Др Иван Пајовић: КАКО СЕ ПЉАЧКА РУСИЈА

др Иван Пајовић
Поделите:

Уобичајено је мишљење да је Русија најбогатија земља на свету мерено по количини природних ресурса који јој стоје на располагању. То се нарочито односи на ресурсе који су тражени и цењени на светском тржишту, као што су енергенти – нафта и гас, затим обојени метали, сирово дрво… али и ресурсе који обезбеђују основе животног стандарда – пре свега храна и чиста, питка вода. Међутим, квалитет живота просечног човека у Русији није у складу са природним и економским потенцијалима ове земље. Просечна зарада и стандард руског човека данас је на нивоу земаља тзв. трећег света. Зашто је то тако??

Многи ће „на прву лопту” рећи да је основни разлог за то корупција. И суштински – биће у праву, уколико се у виду има највиша, системска корупција. Путем већ дуго устаљене системске и мрежне корупције новац који се покраде у Русији износи се из земље преко оф-шор компанија у иностранство, пре свега у САД и Велику Британију. Познато је да су оф-шор зоне под контролом земаља НАТО пакта и да им је начин рада заснован на скривању идентитета корупционаша који новац опљачкан у својим земљама усмеравају у те зоне. У медијима је забрањено говорити о овом „феномену”. Међутим, у питању није само корупција.

„Пројекат Горбачов” и пад у окупационо ропство

Совјетски Савез је изгубио тзв. Хладни рат, што га је коштало физичког нестанка. У склопу распада Совјетског Савеза , победници на Западу су осмислили и лансирали „Пројекат Горбачов”, који је имао за циљ да у прикривеној, умиреној форми, без велике буке, а уз помирљиву реторику, поцепа највећу земљу на свету на 15 независних држава, Русију стави у инфериорни и зависни положај, а неке од бивших совјетских република искористи за постављање војних база НАТО пакта. Другим речима, Русију је задесила судбина која следи свакој земљи која изгуби рат: губитак територија и потпадање под економски диктат. Још грубље речено – Русији је намењен статус колоније. Русија и данас, много година после распада СССР, плаћа контрибуције Западу због пораза. Међутим, систем је осмишљен тако да се те контрибуције јасно не виде, нити се информације о њима појављују у званичним медијима.

Једна од главних полуга остваривања оваквог система подмукле, али ефикасне експлоатације је Централна банка Русије. Као и све централне банке на свету, у складу са либертаријанском економском догмом, и ова централна банка је независна институција у односу на државне органе управе, то јест – она не припада држави, али штампа новац који се у тој држави користи. Звучи парадоксално, али руска рубља нема никакве везе са економијом саме Русије, већ је искључиво зависна од америчког долара.

Када се погледа ма која новчаница руске рубље, уочава се да на њој нема никакве назнаке да тај новац има везе са руском државом. На новчаницама се не налази никакво државно обележје, чак ни руски државни грб, већ некакав двоглави орао који је налик на оног који је коришћен за време Привремене владе Керенског, као и натпис „Билет банке Русије”. И ништа више. Дакле и сам физички изглед новчанице говори да она не припада руској држави.

Количина одштампаних рубаља у оптицају искључиво је везана за количину долара који стоје на располагању, а који су такође наштампан папир неке друге стране централне банке и ком је делегиран одређен вид економског поверења.

Централна банка Русије штампа рубље, купује на валутним берзама за њих доларе, евре, фунте. Оног момента када  су те валуте купљене рубљом, оне подлежу тзв. стерилизацији унутар валутних резерви. Зашто „стерилизација”? Зато што је по закону немогуће узети тај новац из резерви, осим за подршку курсу рубље. Парадокс се састоји и у томе што се девизне резерве руске Централне банке упућују на чување управо у САД. Када америчке Федералне резерве уоче да је са тржишта нестала, тј. купљена одређена количина долара, она доштампава нову количину, коју Централна банка Русије наново купује и наново „стерилише”. Са друге стране, рубљама се шпекулише на реалном тржишту ресурса, остварује реална производња, а ресурси и производи извозе се за доларе, који се поново „стерилишу”… Оваквим системом из Русије се извлаче реални ресурси за обичан наштампани амерички папир, а тај систем заправо представља специфични облик плаћања контрибуција победнику у Хладном рату. Према оценама стручњака, Русија на овај начин реално плаћа данак Америци и њеним савезницима од око милијарду долара на дан! И то траје још од 1991. године. Очигледно је да Централна банка Русије – уопште није руска, нити ради у интересу Русије. Према члану 75. Устава Руске федерације: „…заштита и обезбеђење стабилности курса рубље – основна је функција Централне банке Руске федерације, коју она остварује независно од других органа државне власти”. На који ће начин функционисати Централна банка Русије одлучују стране консалтинг-агенције, од којих пресудну улогу имају, наравно, америчке.  На слици је само краћи списак најважнијих агенција које „пружају консалтинг-услуге” институцијама у Русији.

