Dr Ivan Pajović: KAKO SE PLJAČKA RUSIJA

dr Ivan Pajović
Podelite:

Uobičajeno je mišljenje da je Rusija najbogatija zemlja na svetu mereno po količini prirodnih resursa koji joj stoje na raspolaganju. To se naročito odnosi na resurse koji su traženi i cenjeni na svetskom tržištu, kao što su energenti – nafta i gas, zatim obojeni metali, sirovo drvo… ali i resurse koji obezbeđuju osnove životnog standarda – pre svega hrana i čista, pitka voda. Međutim, kvalitet života prosečnog čoveka u Rusiji nije u skladu sa prirodnim i ekonomskim potencijalima ove zemlje. Prosečna zarada i standard ruskog čoveka danas je na nivou zemalja tzv. trećeg sveta. Zašto je to tako??

Mnogi će „na prvu loptu” reći da je osnovni razlog za to korupcija. I suštinski – biće u pravu, ukoliko se u vidu ima najviša, sistemska korupcija. Putem već dugo ustaljene sistemske i mrežne korupcije novac koji se pokrade u Rusiji iznosi se iz zemlje preko of-šor kompanija u inostranstvo, pre svega u SAD i Veliku Britaniju. Poznato je da su of-šor zone pod kontrolom zemalja NATO pakta i da im je način rada zasnovan na skrivanju identiteta korupcionaša koji novac opljačkan u svojim zemljama usmeravaju u te zone. U medijima je zabranjeno govoriti o ovom „fenomenu”. Međutim, u pitanju nije samo korupcija.

„Projekat Gorbačov” i pad u okupaciono ropstvo

Sovjetski Savez je izgubio tzv. Hladni rat, što ga je koštalo fizičkog nestanka. U sklopu raspada Sovjetskog Saveza , pobednici na Zapadu su osmislili i lansirali „Projekat Gorbačov”, koji je imao za cilj da u prikrivenoj, umirenoj formi, bez velike buke, a uz pomirljivu retoriku, pocepa najveću zemlju na svetu na 15 nezavisnih država, Rusiju stavi u inferiorni i zavisni položaj, a neke od bivših sovjetskih republika iskoristi za postavljanje vojnih baza NATO pakta. Drugim rečima, Rusiju je zadesila sudbina koja sledi svakoj zemlji koja izgubi rat: gubitak teritorija i potpadanje pod ekonomski diktat. Još grublje rečeno – Rusiji je namenjen status kolonije. Rusija i danas, mnogo godina posle raspada SSSR, plaća kontribucije Zapadu zbog poraza. Međutim, sistem je osmišljen tako da se te kontribucije jasno ne vide, niti se informacije o njima pojavljuju u zvaničnim medijima.

Jedna od glavnih poluga ostvarivanja ovakvog sistema podmukle, ali efikasne eksploatacije je Centralna banka Rusije. Kao i sve centralne banke na svetu, u skladu sa libertarijanskom ekonomskom dogmom, i ova centralna banka je nezavisna institucija u odnosu na državne organe uprave, to jest – ona ne pripada državi, ali štampa novac koji se u toj državi koristi. Zvuči paradoksalno, ali ruska rublja nema nikakve veze sa ekonomijom same Rusije, već je isključivo zavisna od američkog dolara.

Kada se pogleda ma koja novčanica ruske rublje, uočava se da na njoj nema nikakve naznake da taj novac ima veze sa ruskom državom. Na novčanicama se ne nalazi nikakvo državno obeležje, čak ni ruski državni grb, već nekakav dvoglavi orao koji je nalik na onog koji je korišćen za vreme Privremene vlade Kerenskog, kao i natpis „Bilet banke Rusije”. I ništa više. Dakle i sam fizički izgled novčanice govori da ona ne pripada ruskoj državi.

Količina odštampanih rubalja u opticaju isključivo je vezana za količinu dolara koji stoje na raspolaganju, a koji su takođe naštampan papir neke druge strane centralne banke i kom je delegiran određen vid ekonomskog poverenja.

