Драган Коларевић: ДРУГ ТИТО У УНОФОРМИ РУСКОГ ПУКОВНИКА

Поделите:

 

Храватска телевизија је још 2012. произвела документарно-играну серију „Југословенске тајне службе“ у 10 наставака. У липњу и српњу (јуну и јулу) ове године та серија је репризирана на првом програму ХРТ-а у ударном термину у 20,05 часова. Као и свака серија, некоме може нешто да се свиди, нешто не. Наравно, немогуће је остварити овакав подухват без обиља чињеница. И претпоставки. Свака серија овог типа, настоји да одговори на крупна питања из националне историје, али и да отвори питања на која одговоре морају да пронађу будуће генерације.

Хрватска серија „Југословенске тајне службе“износи низ чињеница које би морале бити занимљиве и драгоцене истраживачима новије српске прошлости. У српској „широј“ јавности готово да нема реакције на ову серију која је „здјелана“ пре седам година. Стиче се утисак да српска „стручна“ и „политичка“ јавност игнорише ову серију о такозваним „југословенским тајним службама“. Зашто?

Шта је то што би Србима требало бити интересантно, на шта би требало да обрате пажњу?

Друг Тито и кардинал Степинац, Дража и Будак

Трећу епизоду Хрватска телевизија је емитовала 27. липња (јуна) у 20,05 на првом каналу. Дакле у ударном термину. („Српска телевизија“ – РТС, у том истом термину емитовала је репризу серије „Срећни људи“. Занимљива разлика. И сличност) У тој епизоди, између осталог говори се о сусрету Јосипа Броза Тита и Алојзија Степинца 4. липња (јуна) 1945. у Загребу. Тито је понудио Степинцу да формира Хрвацку католичку цркву… До тога није дошло, што је познато, али је непознато оно што је Тито, према ауторима серије, рекао Степинцу:

„Испричаћу вам нешто зашто мало тко зна. За време рата био сам овако дошо преобучен у руског пуковника у штаб Драже Михајловића. И он је збиља мислио да разговара  са руским официром. Открио ми је план који је смислио за Хрвате: једну трећину побити, једну трећину истерати из домовине а трећину подложити. Ја сам само слушао овако тобоже одобравао, али на изласку кажем сам себи: Е богами Дража нећеш! Нећеш бога ми!“

Цитирани део почиње око 16,22′ и може се проверити на адреси: https://www.dailymotion.com/video/xqpzoh

Срби су сматрали да је Миле Будак, Павелићев министар просвете и вера, био аутор идеје да: трећину Срба треба побити, трећину протерати, трећину покрстити! Међутим, аутори серије „Југословенске тајне службе“ износе „нову истину“: пуковник Драгољуб Михајловић је аутор те замисли, али не како уништити Србе, већ Хрвате. И ко саопштава ту „нову истину“? Друг Тито! Коме саопштава? Алојзију Степинцу (који ће ускоро постати светац). И шта је још занимљиво  – када то саопштава? Одмах после рата, 4. липња 1945. и то у Загребу. И онда су то Срби преокренули, идеју о три трећине приписали Будаку? Комунисти су 1945. следили идеје Драже Михаиловића?

Ко нас је обмануо, ко нас обмањује?

Раднички батаљон и друг Тито

Причу о другу Титу као „руском официру“ можда је требало да почнем од догађаја који се збио крајем новембра (студеног) 2017. године. Тада сам водио програм на Кадињачи којим је обележавана годишњица стрдања Радничког батаљона 29. новембра 1941. године. Раднички батаљон је имао задатак да задржи немачке трупе које су из Бајине баште продирале ка Ужицу, центру „партизанске републике“, док се друг Тито,  Главни штаб и „главнина снага“ не повуку из града. На интернету сам тада пронашао податке да је на Кадињачи погинуло 190 партизанских бораца и два Немца. После пада Кадињаче, Немци су ушли у Ужице, продрли на Златибор где су убили 120 рањеника које су оствиле јединице које су се повукле према Санџаку. Нисам проверавао податке, они се разликују од извора до извора…

Програм је по великој хладноћи трајао више од сата. Било је партизанских стихова и познатих песама, па и она „Друже Тито, ми ти се кунемо!“ Дувао је снажан ветар, околни висови били су под снегом, то је она прва, права зимска хладноћа коју неприпремљени организам најтеже подноси. Изненадио ме је велики број грађана. Они више не долазе по наређењу партије већ из поштовања према људима који су живот дали за слободу. По мојој процени, присуствовало је више од хиљаду грађана. Организатор је био мишљења да је било најмање две хиљаде. Сваке године број оних који одају почаст погинулим борцима Радничког батаљона је све већи…

Стручњаци за војна питања, посматрајући положај на коме је дошло до битке, сматрали су да нико од бораца Радничког батаљона није имао било какву шансу да преживи. Они су добровољно, свесно отишли у смрт. Дали су свој живот да би друг Тито, његови руководиоци и главнина санага остали живи?