Русија, налик на земље трећег света, обезбеђује Западу свежу радну и интелектуалну снагу, па и научне ресурсе. И то се може сматрати делом укупне агенде Запада, која подразумева генерисање незапослености, сиромаштва и незадовољства, уз медијску агитацију усмерену на напуштање сопствене земље и одлазак тамо где су услови рада значајно бољи. Режим који је на власт у Русији дошао 1993. године и траје до данашњег дана затворио је, према статистичким подацима, преко 80.000 индустријских предузећа.

Рат се не води сам оружјем, већ и умом. „Пројекат Горбачов” управо је плод ума америчких стручњака. У шест година на власти Михаил Горбачов се у потпуности окружио агентима страног утицаја и свесно поткопавао државно устројство Совјетског Савеза, упркос чињеници да је располагао полугама моћи које би му омогућиле одржање СССР-а. Његово деловање било је у потпуности супротно уставу, али се он непрекидно позивао на „политичку реалност(звучи познато?). Све оно што је чинио говорило је да је у питању личност која није издајник, већ агент страног утицаја. О томе говоре и бројне државне награде које је Горбачов касније примио од Сједињених Америчких Држава. Поред америчких, примио је и око 30 високих статусних награда других западних земаља. Упркос томе што је његово подривачко дело изазвало огромну геополитичку катастрофу и егзистенцијални крах милиона људи,никад није спроведена никаква истрага, никаква анализа докумената, није подигнута ниједна тужба против лица која су кршила устав и законе државе, нису прикупљене изјаве сведока… једноставно – није учињено ништа. Очигледно, победник на окупираној територији није допуштао да се постави питање дешавања из 1991. године. Руском државом су почели да руководе амерички „саветници”, који су своја решења остваривали преко својих постављеника, као што је био Јегор Гајдар. Гајдар, Чубајс и њима слични само су потписивали документа која су им презентовали амерички саветници, смештени у суседним кабинетима. Разграбљењем имовине совјетске државе дириговали су управо исти ти амерички саветници који су седели по министарствима и управо су они одређивали који ће део доћи у руке одређеног човека са њиховог списка одабраних, који су касније названи „олигарсима”. Дакле, у питању није била никаква приватизација, како је то представљено у медијима, већ практично одређивање репарација. Другим речима, на окупираној територији сва имовина прелази под контролу победника. Сто процената објеката приватизације на тај начин преведено је из државног власништва под страну јурисдикцију, под коју и данас потпадају.

Од 1996. године Американци су формирали олигархијски систем власти у Русији. У такозвани политбиро, ком су припадали олигарси, ушли су људи са руским држављанством, руским именима и јеврејским презименима (Абрамович, Ходорковски…), чија се имовина налазила у иностранству, и који су заправо представљали контролисане агенте интереса САД. У руке им је предат цео државни апарат, високе функције – постали су министри, заменици министара, директори крупних предузећа…

Поред економског аспекта, окупација има и идеолошки. Устав Руске федерације, написан по диктату САД 1993. године, у члану 13. говори о „идеолошком разнообразију” и забрањује успостављање ма какве идеологије као државне или обавезне (!!!). Слично томе, у члану 14 каже се и за религију – ниједна не може бити нити државна, нити обавезна. То значи да је уставом забрањена национална и православна идеологија. Са друге стране, на делу је специјална окупациона идеологија, чији је темељ служење страној држави, а као пратеће, али не мање важне – идеологија „златног телета”, идеологија разврата, идеологија општег затупљивања… све усмерене на уништавање генетског кода руског човека.