Centralna banka Rusije štampa rublje, kupuje na valutnim berzama za njih dolare, evre, funte. Onog momenta kada  su te valute kupljene rubljom, one podležu tzv. sterilizaciji unutar valutnih rezervi. Zašto „sterilizacija”? Zato što je po zakonu nemoguće uzeti taj novac iz rezervi, osim za podršku kursu rublje. Paradoks se sastoji i u tome što se devizne rezerve ruske Centralne banke upućuju na čuvanje upravo u SAD. Kada američke Federalne rezerve uoče da je sa tržišta nestala, tj. kupljena određena količina dolara, ona doštampava novu količinu, koju Centralna banka Rusije nanovo kupuje i nanovo „steriliše”. Sa druge strane, rubljama se špekuliše na realnom tržištu resursa, ostvaruje realna proizvodnja, a resursi i proizvodi izvoze se za dolare, koji se ponovo „sterilišu”… Ovakvim sistemom iz Rusije se izvlače realni resursi za običan naštampani američki papir, a taj sistem zapravo predstavlja specifični oblik plaćanja kontribucija pobedniku u Hladnom ratu. Prema ocenama stručnjaka, Rusija na ovaj način realno plaća danak Americi i njenim saveznicima od oko milijardu dolara na dan! I to traje još od 1991. godine. Očigledno je da Centralna banka Rusije – uopšte nije ruska, niti radi u interesu Rusije. Prema članu 75. Ustava Ruske federacije: „…zaštita i obezbeđenje stabilnosti kursa rublje – osnovna je funkcija Centralne banke Ruske federacije, koju ona ostvaruje nezavisno od drugih organa državne vlasti”. Na koji će način funkcionisati Centralna banka Rusije odlučuju strane konsalting-agencije, od kojih presudnu ulogu imaju, naravno, američke.  Na slici je samo kraći spisak najvažnijih agencija koje „pružaju konsalting-usluge” institucijama u Rusiji.

Rusija, nalik na zemlje trećeg sveta, obezbeđuje Zapadu svežu radnu i intelektualnu snagu, pa i naučne resurse. I to se može smatrati delom ukupne agende Zapada, koja podrazumeva generisanje nezaposlenosti, siromaštva i nezadovoljstva, uz medijsku agitaciju usmerenu na napuštanje sopstvene zemlje i odlazak tamo gde su uslovi rada značajno bolji. Režim koji je na vlast u Rusiji došao 1993. godine i traje do današnjeg dana zatvorio je, prema statističkim podacima, preko 80.000 industrijskih preduzeća.

Rat se ne vodi sam oružjem, već i umom. „Projekat Gorbačov” upravo je plod uma američkih stručnjaka. U šest godina na vlasti Mihail Gorbačov se u potpunosti okružio agentima stranog uticaja i svesno potkopavao državno ustrojstvo Sovjetskog Saveza, uprkos činjenici da je raspolagao polugama moći koje bi mu omogućile održanje SSSR-a. Njegovo delovanje bilo je u potpunosti suprotno ustavu, ali se on neprekidno pozivao na „političku realnost(zvuči poznato?). Sve ono što je činio govorilo je da je u pitanju ličnost koja nije izdajnik, već agent stranog uticaja. O tome govore i brojne državne nagrade koje je Gorbačov kasnije primio od Sjedinjenih Američkih Država. Pored američkih, primio je i oko 30 visokih statusnih nagrada drugih zapadnih zemalja. Uprkos tome što je njegovo podrivačko delo izazvalo ogromnu geopolitičku katastrofu i egzistencijalni krah miliona ljudi,nikad nije sprovedena nikakva istraga, nikakva analiza dokumenata, nije podignuta nijedna tužba protiv lica koja su kršila ustav i zakone države, nisu prikupljene izjave svedoka… jednostavno – nije učinjeno ništa. Očigledno, pobednik na okupiranoj teritoriji nije dopuštao da se postavi pitanje dešavanja iz 1991. godine. Ruskom državom su počeli da rukovode američki „savetnici”, koji su svoja rešenja ostvarivali preko svojih postavljenika, kao što je bio Jegor Gajdar. Gajdar, Čubajs i njima slični samo su potpisivali dokumenta koja su im prezentovali američki savetnici, smešteni u susednim kabinetima. Razgrabljenjem imovine sovjetske države dirigovali su upravo isti ti američki savetnici koji su sedeli po ministarstvima i upravo su oni određivali koji će deo doći u ruke određenog čoveka sa njihovog spiska odabranih, koji su kasnije nazvani „oligarsima”. Dakle, u pitanju nije bila nikakva privatizacija, kako je to predstavljeno u medijima, već praktično određivanje reparacija. Drugim rečima, na okupiranoj teritoriji sva imovina prelazi pod kontrolu pobednika. Sto procenata objekata privatizacije na taj način prevedeno je iz državnog vlasništva pod stranu jurisdikciju, pod koju i danas potpadaju.

