Др Иван Пајовић: ПУТИН И КУРИЛСКА ОСТРВА то јест Повратак политике Горбачова и Jељцина

Поделите:

Јапански премијер Шинзо Абе изјавио је у току преговора са Владимиром Путином да у случају предаје дела Курилских острва јапанска страна на тој територији неће допустити размештање америчких база. „Заједно са председником Путином ову ствар ћу довести до краја” – обећао је Абе.

Да постоји „територијални проблем” око Курила први је признао Горбачов 1991. године. Данас је Кремљ поново почео да пева стару песму: Путинов прес-секретар Дмитриј Песков изјављује да је предаја два острва (прецизније – острва Шикотан и архипелага Хабомаи – прим. аут.) могућа само под одређеним условима. Пре свега – потребне су гаранције да на острвима неће бити размештене америчке војне базе. (Присетимо се обећања датих Горбачову да на територији бившег Источног лагера неће бити стациониране снаге НАТО – на српском се то зове: обећање – лудом радовање).

Нешто раније новине Asahi Shimbun јавиле су да је крајем 2016. генерални секретар Савета безбедности Јапана Шотаро Јачи (Shotaro Yachi) на преговорима са својим руским колегом Патрушевим изјавио да не искључује могућност размештања војних база САД на Курилским острвима.

На Курилима данас царује стање потпуне неодређености.

Као пример могућег решења, Путин наводи историјски случај пограничног спора Русије и Кине. „Само захваљујући узајамном поверењу” 14. октобра 2004. потписан је споразум између Русије и Кине према ком су острво Тарабаров и половина Великог Усуријског острва предати Кини. Поклоњени на штету Русије!! Преговори су вођени више од четири деценије! Русија заузврат није добила ништа.

Међутим, постоји принципијелна разлика између та два случаја. Јапанско питање појавило се после Другог светског рата и добило је свој законодавни оквир. У складу са одлукама на Јалти, комплетна Курилска преграда улази у састав Совјетског Савеза. Међутим, одлуке Конференције у Јалти Јапан сматра неважећим.

Савезници су 1951. године у Сан Франциску закључили мировни споразум са Јапаном. Совјетски Савез тај споразум није потписао, пре свега због рата у Кореји. У глави II (с) утврђено је да се „Јапан одриче свих права и претензија на Курилска острва и на онај део острва Сахалин и њему припадајућих острва, над којима је Јапан имао суверенитет по Портсмаутском споразуму од 5. септембра 1905. године”.

„Уколико неко хоће да започне ревизију исхода Другог светског рата, онда мора расправљати не о Калињинграду, него о свим источним крајевима Немачке, па о Лавову – који је био део Пољске, и тд… Али то значи отворити Пандорину кутију” – рекао је Путин 2016. године. А сада он као да је све то заборавио.

Јапан одавно тражи јужни део Курилске преграде. Сада, очигледно, Токио мења своје понашање и пре свега хоће да врати слабонасељена острва Шикотан и Хабомаи.

Курили су архипелаг вулканских острва (30 већих и стотине малих) који се протеже приближно 1200 километара (са мало више од 18.000 житеља). Као да су нанизани у виду бисерне огрлице, протежу се од јапанског Хокаида до руске Камчатке.

Када се ради о Јужним Курилима, у питању су острва Итуруп – 3.184,0 км2; Кунашир – 1.498,8 км2; Шикотан – 253,3 км2 и Мала Курилска преграда (архипелаг Хабомаи) – 99,9 км2. Кунашир и Хабомаи леже непосредно поред јапанске обале: Кунашир десет, а Хабомаи свега четири километра од Хокаида.

Ова острва обезбеђују слободни приступ руској флоти у Тихи океан (други сличан излаз не постоји). Штавише, она одређују и статус Охотског мора. Курили одвајају Охотско море од Тихог океана, захваљујући чему оно представља унутрашње море Русије. Одузму ли Јапанци Јужне Куриле, то значи да ће Охотско море постати отворено, самим тим и међународно. Како то може да утиче за руско индустријско рибарство, а посебно на гасна и нафтна налазишта – вероватно је свакоме јасно.

Загонетни Курили су као рај на земљи. Све у свему, на острвима је 150 вулкана од којих је 39 активних. Највиши вулкан је Алаид (2339 метара) на острву Атласова. Са активношћу вулкана повезано је постојање многих термалних извора, од којих су неки терапеутски.

Стручњаци пореде Куриле са огромним ботаничким вртом, препуним најбогатијом разноврсношћу флоре. Тамо расту поларне брезе, ариши, бархат амурски (Phellodéndron amurénse), велико изобиље брусница и још много тога. Путујући острвима могуће је из нетакнуте тајге прећи у суптропске прашуме, из тундре у џунглу гигантских трава. Морско дно архипелага покривено је густим растињем у ком је своје пребивалиште нашло мноштво рибљих врста, морских мекушаца и других морских животиња.

