бирачких места. „Надамо се да ће ЕУ дисциплиновати у политику залуталог Плахотњука” – каже Валентин Лозовану, економиста Института развоја и друштвених иницијатива.

Наде се за сада показују као илузорне. Нико не сумња да ће Плахотњукова влада и даље повећавати притисак на опозицију. У време избора Плахотњук има намеру да примени свој омиљени и проверени метод – подели и владај. За борбу против главних конкурената нашироко се користе странке-„тројански коњи”. Демократска партија на тај начин покушава да угура у парламент своје послушнике. Независни кандидати су принуђени да савладају огромне препреке како би добили право да учествују на изборима. Они немају приступ медијима, немају везе са повлашћеним структурама и имају мало новца, а ослањају се углавном на добровољне прилоге. Плахотњук неуморно тражи начине како да обмане и њих. Сада је јасно да су утицајни „независни кандидати” у многим окрузима заправо само Плахотњукове марионете, тојест „тројански коњи”.

Поред свега, влада има намеру да ограничи права великог дела бирача. У унутрашњости земље готово да нема особе радно способног узраста. Жене углавном служе по италијанским и шпанским кућама, мушкарци у Русији. Према проценама од 800.000 до милион Молдаваца налази се у Русији. Званична статистика признаје њихов број од 480.000 до 530.000. Емигранти традиционално гласају за социјалисте. Зато је у Русији отворено само 11 бирачких места, упола мање него што је захтевала амбасада Руске Федерације у Молдавији.

„ЕУ је предуго била заљубљена у своје приче о успешном развоју у Молдавији” – каже Маја Санду, до 2015. године министар образовања. У последње време она обилази европске престоници надајући се да ће убедити њихове владе у опасност коју представља Плахотњук. Он, уз помоћ америчке „пи-ар” фирме, представља себе као једину снагу која је способна да заустави руски утицај. И мора се признати – у прибалтичким земљама, затим Пољској, Румунији и у неким америчким круговима према њему се односе са разумевањем.

Подршка Плахотњуковом клану од стране Румуније уследила је када је крајем новембра, решењем Европске комисије, финансијска помоћ Републици Молдавији (у обиму више од 22 милиона долара годишње) била прекинута, због забринутости стањем законитости поступака и нарушавањем демократских норми у земљи. Комисија је такође замрзла програм макрофинансијске помоћи од 113 милиона долара.

Којим путем ће кренути будућа влада Молдавије у све турбулентнијој Европи – тешко је предсказати. По мишљењу писца и издавача Емилија Галајцу-Пауна, Плахотњук личи на „коров, израстао у молдавској мочвари. Када је тај коров почео да цвета и када су покушали да га ишчупају, показало се да му је корење сувише дубоко”. У ЕУ, чини се, више немају времена за Плахотњука, будући да имају својих проблема преко главе. На жалост, изгледа да ЕУ сама прави дил са олигарсима.

Др Иван Пајовић

Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here