Od 1996. godine Amerikanci su formirali oligarhijski sistem vlasti u Rusiji. U takozvani politbiro, kom su pripadali oligarsi, ušli su ljudi sa ruskim državljanstvom, ruskim imenima i jevrejskim prezimenima (Abramovič, Hodorkovski…), čija se imovina nalazila u inostranstvu, i koji su zapravo predstavljali kontrolisane agente interesa SAD. U ruke im je predat ceo državni aparat, visoke funkcije – postali su ministri, zamenici ministara, direktori krupnih preduzeća…

Pored ekonomskog aspekta, okupacija ima i ideološki. Ustav Ruske federacije, napisan po diktatu SAD 1993. godine, u članu 13. govori o „ideološkom raznoobraziju” i zabranjuje uspostavljanje ma kakve ideologije kao državne ili obavezne (!!!). Slično tome, u članu 14 kaže se i za religiju – nijedna ne može biti niti državna, niti obavezna. To znači da je ustavom zabranjena nacionalna i pravoslavna ideologija. Sa druge strane, na delu je specijalna okupaciona ideologija, čiji je temelj služenje stranoj državi, a kao prateće, ali ne manje važne – ideologija „zlatnog teleta”, ideologija razvrata, ideologija opšteg zatupljivanja… sve usmerene na uništavanje genetskog koda ruskog čoveka.

Rusija je prikriveno okupirana zemlja, u kojoj se pod stranom kontrolom nalazi ekonomija, obrazovanje, mediji, građevina, saobraćaj, privreda… Gorbačov je za samo šest godina svoje vladavine uništio najveću zemlju na svetu. Od tog doba poražena Rusija plaća danak Americi kao pobednici Hladnog rata.

Dokle?

Dr Ivan Pajović

Vidovdan

Podelite:

10 Komentari

  1. Pošteno zbori naš Ivan. Vidimo da prilično duboko poznaje dešavanja oko RF, ali vidljivo je da je izbegao da kaže nacionalnu pripadnost tih “oligarha”, kao i “Gorbija”, i Elcina Boruha, i nacionalnost američkih savetnika.
    Gorbi je na raspolaganju imao cca 2300 t zlatnih poluga, a kada je završio posao ostavio je svega 230 t .

    • TAJKUNI PROTIV “TAJKUNA”, SRBIJA NE ZAOSTAJE U PLJAČKI?

      Na vreme se setili da spreče tajkuna da pljačkaju državu? Da, kada su sve pokrali, šta bi sada još pokrali. Tajkuni su povezani sa vrhom u vlastima od demokratskih promena do današnjeg dana. Da su aktuelni na vlastima spremni na sprečavanju, već bi oduzeli oteto i pokradeno od tajkuna, a ne da zamajavaju lakoverne, sebe sigurno ne. Da se bore protiv nelegalnih radnji tajkuna, nebi im omogućili povratak u zemlji bez vraćanja pokradenog, već to legalizuju. Da rade nesvesno sigurno ne! Ne zaboravimo, četiri godine su otimali (ili pljačkali) penzije, na osnovu lopovskog zakona, kojeg su doneli pod patronatom MMF i Svetske banke. Oteli, a o vraćanju ni reči, al’ da znaju oteto je prokleto!

  2. ma da,odneo Gorbačov u torbi Reganu zlato..
    poklonio mu 2000 tona zato što je dobar glumac da izgradi Hollywood..
    Nemaju oni jadni tamo u Hollywood-u ništa,sirotinja,jad,muka,beda pa ko veli malo da razviju filmsku industriju da nebi pocrkali od gladomora i jalovog blejanja u filmsko platno..
    A rusi prebogata nacija,širokogrudi u davnjima i pomoći drugim jadovima i čemerima nema veći filantropa,dobrotvora,ktitora,priložnika….
    Za filmsku industriju bi zadnji rubalj dali da ne propadne sedma umetnost.

