Dragoljub Zbiljić: Mnogi Srbi danas ne znaju ni srpski jezik ni srpsko pismo

Podelite:

 

Povodom teksta, prenetog iz Danasa na Vidovdan 29. januara 2019. pod naslovom „Srbi ne znaju srpski jezik“

U komentaru iza ovog teksta, intervjua M. Vuksanovića „Danasu“ jedan čitalac Vidovdana je 30. januara 2019.ostavio ovaj rečit komentar:

Još odličniji naslov kao srž mudrosti poznatog umetnika reči Mira Vuksanovića bio bi da glasi: “(MNOGI) SRBI DANAS NE ZNAJU NI SRPSKI JEZIK NI SRPSKO PISMO”.

Srspke izdavačke kuće, za koju kunu, evro ili dinar više, prodaju skupu srpsku književnu baštinu

Kao što to često čini, srpski književnik Miro Vuksanović je i ovde izricao mudre rečenice i misli u vezi sa srpskom kulturom i srpskim jezikom. Manji je tu bio “krivac“ Vuksanović, a mnogo veći novinar (koji se tog pitanja nije setio) da je bilo veoma važno da se postavi pitanje o srpskom pismu danas, kako bi M. Vuksanović dibio priliku d kaže koju reč i (verujem) mudrost u vezi s činjenicom naopakih i opasnih po srpski narod i njegov stvaralački i svaki drugi identitet — surovo današnje nastavljanje kasapljenja (sve brže i češće u srpskoj javnosti) srpskog milenijumskog pisma kojim je u srpskom jeziku (osim tamo gde su Srbi katolici bili rano, radi asimilacije, prinuđeni da zamene ćirilicu latinicom) duže od hiljadu godina zapisivalo sve što je stvoreno u jeziku Srba pravoslavaca. U pomami gole materijalističke stvarnosti života, srpski izdavači sve veći broj knjiga objavljuju hrvatskom abecedom i time bukvalno i direktno utiču na to da će Srbi ubuduće imati mnogo teškoća da dokazuju da su sve te srpske današnje knjige na srpskom jeziku, a hrvatskom pismu – čista srpska kulturna baština. Jer, poznato je već dugo da se u UNESKO-u, otkako je u svetu srpskohrvatski jezik ostao van registracije, a u registraciju ušli zvanično „hrvatski jezik na latinici“ i „srpski jezik na ćirilici“, sve što (i) Srbi objave na hrvatskoj gajici knjiži u “hrvatsku kulturnu baštinu”. Nama se danas u suludom delu sveta (a on je uvek jači) osporava pravo na pripadnost srpskog Kosova i Metohije Srbima i Srbiji, a kako će se tek još lakše osporavati da je srpsko i da pripada srpskom jeziku i srpskoj kulturi ono što današnji naivni i neuki Srbi i srpski izdavači štampaju hrvatskom latinicom. Naši izdavači su toliko neupućeni i materijalističkom golotinjom onesposobljeni pa svoje knjige u Srbiji objavljuju hrvatskom latinicom da bi dobili (kako oni veruju) malo više prodatih knjiga na srpskom jeziku kod braće Hrvata. Nijedan srpski izdavač ne samo da ne zna nego mu nije ni na pamet palo da se upita zašto nijedan hrvatski izdavač knjiga i ne pomišlja da svoje knjige šalje Srbima na ćirilici da bi i Hrvati tako namakli koju bednu kunu ili evro više za hrvatske knjige na srpskom pismu. A i zašto bi, kad su naivni srpski izdavači, samo za “dinar više” “prodali srpski jezik i srpsku kulturnu baštinu drugome.
Tome su, naravno, kumovale srpske vlasti kojima već 13 godina ne pada na pamet da konačno usaglase odredbu iz Člana 10. Ustava sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, a još duže to ne pada ni Matici srpskoj, ni SANU-u, ni Odboru za standardizaciju srpskog jezika ni svoj srpskoj lingvistici i pravopiscima da, pre vlasti, izvrši pravopisnu korekciju u rešenju pitanja pisma u srpskom pravopisu takođe u skladu s rečenim članom Ustava, ali i s opštom praksom u Evropi i svetu (jednoazbučnost u svakom jeziku, jer je dvoazbučje nametnuto samo Srbima za okolišni put polatiničavanja svih Srba i bez ranijih zakona o zabranama ćirilice u istoriji). Verujemo da bi mudri Vuksanović umeo o tome mnogo da kaže, ali mu novinar nije dao priliku da se (i) o tome izjasni.

