Драган Милосављевић: Балкански компромис, али велесила

Поделите:

 

Дуго и мучно путовање Београда у ЕУ је пред лакат кривином заокрета од досадашње ЕУфорије  свих постоктобарских елита Па и ове напредњачке.

Искусни  медијатор на просторима Балкана ,Карл Билт, објашњава  да се „ ЕУ креће у правцу сратешке катастрофе на Балкану „, а да Макроново не Македнији и Албанији „ имплицитно значи и вето за Србију , Црну Гору и БИХ.“

Да је заокрет неизбежан указује и најава  да се уместо учлањења у ЕУ  сада  планира „првилеговано партнерство Србије са Бриселом „ , Ветрови ових промена осећају се и у најновијој реторици АВ  који  предлаже   окретње  к себи свих балканских „ сиротана „, одбијених од европске милостиње. .

Али, ништа мање  прмена курса сагледава се и у практичним корацима владе која се потписом у Москв и окретања  Еворазији и, и најавом одласка премијерке  Брнабићке у Пекинг,  економски све  снажније   улућује ја  новим хоризонтима. А тек овлаш покрива плаштом некакве апстрактне лојалности даљем  путу без алтенативе  и ЕУ  интеграцијама, које су  објективно блокиране . Недохватљиве Србији .

Та освежена стратегија Београда логична је последица развејавања магли на светској геополитичкој сцени. А изазвана је променама у односу снага велесила,  али и нескривено циничне политике ЕУ према Србији . Коначно  обелодањене   као пуки привезак  Трампом уздрмане „дубоке државе  . Оне која је узгубила председничке изборе и пређашњу моћ.

У међувремену, све је виднија журба „слонова“ који се селе ка балканској трави. Од Сирије, где се „неочекивано“ устоличила руска војна премоћ, све до Македоније, Албаније и Косова.

Ту би САД, рачунају стратези Трампа, извесно компензовале промашај претходне администрације, прескупо ексклузивно право на газдовање на свим тачкама глобале, ипак држећи се Балкана , као врапца у руци, и Моравског коридора према Европи. А  користећи до сада стечену предност успостављених монопола. Од присуства својих кртица разних профила, преко банкарства, медија до  владавине из сенке  у свим државама западног Балкана.

За ту планирану завршницу ексклузивног надгледања коридора и присуства крај њега Бондстил карауле, на правцу којим једноставно морају да прођу и кинески „пут свиле” и руски гас, Трампу је потребно учлањење преосталих апстинената од атлантизма у  „источни „НАТО. Како  неутралне Србије, тако и дејтонског недоношчета БИХ.  А присуство С 400 повезаног са командним центрима у Русији, као свевидеће око Москве на Балкану,  једина је, чини се,  озбињна препрека оваквим намерама.

За сва та надмудривања велесила , наравно, неопходно је претходно поравнање интереса у виду међународне конференције формата једног Берлинског конгреса, Јалте, или Дејтона, свеједно, који би одразио садашњи, а не минули однос снага. Те реалности је Трамп свестан, за разлику од његових прогонитеља надобудних  демократа, заговорника „хуманитарних интеревенција“.

Притом, Трамп нуди Турској, попуштајући њеним захтевима у Сирији, и положај регионалне силе на „историјским просторима на Балкану“. А Грчкој, током недавне посете Помпеа Атини, да буде лидер „новог окупљања у региону”.

Ако нагодбе буде, прoдисаће о року „Турски ток“, а и већ пристижу композиције из Кине за брзу пругу на балканској деоници пута свиле. Трамп је очито вољан за трговину, не за армагедон Клитонових . У том погледу, он је макар мали  зрачак на крају тунела, не може се рећи светло.

Све то олакшава преусмеравање позиција Вучићеве стратегије у оквир истовременог комуницирања и са Гренелом око „брзог, а компромисног решења око Косова,“ али и до сада незамисливог гостовања најсавременијег руског ракетног арсенала на маневрима са војском Србије.  Све то уз наглашавање важности веза Србије са Кином и Русијом. За нову стратегију Вучића, гле чуда, има разумевања  и главна лобисткиња НАТО, госпођа Милић.

Како рече један од западних аналитичара, намеравана свеобухватна „американизација Балкана“   шанса је  да се први пут преко свог пуног присуства на том простору САД директно граниче са Европом.“    Цело то претумбавање могло би објективно водити варијанти „окретања балканских држава једне другима, без даљег  тражење милостиње од ЕУ“, али и те како под надзором духа Версаја или  Техерана. Опет без Немачке .

Јављају се, у међувремену, међу скептцима, никако југоносталгичарима, страховања да би реализација одлука самита Вучић, Рама и Заев угурала Србију у проблематичну подређеност у  „федрирања“ у  оквиру  „конфедерирања“, како се то   својевремено изразио за другу  „Југу“ Бакарић. Но, веома цењени руски аналитичар Панарин, преноси портал Факти, уверен је да ће Београд бити  водиља Балкана  „ на челу четврте а конфедералне Југославије“,  од које јако  зазире Курти.

Са друге стране војни аналитичар из миљеа и даље непоколебљиво  проевропског крила, блиског „ демократској“ мочвари,, на ТВН1 тврди да је присуство необориве руске ракете С 400 „већ јако узнемирило запад“.А  „Слободна Европа“  јавља да је Меркелова  разочарана Вучићем.

У сваком случају, и све три стране у Босни спремне су да заједно уђу у „мали Шенген”. Ово су прво дискретно најавили медији, позивајући се на извор у Бања Луци, а сада се потврђује и вешћу да ту могућност разматрају главешине у колективном председништву БИХ.

Овај нови правац ЕУ пута, са дописаним „компромисом” правца ка југу, нагађа се међу еспертима  заправо води пре или касније  у некакав ексклузивни, источни, Трампов НАТО.Тампон измеђ  Берлина и Москве.Састављен претежно од, пробраних, Словена. Проамериканаца из бившег  Варшавског пакта и неутралности Србије  „ специјалног статуса“.

Осим Русије, наравно , која је некада и само предлагала да уђе у НАТО али,  у међувремен, ојачана Путном, окренула је  кормило савезу  са Кином ..  Ових дана , је, ето, без проблема, пренела карго ракета последње генерације преко неба атлантистичке Румуније у Србију. Наводно криомице.

Но, како ће их онда неопажено и вратити, тек остаје у домену нагађања. Као и исход започетих промена и преусмеравања српске политике у  новом оквиру доласка Трампа на Балкан.  Где се видно распламаава преидизорба битка за превласт између  две подељене Америке.У међувремну , попут оне свирале од зове“ огггаси се над Србијом  тврдња да је   Бриселски споразум  мртво слово на папиру „. Биће да није спин , бећ  нова  „нова реалност“.

Драган Милосављевић за Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here