  3. Dušan Buković:

    RUSIJA U PLANOVIMA I NAMERAMA RUSOFOBA

    U ovom kontekstu ukazali bismo na rusofobičnu delatnost Mihaila Aleksandroviča Bakunjina (1814-1876 g.), teoretičara anarhizma i jedanog između ostalih ruskih ideologa narodnjaka i socijalista. Bakunjin je svuda podbadao na društvene nerede. Mreža njegovih agenata ili saučesnika bila je razgranata ne samo u unutrašnjosti podzemne i podrivene oligarhiske Rusije, već i na njenim granicama, naročito u Poljskoj… Nije dakle iznenađujuće, što je 1862 godine Bakunjin preuzeo program Katehizisa Ujedinjenih Slovena, već ga i proširio. U jednoj brošuri koju je izdao pod naslovom “Mojim ruskim i poljskim prijateljima”, on izjavljuje:

    “… Mi Sloveni, mi moramo da ostvarimo put Velikim Izabranicima…” Jasno je da se pod “Velikim Izabranicima” podrazumevaju čarobnjaci međunarodne Masonerije. Ne zaboravimo da je ruski nihilizam samo ogranak Republikanskog Univerzalnog Saveza ( Alliance-republicaine-universelle in America), koji je osnovan 1865 godine, čije sedište je u Njujorku, a osnivač upravo Mazini, italijanski revolucionar, saradnik masona Alberta Pajka.

    Bakunjin je znao na šta može da računa, jer Rusi – ne nacija vodič, već narod za
    eksperimente, imali su misiju da potresu svet, da se pripremi i da se podvrgne
    pod jaram Cvetske Blade tzv. “Velikih Izabranika”, „velikih kadrova“ evropskog
    i američkog trijalističkog, idolatriskog, okultnog, ezoteriskog, reakcionarnog,
    multi-korporativnog i revolucionarnog imperijalističkog lideršipa u ostvarenju
    ovog programa „visoke paladističke masonerije i velikih međunarodnih
    finansijera” (Imperium universel – Novus ordo saeculorum) – “La revolution, la haute maconnere du Palladisme, la haute finance internationale, tout est la, comme a un rendezvous fixe d’avance a cette meme époque, en ce meme lieu” (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernemet mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, str. 131).

    Da bi se ovo postiglo, ruski narod je morao u HH stoleću da bude potčinjen Svetskoj Vladi tzv. „Velikih Izabranika“ i da pred njima padne na kolena. To je imao u vidu
    između ostalih i američki senator Džems P. Varburg (J. P. Warbourg ), kad je u
    toku 1950. godine doslovno rekao:

    “Bez obzira na to, da li to neko hoće ili neće, mi ćemo imati svetsku vladu! Jedino
    pitanje koje se postavlja jeste: da li će ta vlada biti uspostavljena na osnovu
    njenog prihvatanja ili pak pobedom…” (Vidi: William P. Hoar, Architects of
    conspiracy – An intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, str. 317).

    Za ostvarenja tih planova i namera ukazali bismo na knjigu Olega A. Platonova, koju je objavio pod naslovom „Rusija pod vlašću masona“, gde između ostalog stoji:

    „Prvi korak svetske masonske zakulise u uspostavljanju masonske mreže na teritoriji SSSR bila je operacija pronalaženja lica u našoj zemlji, koji mogu postati uticajni agenti…

    Novi procvat masonskih loža desio se za vreme takozvane perestrojke. Specijalnim ukazima M. S. Gorbačova, a malo kasnije i B. N. Jeljcina masonstvo je ponovo legalizovano i snažno proširilo sferu svoje delatnosti na račun masonskih klubova i drugih organizacija osnovanih radi postizanja masonskih ciljeva. U postojećem obliku masonstvo predstavlja ogromnu pretnju ruskom društvu…

    Bedem današnjeg zapadnog svetskog poretka su Sjedinjene Američke Države, koje slobodni zidari čitavog sveta smatraju za masonsku državu, za veliku masonsku nadržavu. Predsednik i vlada SAD sastoje se od visokih dostojanstvenika članova masonskih loža. Današnji predsednik SAD B. Klinton – poznat čitavom svetu nemoralan, dugih prstiju, – član je elitne masonske lože Lobanja i kosti. Njegov prethodnik DŽ. Buš – član je nekoliko loža škotskog i jorškog reda. Jedan od najpoštovanijih američkih masona (33) predsednik G. Truman izjavljivao je da gradi svoj državnički rad na principima masonstva i želi da se ti principi prošire na čitav svet…“ (Vidi: Oleg A. Platonov, Rusija pod vlašću masona, Beograd, 2002, str. 7, 69 -71).