Захваљујући хладној струји („Курилстриму”) индустријски улов рибе је богат. Очуване су нетакнуте шуме. Могуће је да се ту крију и огромна минерална богатства.

Постоје велике стрепње да ће богата налазишта сировина просто бити поклоњена и развучена. Јуриј Трутњев, опуномоћени представник председника Русије у Далекоисточном федералном округу дели такве стрепње, али притом тврди (на радовање посматрача из Вашингтона) да је такав корак неопходан: наводно: „да би се живело у хармонији, мора се сарађивати”.

Према сoциолошким истраживањима, Русија се сматра најомраженијим суседом Јапана. Више од 85% испитаних Јапанаца су изјавили да осећају нетрпељивост према Русији – саопштава недељник Junge Freiheit”.

 

„Острва су сада руска – и тачка”

Руска патриотска опозиција указује да су Јужни Курили после јапанске капитулације у Другом светском рату припали СССР-у, стога је руски суверенитет у складу са међународним правом. Многи активисти агитују против распродаје далекоисточних територија, које су поливене крвљу руских војника. „Не видим никакав разлог за предају острва Јапану” – каже председник Института за националну стратегију Михаил Ремизов. Токио ништа не нуди заузврат, а непостојање мировног споразума не стоји на путу земљама да развијају односе.

Али „Путинови фанови” раде све супротно, тобоже шкрипећи зубима са киселом гримасом. Московске новине „Русија у глобалној политици” („Россия в глобальной политике”) хвале премијера Шинзо Абеа за „личну храброст”. „Шта ће нам та острва? Ти Курили су слабонасељена острвца у негостољубивом океану…” – питају се наводно ових дана Руси и руски медији, преноси злонамерно Neues Deutschland”.

Према изворима владе Јапана, територијални спор се мора решити „док је Путин на власти”. „Са својом ауторитарном спољном политиком, коју подржава већина становништва, Путин неће наићи ни на какво супротстављање. Склапање руско-јапанског мировног споразума било би за Путина нови дипломатски успех” – саопштава немачки портал zdf.de.

Међутим, немачки читаоци „Спутњика” имају сасвим друго мишљење. Ево неких коментара:

Max Guenther: Острва су сада руска – и тачка. На Западу ће се увек наћи лукави адвокати који ће изнова прикуцавати Русе на крст. У тим односима Руси су као ђачићи, а Англосаксонци су шампиони.

Otto Kreuzer: Те захтеве подгревају „Амери” како би на Курилима поставили своју противракетну одбрану. Кореја, некадашња Јапанска колонија, одузета је Јапану као казна за њихова злодела у Другом светском рату. Управо као што су одузета и та острва. Јапан је починио страшне преступе, који ни до данас у потпуности нису расветљени. Али ако је принцип такав, онда и ми треба да вратимо наше области (Шлезију, Источну Пруску и тд.) – и не само ми.

Peter Heiduschka: Јапан је верни савезник САД, да не кажем вазал. Зато Русија не треба да верује никаквим обећањима. Јапан може обећати брда и долине, само да поврати острва. Изгубили су их због резултата Другог светског рата – и баста!

Reinhard Kreis: Обећања америчких савезника немају никакву вредност. Зар „Амере” нешто може зауставити!? Било би врло глупо делити територије, Руси то Путину неће опростити. Може се расправљати то питање, али тек тада када САД затворе све своје базе у Јапану, Кореји и Јужном Кинеском мору, а Русија да очува своје војне базе на Курилима.

Olaf L. Hartmann: Када Шинзо Абе оде, Јапанци ће свакако предати Куриле Американцима за базе.

Gabriel Meingold: Курили су толико стратешки важни, да је Русима најпаметније да их никада не пуштају из руку.

 Rudi Di: Горбачову су такође обећали да НАТО неће ширити базе на Исток, али, како се види, у политици никоме не треба веровати. Притом су НАТО и сви његови чланови потпуно дискредитовани и нема ни најмањег разлога веровати им.

 Bernd Kuehntopf: Веровати Јапану је исто као поверити своју уштеђевину на чување мафији. Ко верује таквим „обећањима”, он је идиот.

 Fred Kopanski: Чим Јапан преузме острва, Русима ће бити постављена забрана за пролаз бродова, а по наређењу олоша са друге стране океана.

 Jan Haman: Но добро, онда Русија треба да тражи повратак Аљаске, а Немачка Источну Пруску са Кенигсбергом.

 Ozren Jovic:  Надам се да Руси нису толико слабоумни.

 Paul Wecker: Статус тих острва установљен је после Другог светског рата – и то су последице јапанских злочина.