Руски официр у колубарском крају 1941.

Годину и нешто дана касније, када сам поново размишљао о жртви за слободу бораца на Кадињачи, сетио сам се приче једног рођака који је био учесник Другог светског рата. Моји Коларевићи су Колубарци. То је крај где се друг Тито 1941. први пут повезао са партизанима…

Рођак ми је причао да су комунисти, после Његовог доласка и сусрета са борцима, у колубарском крају ширили гласину да је Он руски официр кога су Руси послали да подигне устанак у Србији! Народ је у то веровао јер је волео Русе, по традицији, јер је желео да тако буде. Човек увек поверује у оно што жели да чује. Тако вероватно и савремени Хрвати мисле да је Дража аутор замисли да трећину Хравата треба побити, трећину протерати, а трећину покрстити…

Дакле, причу о руском (совјетском) официру који је дошао у Србију да подигне устанак против Немаца, нису измислили само креатори Серије.

Још једну гласину су ширили комунисти по колубарском крају: ако Хитлер нападне Русију биће готов, потпуно уништен, за четири до пет недеља. Тако прође свако ко удари на Русију. Народ је волео то да чује и поверовао је у то. Верујући да ће Хитлер бити готов за кратко време, Срби су кренули за устаницима, за „руским“ пуковником. Можда су на тај начин размишљали и борци Радничког батаљона: добровољно су отишли у смрт, да би слобода дошла за неколико недеља.

Међутим рат се продужио за још три и по године. Има Срба који сматрају да ту „слобду“ ни до данас нису дочекали.

Титова прича, у ХРТ-овој серији, да је у униформи руског (совјетског) пуковника био код Драже има и „колубарску варијанту“. Коме веровати: колубарцима или ХРТ-у?

Два совјетска пуковника

Има нешто што је чудно у хрватској серији: Дража Михајловић је без икакве сумње поверовао да је Тито „руски“ пуковник!

Шта су креатори серије занемарили? Дража Михајловић је био пуковник војне обавештајне службе. До тог чина долази се строгом селекцијом, наивни то не могу да постигну. Чича је био веома неопрезан када му се неко, ко је осуђен на спектакуларном Бомбашком процесу, као комуниста, и годинама робијао у Лепоглави, представио као руски пуковник. Тада није било руских већ совјетских, црвеноармејских пуковника? Логично би било да то обавештајни пуковник зна, а и „удбаши“ који су креирали серију?

Шта би ту још ваљало имати у виду?

После 27. марта 1941. односи између краљевине Југославије и СССР-а постају блиски. Бомбародовање је у Москви затекло пуковника Божина Симића, као члана државне делегције, који је између два светска рата неколико пута боравио у СССР-у док је у краљевини био у немилости, осуђен у одсуству на Солунском процесу на 20 године робије. И други југословенски обавештајци и дипломати били су у Москви. Мало је вероватно да би непознати руски пуковник без њиховог знања дошао у Југославију да диже устанак. Један обавештајни пуковник би то морао да зна. Божин Симић у својој аутобиографији каже да је он желео да уместо Чиче буде вођа устанка 1941. и за то је тражио дозволу избегличке владе у Лондону.

По тврђењу Милана Трешњића, југословенског обавештајца, високог официра ОЗН-е и УДБ-е, Дража Михајловић је био човек совјетске обавештајне службе. Видео запис ове Трешњићеве изјаве је у поседу аутора овог текста, а налази се и у видео-документацији РТС-а. Због те изјаве три емисије са Трешњићем, завршене 2012. (или можда 2011) никада нису емтиване на РТС-у.

Некоме није одговарало да обавештајни пуковник Дража Михајловић буде човек совјетске обавештајне службе? Да ли је то иста свест која Чичи приписује ауторство идеје да у „Великој Србији“, која би била део ослобођене Југославије, трећина Хрвата буде побијена, трећина протерана, трећина покрштена?.. Да ли је то могао „совјетском агенту“ (Валтеру) да каже човек својетске обавештајне службе (Чича) – ако је веровати дипломати и обавештајцу Трешњићу?

Трешњић је у забрањеним емисијама говорио још да је Тито био аустроугарски обавештајни подофицир, да је, пошто је заробљен, радио за ОХРАНУ, затим за НКВД…

Ко би о томе размишљао? Коме да верујемо, ХРТ-у, Трешњићу, Колубарцима… Србе и онако боли ..рац за све!

Хајде да гледамо Срећене људе! Од тога се живи.

Драган Коларевић за Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here