    Polazeći od činjenice, konstatovali bismo da je u toku 1992. godine objavljena fotografija Gorbačova u društvu moćnika Rokfelerove „trilateralne komisije“ (tajne nadvlade „novog svetskog poretka“) i članak u beogradskom listu „Osmici“ pod naslovom „Gorbačov pion masonerije?, gde između ostalog stoji:

    „Mnogi eksperti su opazili da je avgustovski puč protiv Gorbačova bio zapravo lažan i
    da su njegovi organizatori ostali u senci. Istraživač ruskog lista ‘Rusko delo’
    otkrio je na stranicama promasonskog lista ‘Čas pik’, od 24 juna prošle godine,
    rebus koji najavljuje sve elemente pa čak i datum puča, izvedenog za račun
    protiv ruske strategije masonske internacionale kapitala…

    Zavera ima mnogo širi, NADDRŽAVNI KARAKTER. Datum puča slaže se sa datumom potpisivanja Direktive Službe nacionalne bezbednosti Sjedinjenih američkih država br. 20/I od 18. avgusta 1948. godine, pod imenom ‘Ciljevi Sjedinjenih američkih država u odnosu prema Rusiji’. Narečena Direktiva, u izvodima glasi:

    ‘Naši osnovni ciljevi u odnosu prema Rusiji, u suštini, svode se na dve stvari:
    a) svesti na minimum snagu i uticaj Moskve;
    b) sprovesti korenite promene u teoriji i praksi ubutrašnje politike, kojih se
    pridržava sadašnja vlast u Moskvi (…)
    Naši napori da Moskva prihvati naše koncepcije, po snazi su jednaki načelu: naš cilj
    – to je zbacivanje Sovjetske vlasti (…)
    Kao prvo, mi nismo vezani određenim rokom za postizanje naših siljeva, u mirnodopsko vreme (…)

    Kao drugo, mi, s pravom, ne moramo da osećamo nikakvu krivicu… Nije naša stvar da brinemo o unutrašnjim posledicama do kojih može dovesti prihvatanje ove koncepcije u drugoj zemlji, isto kao što ne moramo sebe opterećivati bilo kakvom odgovornošću za te događaje. Naš posao se svodi da radimo i ostvarimo ono što bi tamo pomoglo da se izvrše unutrašnje promene…

    Ako uzmemo najgoru mogućnost, to jest, očuvanje Sovjetske vlasti nad celokupnom sadašnjom sovjetskom teritorijom (reč je o raščlanjenju Rusije), onda moramo zahtevati:
    a) ispunjenje čisto vojnih zahteva (predaja naoružanja, evakuacija iz ključnih rejona,
    itd.), s ciljem da za dugo vreme obezbedimo njihovu vojnu nemoć.
    b) Ispunjenje uslova koji dovode do obezbeđenja značajne ekonomske zavisnosti od
    spoljnog sveta.

    … Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju, da čak i nekomunistički i nominalno prijateljski režim:

    a) ne raspolaže u buduće nikakvom vojnom moći,
    b) u ekonomskim odnosima silno zavisi od spoljnog sveta,
    v) nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama,
    g) ne ne uspostavi ništa nalik na gvozdenu zavesu…

    Ali mi moramo, ako ne milom, onda silom, da ih pridobijemo, radi zaštite naših interesa’…

    Evo kome je bio potreban ‘puč’! Eto odakle vetar duva!