Русија је прикривено окупирана земља, у којој се под страном контролом налази економија, образовање, медији, грађевина, саобраћај, привреда… Горбачов је за само шест година своје владавине уништио највећу земљу на свету. Од тог доба поражена Русија плаћа данак Америци као победници Хладног рата.

Докле?

Др Иван Пајовић

Видовдан

Поделите:

10 Коментари

  1. Поштено збори наш Иван. Видимо да прилично дубоко познаје дешавања око РФ, али видљиво је да је избегао да каже националну припадност тих “олигарха”, као и “Горбија”, и Елцина Боруха, и националност америчких саветника.
    Горби је на располагању имао цца 2300 т златних полуга, а када је завршио посао оставио је свега 230 т .

    • TAJKUNI PROTIV “TAJKUNA”, SRBIJA NE ZAOSTAJE U PLJAČKI?

      Na vreme se setili da spreče tajkuna da pljačkaju državu? Da, kada su sve pokrali, šta bi sada još pokrali. Tajkuni su povezani sa vrhom u vlastima od demokratskih promena do današnjeg dana. Da su aktuelni na vlastima spremni na sprečavanju, već bi oduzeli oteto i pokradeno od tajkuna, a ne da zamajavaju lakoverne, sebe sigurno ne. Da se bore protiv nelegalnih radnji tajkuna, nebi im omogućili povratak u zemlji bez vraćanja pokradenog, već to legalizuju. Da rade nesvesno sigurno ne! Ne zaboravimo, četiri godine su otimali (ili pljačkali) penzije, na osnovu lopovskog zakona, kojeg su doneli pod patronatom MMF i Svetske banke. Oteli, a o vraćanju ni reči, al’ da znaju oteto je prokleto!

  2. ma da,odneo Gorbačov u torbi Reganu zlato..
    poklonio mu 2000 tona zato što je dobar glumac da izgradi Hollywood..
    Nemaju oni jadni tamo u Hollywood-u ništa,sirotinja,jad,muka,beda pa ko veli malo da razviju filmsku industriju da nebi pocrkali od gladomora i jalovog blejanja u filmsko platno..
    A rusi prebogata nacija,širokogrudi u davnjima i pomoći drugim jadovima i čemerima nema veći filantropa,dobrotvora,ktitora,priložnika….
    Za filmsku industriju bi zadnji rubalj dali da ne propadne sedma umetnost.

  3. Душан Буковић:

    РУСИЈА У ПЛАНОВИМА И НАМЕРАМА РУСОФОБА

    У овом контексту указали бисмо на русофобичну делатност Михаила Александровича Бакуњина (1814-1876 г.), теоретичара анархизма и једаног између осталих руских идеолога народњака и социјалиста. Бакуњин је свуда подбадао на друштвене нереде. Мрежа његових агената или саучесника била је разграната не само у унутрашњости подземне и подривене олигархиске Русије, већ и на њеним границама, нарочито у Пољској… Није дакле изненађујуће, што је 1862 године Бакуњин преузео програм Катехизиса Уједињених Словена, већ га и проширио. У једној брошури коју је издао под насловом “Мојим руским и пољским пријатељима”, он изјављује:

    “… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…” Јасно је да се под “Великим Изабраницима” подразумевају чаробњаци међународне Масонерије. Не заборавимо да је руски нихилизам само огранак Републиканског Универзалног Савеза ( Alliance-republicaine-universelle in America), који је основан 1865 године, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, италијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајка.

    Бакуњин је знао на шта може да рачуна, јер Руси – не нација водич, већ народ за
    експерименте, имали су мисију да потресу свет, да се припреми и да се подвргне
    под јарам Cветске Bладе тзв. “Великих Изабраника”, „великих кадрова“ европског
    и америчког тријалистичког, идолатриског, окултног, езотериског, реакционарног,
    мулти-корпоративног и револуционарног империјалистичког лидершипа у остварењу
    овог програма „високе паладистичке масонерије и великих међународних
    финансијера” (Imperium universel – Novus ordo saeculorum) – “La revolution, la haute maconnere du Palladisme, la haute finance internationale, tout est la, comme a un rendezvous fixe d’avance a cette meme époque, en ce meme lieu” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernemet mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 131).