Опасна игра са острвима

Никита Хрушчов је 1956. показао спремност да у случају закључивања мировног споразума преда Јапану острва Шикотан и архипелаг Хабомаи. Заузврат Јапан је требао да са своје територије уклони све америчке војне базе и да прогласи неутралност. Али 27. јануара 1960. године – у вези са споразумом између Јапана и САД, по ком су САД добиле практично неограничене могућности за изградњу своје војне инфраструктуре на јапанским острвима – Москва је одбацила могућност склапања мировног споразума. Као разлог наводи се чињеница да Јапан не представља суверену државу због масовног присуства америчке војске.

Декларација из 1956. је поништена. Али, упркос логици, Путин изјављује да та декларација представља довољну основу за легалну предају острва Јапану.

Неки аналитичари сумњају да московско руководство има илузију да ће се интегрисати у западни свет „на мала врата”, по могућности јапанска. У Кремљу се надају инвестицијама у руску економију, али у овом моменту и Јапан се налази у кризи, он стагнира. Проблем лежи у огромном државном дугу који оптерећује Јапан. Према томе, пре ће Американци вршити притисак на Јапан, него што ће Јапан тежити рационалној сарадњи са Русијом.

Између Москве и Токија закључивани су погранични договори 1855. и 1875. године. Према тим споразумима Курили су половином припадали Јапанцима, а потом у целини. Али ти споразуми нису донели мир. Руско-Јапански рат поново је решио спор у корист Јапана (Портсмаутски мир 1905.). Управо се на споразуме из 1855, 1875. и 1905. Јапан и позива приликом претензија на Куриле. Ипак, по мировном споразуму у Сан Франциску (1951.) Јапан је уступио сва права над том територијом Москви. Токио покушава да се лукаво извуче доказујући да спорна острва уопште не припадају Курилима!

САД су потврдиле ту тврдњу у ноти Совјетском Савезу, у којој се тврди да географско одређење Курила не подразумева архипелаг Хабомаи, Шикотан, Кунашир и Итуруп, па зато њихов „аншлус” споразумима у Јалти и Сан Франциску није предвиђен. По таквој логици, Јапан та острва назива северним територијама, а не Јужним Курилима. New York Times  је 1992. године објавио чланак у ком правни основ јапанских претензија оцењује као „веома слаб”.

https://www.nytimes.com/1992/07/18/opinion/IHTtokyosclaimtothekurilsisshaky.html

Почасни професор Токијског универзитета Харуки Вада прекорева своју владу што свесно доводи у заблуду светску заједницу. Према његовим речима, оригинал споразума из 1855. године (ни руска, ни јапанска редакција) нема никакву јасну дефиницију везану за Куриле. Јапанска интерпретација се ослања искључиво на енглески превод документа, исфабрикован од стране јапанског министарства иностраних послова. „Аргументација јапанске владе сведочи о томе колико она наставља да буде таоц Хладног рата” – тврди Вада.

Важно је нагласити да је Јапан за следећу годину прихватио до сад невиђено висок војни буџет, аргументујући ову одлуку неопходношћу успостављања равнотеже према војној претњи од стране Кине и Русије. Војни расходи су повећани на 48 милијарди долара (Русија има војни буџет 46 милијарди долара). Јапан говори о плановима размештања својих ракета средњег домета (до 900 км) на удаљеним острвима, правдајући се кинеским претњама.

Остаје питање: зашто баш сад, у условима растуће војне тензије у региону, предавати потенцијалном противнику важне локације, које он, не скривајући, има намеру да одмах искористи за супротстављање Русији? Политика примиривања и плаћања данка увек води само једном једином резултату – непрекидном повећавању данка у будућности. Глупо је рачунати на то да би се Јапанци понашали другачије. За Русију би то, разуме се, био самоубиствени преседан.

„Москва не тргује територијама” – изјављује Путин, коментаришући тему Курила. Нажалост, то није тако. Ако Путин поклекне под притиском олигарха и преда Јапану острва, тада ће Пандорина кутија бити отворена. Кинези одавно показују претензије ка руском Далеком Истоку. Јула 1964. године Мао Цетунг је изјавио, примајући јапанску делегацију, да је царска Русија опљачкала Кину, отевши од ње Сибир и Далеки Исток све до Камчатке.

Русија не сме веровати никоме, осим самој себи. Већ су је обманули мноштво пута, више не би смела ризиковати!!

  1. S. Почетком децембра, Јужно-Сахалинска администрација (центар Сахалинске области, где припадају и Курили) забранила је митинг подршке руским Курилима. Митинг је, упркос забрани, ипак одржан, а потом још један, који је санкционисан. Борба се наставља!

 Франц Крумбајн

Др Иван Пајовић

Видовдан

 

 

 

 

Поделите:

3 Коментари

  1. А чекај – стани: чији су Курили били пре 1905-те? Знамо да је то био рат у којем је руски главнокомандујући продао победу Јапанцима, тада енглеским штићеницима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here