    Istorija uči da je post-staljinsko rukovodstvo ispunjavalo i ispunjava sve do danas,
    Direktivu Tajne službe SAD br. 20/I, od 18. avgusta 1948. godine… To rečito
    govori o činjenici da, budući da četrdesetogodišnja direktiva bolje opisuje stanje
    i događaje u SSSR-u negoli sve direktive CK KPSS i Sovjetske Vlade, nad SSSR-om
    nije postojao, i ne postoji nikakav realni suverenitet. Realni suverenitet neće
    postići ni tek obrazovane ‘nazavisne’ republike, koje je masonerija 1917.
    godine potčinila. One ga neće postići, kako u sastavu SSSR-a, tako i izvan
    njegovog sastava. Vrhovnim Sovjetima republika, saveznih i ‘nezavisnih’, odavno
    je vreme da se zamisle nad menanizmom i načinima upravljanja SSSR-om, po
    direktivama Službe nacionalne bezbednosti SAD.

    Za koga rade Gorbačov, Jeljcin, Krujčov i njihovi potčinjeni?

    Sve što se desilo u zemlji od 18-22. avgusta – to je gnusna, provoikaciona farsa, čiji je cilj bio rasturiti KPSS, iz razloga njene nepodobnosti za masoneriju u savremenim uslovima. Takođe, razvlastiti i uništiti Oružane snage, KGB, MVF i njihovu infrastrukturu. Napraviti u zemlji haos da bi se profitiralo na neserći, kao što se to već jednom desilo posle 1917, godine, kad su Rusiju pljačkali svi, kako je ko želeo.
    Za neke je ovo što se desilo – rušenje životnih ideala. Za neke- poraz u borbi za jaslice vlasti. Za neke- pobeda u hladnom ratu. A za ostale – istorijski piknik, farsa,
    propisana odozgo, koja je samo epizoda u gradnji ‘vaseljenskog Solomonovog
    hrama’. Sve je to, – cinizam, tačnije JELJCINIZAM – čak i pod uslovom da Boris
    Nikolajevič Jeljcin do rano ujutru, devetnaestog avgusta, i nije znao da će ga
    dovesti i postaviti na tenk, da bi ga potom izlili u bronzi.

    Pobedila je koncepcija Javlinskog koja je predviđala predaju zemlje, kao eksploatacione zone, svetskoj internacionali kapitala. Posle 1917. godine, Lurije i Liberman, i drugi, podučavali su narode naše zemlje kako da uređuju svoja domaćinstva i privredu. Danas to čini Javlinski. Ništa se nije promenilo. Prevrata nije bilo.
    Došlo je do promene firme na ruskoj filijali dućanćića…

    To je jedna ista kompanija koja samo radi svoj posao. U ‘demokratskoj’ štampi već
    odavno se čuje da ‘Rusi ne samo da su ljudi drugog reda, već uopšte i nisu ljudi…’ (Prevod iz ‘Ruskog dela’)…“ (Vidi: „Osmica“, Beograd, broj 615 od 21.
    januara 1992. godine).

    Da samo napomenemo, da i dan danas važi ista formula izvesnog evropskog i američkog
    lideršipa, da Rusi predstavljaju „narod druge ili treće klase“, kako to reče Jovan Banjanin, zato su podržali, finansirali i održavali kratkoročni i eksperimentalni fabijanski, bundističko-boljševički program u osakaćenoj Sovjetskoj Rusiji (Vidi: Jovan Banjanin, Politika jugoslovenskog jedinstva protiv punktacija, razdora i mržnje, Beograd, 1933, str. 5).

    U poređenju na zbivanja koja su se odvijala u toku 1991. godine u osakaćenoj Sovjetskoj Rusiji, ipak se do sada situacija možda u izvesnoj meri izmenila što potvrđuju i Platonova posmatranja i podaci, koji i danas ne sumnjivo potvrđuju njegove teze.

  4. Sličan odnos prema američkom dolaru imaju SVE RAZVIJENE zemlje sveta – “Globalni Minotaur” Janisa Varufakisa. GLAVNI problem Rusije je LENJOST. Sve ostalo je lako.

  5. Puca mi q.rac i za Rusiju i oko Rusije. Ako se toliko brinete za nju preselite se tamo. Za mene je ona neprijatelj nakon pada Krajine i gubitka Kosova i treba da plati za izdajstvo. Misle da nam zamazu oci Leskom i Leposavicem a da progutamo ponizenje da Dubrovnik, Pecka Patrijarsija Bosna i Crna Gora nisu u Srbiji. Moskva ce pasti jer ce u narednom rati ovaj put na nju marsirati i Srbi.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here