Dragan Milosavljević: Balkanski kompromis, ali velesila

Podelite:

 

Dugo i mučno putovanje Beograda u EU je pred lakat krivinom zaokreta od dosadašnje EUforije  svih postoktobarskih elita Pa i ove naprednjačke.

Iskusni  medijator na prostorima Balkana ,Karl Bilt, objašnjava  da se „ EU kreće u pravcu srateške katastrofe na Balkanu „, a da Makronovo ne Makedniji i Albaniji „ implicitno znači i veto za Srbiju , Crnu Goru i BIH.“

Da je zaokret neizbežan ukazuje i najava  da se umesto učlanjenja u EU  sada  planira „prvilegovano partnerstvo Srbije sa Briselom „ , Vetrovi ovih promena osećaju se i u najnovijoj retorici AV  koji  predlaže   okretnje  k sebi svih balkanskih „ sirotana „, odbijenih od evropske milostinje. .

Ali, ništa manje  prmena kursa sagledava se i u praktičnim koracima vlade koja se potpisom u Moskv i okretanja  Evoraziji i, i najavom odlaska premijerke  Brnabićke u Peking,  ekonomski sve  snažnije   ulućuje ja  novim horizontima. A tek ovlaš pokriva plaštom nekakve apstraktne lojalnosti daljem  putu bez altenative  i EU  integracijama, koje su  objektivno blokirane . Nedohvatljive Srbiji .

Ta osvežena strategija Beograda logična je posledica razvejavanja magli na svetskoj geopolitičkoj sceni. A izazvana je promenama u odnosu snaga velesila,  ali i neskriveno cinične politike EU prema Srbiji . Konačno  obelodanjene   kao puki privezak  Trampom uzdrmane „duboke države  . One koja je uzgubila predsedničke izbore i pređašnju moć.

U međuvremenu, sve je vidnija žurba „slonova“ koji se sele ka balkanskoj travi. Od Sirije, gde se „neočekivano“ ustoličila ruska vojna premoć, sve do Makedonije, Albanije i Kosova.

Tu bi SAD, računaju stratezi Trampa, izvesno kompenzovale promašaj prethodne administracije, preskupo ekskluzivno pravo na gazdovanje na svim tačkama globale, ipak držeći se Balkana , kao vrapca u ruci, i Moravskog koridora prema Evropi. A  koristeći do sada stečenu prednost uspostavljenih monopola. Od prisustva svojih krtica raznih profila, preko bankarstva, medija do  vladavine iz senke  u svim državama zapadnog Balkana.

Za tu planiranu završnicu ekskluzivnog nadgledanja koridora i prisustva kraj njega Bondstil karaule, na pravcu kojim jednostavno moraju da prođu i kineski „put svile” i ruski gas, Trampu je potrebno učlanjenje preostalih apstinenata od atlantizma u  „istočni „NATO. Kako  neutralne Srbije, tako i dejtonskog nedonoščeta BIH.  A prisustvo S 400 povezanog sa komandnim centrima u Rusiji, kao svevideće oko Moskve na Balkanu,  jedina je, čini se,  ozbinjna prepreka ovakvim namerama.

Za sva ta nadmudrivanja velesila , naravno, neophodno je prethodno poravnanje interesa u vidu međunarodne konferencije formata jednog Berlinskog kongresa, Jalte, ili Dejtona, svejedno, koji bi odrazio sadašnji, a ne minuli odnos snaga. Te realnosti je Tramp svestan, za razliku od njegovih progonitelja nadobudnih  demokrata, zagovornika „humanitarnih interevencija“.

Pritom, Tramp nudi Turskoj, popuštajući njenim zahtevima u Siriji, i položaj regionalne sile na „istorijskim prostorima na Balkanu“. A Grčkoj, tokom nedavne posete Pompea Atini, da bude lider „novog okupljanja u regionu”.