    Да би се ово постигло, руски народ је морао у ХХ столећу да буде потчињен Светској Влади тзв. „Великих Изабраника“ и да пред њима падне на колена. То је имао у виду
    између осталих и амерички сенатор Џемс П. Варбург (J. P. Warbourg ), кад је у
    току 1950. године дословно рекао:

    “Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино
    питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу
    њеног прихватања или пак победом…” (Види: William P. Hoar, Architects of
    conspiracy – An intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 317).

    За остварења тих планова и намера указали бисмо на књигу Олега А. Платонова, коју је објавио под насловом „Русија под влашћу масона“, где између осталог стоји:

    „Први корак светске масонске закулисе у успостављању масонске мреже на територији СССР била је операција проналажења лица у нашој земљи, који могу постати утицајни агенти…

    Нови процват масонских ложа десио се за време такозване перестројке. Специјалним указима М. С. Горбачова, а мало касније и Б. Н. Јељцина масонство је поново легализовано и снажно проширило сферу своје делатности на рачун масонских клубова и других организација основаних ради постизања масонских циљева. У постојећем облику масонство представља огромну претњу руском друштву…

    Бедем данашњег западног светског поретка су Сједињене Америчке Државе, које слободни зидари читавог света сматрају за масонску државу, за велику масонску надржаву. Председник и влада САД састоје се од високих достојанственика чланова масонских ложа. Данашњи председник САД Б. Клинтон – познат читавом свету неморалан, дугих прстију, – члан је елитне масонске ложе Лобања и кости. Његов претходник Џ. Буш – члан је неколико ложа шкотског и јоршког реда. Један од најпоштованијих америчких масона (33) председник Г. Труман изјављивао је да гради свој државнички рад на принципима масонства и жели да се ти принципи прошире на читав свет…“ (Види: Олег А. Платонов, Русија под влашћу масона, Београд, 2002, стр. 7, 69 -71).

    Полазећи од чињенице, констатовали бисмо да је у току 1992. године објављена фотографија Горбачова у друштву моћника Рокфелерове „трилатералне комисије“ (тајне надвладе „новог светског поретка“) и чланак у београдском листу „Осмици“ под насловом „Горбачов пион масонерије?, где између осталог стоји:

    „Многи експерти су опазили да је августовски пуч против Горбачова био заправо лажан и
    да су његови организатори остали у сенци. Истраживач руског листа ‘Руско дело’
    открио је на страницама промасонског листа ‘Час пик’, од 24 јуна прошле године,
    ребус који најављује све елементе па чак и датум пуча, изведеног за рачун
    против руске стратегије масонске интернационале капитала…

    Завера има много шири, НАДДРЖАВНИ КАРАКТЕР. Датум пуча слаже се са датумом потписивања Директиве Службе националне безбедности Сједињених америчких држава бр. 20/I од 18. августа 1948. године, под именом ‘Циљеви Сједињених америчких држава у односу према Русији’. Наречена Директива, у изводима гласи:

    ‘Наши основни циљеви у односу према Русији, у суштини, своде се на две ствари:
    а) свести на минимум снагу и утицај Москве;
    б) спровести корените промене у теорији и пракси убутрашње политике, којих се
    придржава садашња власт у Москви (…)
    Наши напори да Москва прихвати наше концепције, по снази су једнаки начелу: наш циљ
    – то је збацивање Совјетске власти (…)
    Као прво, ми нисмо везани одређеним роком за постизање наших сиљева, у мирнодопско време (…)

    Као друго, ми, с правом, не морамо да осећамо никакву кривицу… Није наша ствар да бринемо о унутрашњим последицама до којих може довести прихватање ове концепције у другој земљи, исто као што не морамо себе оптерећивати било каквом одговорношћу за те догађаје. Наш посао се своди да радимо и остваримо оно што би тамо помогло да се изврше унутрашње промене…

    Ако узмемо најгору могућност, то јест, очување Совјетске власти над целокупном садашњом совјетском територијом (реч је о рашчлањењу Русије), онда морамо захтевати:
    а) испуњење чисто војних захтева (предаја наоружања, евакуација из кључних рејона,
    итд.), с циљем да за дуго време обезбедимо њихову војну немоћ.
    б) Испуњење услова који доводе до обезбеђења значајне економске зависности од
    спољног света.

    … Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују, да чак и некомунистички и номинално пријатељски режим:

    а) не располаже у будуће никаквом војном моћи,
    б) у економским односима силно зависи од спољног света,
    в) нема озбиљну власт над главним националним мањинама,
    г) не не успостави ништа налик на гвоздену завесу…

    Али ми морамо, ако не милом, онда силом, да их придобијемо, ради заштите наших интереса’…

    Ево коме је био потребан ‘пуч’! Ето одакле ветар дува!

    Историја учи да је пост-стаљинско руководство испуњавало и испуњава све до данас,
    Директиву Тајне службе САД бр. 20/I, од 18. августа 1948. године… То речито
    говори о чињеници да, будући да четрдесетогодишња директива боље описује стање
    и догађаје у СССР-у неголи све директиве ЦК КПСС и Совјетске Владе, над СССР-ом
    није постојао, и не постоји никакав реални суверенитет. Реални суверенитет неће
    постићи ни тек образоване ‘назависне’ републике, које је масонерија 1917.
    године потчинила. Оне га неће постићи, како у саставу СССР-а, тако и изван
    његовог састава. Врховним Совјетима република, савезних и ‘независних’, одавно
    је време да се замисле над менанизмом и начинима управљања СССР-ом, по
    директивама Службе националне безбедности САД.

    За кога раде Горбачов, Јељцин, Крујчов и њихови потчињени?

    Све што се десило у земљи од 18-22. августа – то је гнусна, провоикациона фарса, чији је циљ био растурити КПСС, из разлога њене неподобности за масонерију у савременим условима. Такође, развластити и уништити Оружане снаге, КГБ, МВФ и њихову инфраструктуру. Направити у земљи хаос да би се профитирало на несерћи, као што се то већ једном десило после 1917, године, кад су Русију пљачкали сви, како је ко желео.
    За неке је ово што се десило – рушење животних идеала. За неке- пораз у борби за јаслице власти. За неке- победа у хладном рату. А за остале – историјски пикник, фарса,
    прописана одозго, која је само епизода у градњи ‘васељенског Соломоновог
    храма’. Све је то, – цинизам, тачније ЈЕЉЦИНИЗАМ – чак и под условом да Борис
    Николајевич Јељцин до рано ујутру, деветнаестог августа, и није знао да ће га
    довести и поставити на тенк, да би га потом излили у бронзи.

    Победила је концепција Јавлинског која је предвиђала предају земље, као експлоатационе зоне, светској интернационали капитала. После 1917. године, Лурије и Либерман, и други, подучавали су народе наше земље како да уређују своја домаћинства и привреду. Данас то чини Јавлински. Ништа се није променило. Преврата није било.
    Дошло је до промене фирме на руској филијали дућанћића…

    То је једна иста компанија која само ради свој посао. У ‘демократској’ штампи већ
    одавно се чује да ‘Руси не само да су људи другог реда, већ уопште и нису људи…’ (Превод из ‘Руског дела’)…“ (Види: „Осмица“, Београд, број 615 од 21.
    јануара 1992. године).

    Да само напоменемо, да и дан данас важи иста формула извесног европског и америчког
    лидершипа, да Руси представљају „народ друге или треће класе“, како то рече Јован Бањанин, зато су подржали, финансирали и одржавали краткорочни и експериментални фабијански, бундистичко-бољшевички програм у осакаћеној Совјетској Русији (Види: Јован Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5).

    У поређењу на збивања која су се одвијала у току 1991. године у осакаћеној Совјетској Русији, ипак се до сада ситуација можда у извесној мери изменила што потврђују и Платонова посматрања и подаци, који и данас не сумњиво потврђују његове тезе.

  4. Сличан однос према америчком долару имају СВЕ РАЗВИЈЕНЕ земље света – “Глобални Минотаур” Јаниса Варуфакиса. ГЛАВНИ проблем Русије је ЛЕЊОСТ. Све остало је лако.

  5. Puca mi q.rac i za Rusiju i oko Rusije. Ako se toliko brinete za nju preselite se tamo. Za mene je ona neprijatelj nakon pada Krajine i gubitka Kosova i treba da plati za izdajstvo. Misle da nam zamazu oci Leskom i Leposavicem a da progutamo ponizenje da Dubrovnik, Pecka Patrijarsija Bosna i Crna Gora nisu u Srbiji. Moskva ce pasti jer ce u narednom rati ovaj put na nju marsirati i Srbi.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here