Ako nagodbe bude, prodisaće o roku „Turski tok“, a i već pristižu kompozicije iz Kine za brzu prugu na balkanskoj deonici puta svile. Tramp je očito voljan za trgovinu, ne za armagedon Klitonovih . U tom pogledu, on je makar mali  zračak na kraju tunela, ne može se reći svetlo.

Sve to olakšava preusmeravanje pozicija Vučićeve strategije u okvir istovremenog komuniciranja i sa Grenelom oko „brzog, a kompromisnog rešenja oko Kosova,“ ali i do sada nezamislivog gostovanja najsavremenijeg ruskog raketnog arsenala na manevrima sa vojskom Srbije.  Sve to uz naglašavanje važnosti veza Srbije sa Kinom i Rusijom. Za novu strategiju Vučića, gle čuda, ima razumevanja  i glavna lobistkinja NATO, gospođa Milić.

Kako reče jedan od zapadnih analitičara, nameravana sveobuhvatna „amerikanizacija Balkana“   šansa je  da se prvi put preko svog punog prisustva na tom prostoru SAD direktno graniče sa Evropom.“    Celo to pretumbavanje moglo bi objektivno voditi varijanti „okretanja balkanskih država jedne drugima, bez daljeg  traženje milostinje od EU“, ali i te kako pod nadzorom duha Versaja ili  Teherana. Opet bez Nemačke .

Javljaju se, u međuvremenu, među skeptcima, nikako jugonostalgičarima, strahovanja da bi realizacija odluka samita Vučić, Rama i Zaev ugurala Srbiju u problematičnu podređenost u  „fedriranja“ u  okviru  „konfederiranja“, kako se to   svojevremeno izrazio za drugu  „Jugu“ Bakarić. No, veoma cenjeni ruski analitičar Panarin, prenosi portal Fakti, uveren je da će Beograd biti  vodilja Balkana  „ na čelu četvrte a konfederalne Jugoslavije“,  od koje jako  zazire Kurti.

Sa druge strane vojni analitičar iz miljea i dalje nepokolebljivo  proevropskog krila, bliskog „ demokratskoj“ močvari,, na TVN1 tvrdi da je prisustvo neoborive ruske rakete S 400 „već jako uznemirilo zapad“.A  „Slobodna Evropa“  javlja da je Merkelova  razočarana Vučićem.

U svakom slučaju, i sve tri strane u Bosni spremne su da zajedno uđu u „mali Šengen”. Ovo su prvo diskretno najavili mediji, pozivajući se na izvor u Banja Luci, a sada se potvrđuje i vešću da tu mogućnost razmatraju glavešine u kolektivnom predsedništvu BIH.

Ovaj novi pravac EU puta, sa dopisanim „kompromisom” pravca ka jugu, nagađa se među espertima  zapravo vodi pre ili kasnije  u nekakav ekskluzivni, istočni, Trampov NATO.Tampon izmeđ  Berlina i Moskve.Sastavljen pretežno od, probranih, Slovena. Proamerikanaca iz bivšeg  Varšavskog pakta i neutralnosti Srbije  „ specijalnog statusa“.

Osim Rusije, naravno , koja je nekada i samo predlagala da uđe u NATO ali,  u međuvremen, ojačana Putnom, okrenula je  kormilo savezu  sa Kinom ..  Ovih dana , je, eto, bez problema, prenela kargo raketa poslednje generacije preko neba atlantističke Rumunije u Srbiju. Navodno kriomice.

No, kako će ih onda neopaženo i vratiti, tek ostaje u domenu nagađanja. Kao i ishod započetih promena i preusmeravanja srpske politike u  novom okviru dolaska Trampa na Balkan.  Gde se vidno rasplamaava preidizorba bitka za prevlast između  dve podeljene Amerike.U međuvremnu , poput one svirale od zove“ ogggasi se nad Srbijom  tvrdnja da je   Briselski sporazum  mrtvo slovo na papiru „. Biće da nije spin , beć  nova  „nova realnost“.

Dragan Milosavljević za Vidovdan

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here