(30. januar 2019)

Podelite:

18 Komentari

  1. Vidim, reciklišemo sad i komentare i stavljamo ih kao autorske tekstove jer smo, biva, nešto jako pametno rekli, pa da se ne baci! I tako, recikliše se taj apsurd po kojem ne treba pisati srpskom latinicom jer će biti uknjiženo u hrvatsku kulturu. Zbiljiću, to je zaista pravi cirkuski salto mortale! Deo Srba će svakako pisati srpskom latinicom i to meže postati delom hrvatske kulturne baštine samo ako oni sami, autori tih dela, kažu da se to tako ima smatrati, a vi koji kažete da Srbin, a piše latinicom, ne biva, dosta ćete u tom otuđivanju pomoći.
    Nema nikakvih problema što neko danas, negde, knjiži svaku latinicu srpskog jezika kao hrvatsko kulturno nasleđe jer će veoma brzo, ako već i nije, ogromna masa srpskog kulturnog blaga, napisanog na srpskoj latinici, dovesti to pravilo do apsurda, i urušavanja cele te ideje. Ako biste vi istrajali, ćirilički talibani, i pobedili, i ako bi se srpska država odrekla svega kao srpskog kulturnog nasleđa što je na latinici, onda bi još jedino autori sami branili svoje delo.
    Ja ne pišem lepu književnost. Uglavnom se samo zezam na ovakvim opskurnim mestima, ali sve što napišem spada u srpsku pisanu reč. Jel ti to jasno?

    • Vi to, Ćurčiću, želite i dalje da iritirate pismene Srbe Vašom nepostojećom “srpskom latinicom”? To je falsifikat na koji se pismeni Srbi više ne lepe. Da je Srbima potrebno još jedno pismo, osim svog ćiriličkog, oni bi ga sastavili. Ali im drugo pismo za svoj jezik nije potrebno. Zaboravite na obmanjivanje Srba tom komunjarskom podvalom o “srpskoj latinici”.

      • Ja znam, Zbiljiću, da ti ne možeš tek tako da se povučeš jer, umesto da, kao svaki normalan penzioner, ideš na pecanje, ili na partiju šaha u Klub penzionera, upetljao si se u nešto čemu nisi dorastao, i napravio od toga svoju profesiju (uz penziju, dakako). Mislim, ako ti penzija nije bila dovoljna nisi morao ovako visoko da pucaš i da se trtiš tamo za šta nemaš kapaciteta, nego si mogao po kafanama da prodaješ lozove, recimo, ili, brate, jednostavno da staneš sa vagom na ulicu i meriš ljude za 5 banki. Nakupilo bi se opet.
        Ne, ti zapeo i oćeš u novinare! A ne umeš. Muka živa!
        Vidi, zamisli ovako, hipotetički: ja hoću sad da napravim sasvim nov, treći font za srpski jezik, i svakom fonemu srpskog jezika, a ima ih 30, dodelim jedan grafem, a ti grafemi su, po izgledu, inspirisani grčkim alfabetom. Morao bi naći, naravno, i za ć i č, ž,đ i š, jednom rečju 30, koliko za srpski i treba.
        Da li bi to bilo grčko pismo?
        Ili ipak srpsko?
        Hajde, razmisli. Pitanje nije teško.

        • Predragi naš Ćurčiću, sve što sad ovde napisaste, netačno napisaste. Odbrana ćirilice nikome se, pa ni meni, ne plaća. Plaća se ovo drugo: zatiranje ćirilice i laž o “srpskoj latinici”. Zato se pre može verovati da Vi uvećavate svoju penziju lažima koje ovde neprekidno sejete.

  2. Ćurćiću, jađo, ne prdi u vodu da skaču klobukovi.
    Ćirilica je identitet srba-crnogoraca, rusa, bugara, makedonaca, grka. Svako od nas ima svoju.
    Sama reč “latinica” govori sve. Latinska.
    Srbi nisu latini.
    Niko od srba nije protiv latinice, arapskog, gruzijskog pisma, goticr…. Ali – srbin ima što niko nema, krsnu slavu i srpsku ćirilicu. Ta dva sinonima sa Srpskom pravoslavnom crkvom sačuvala su naš srpski identitet.
    HRVATI RAZBIJAJU ĆIRILIČNE TABLE, A SRBI KAO MILE ĆURČIĆ, RAZBIJAJU SRBIJU i srpstvo.
    Dokle pobogu! Spasi Bože Srbiju od raznih lažnih srba tipa Mileta Ćurčića!!!

    • Poštovani Joko,
      Ovi koji, kao Mile Ćurčić, pišu srpski jezik hrvatskim pismom najčešće su komunjare (svaka čast pojedinim poštenim komunistima, a sigurno je bilo i takvih). Oni glume, a dobro znaju, da radi na tome da se Srbi preko pisanja hrvatskim pismom srpskog jezika i ovaj ostatak Srba polatiniči i tako asimiluje (pretoči) u Hrvate. To su, par ekselans dokazani antisrbi u najgorem izdanju. Dobro je što se ovde javlja Ćurčić da svojim primerom posvedoči svoje izdajničko ponašanje na štetu srpskog naroda.

        • Pa i “dobri komunisti” su morali da sprovode poznati politički nalog u Jugoslaviji o zameni srpske ćirilice hrvatskom latinicom. Vi ste dobar, odani komunista koji se i danas ističe u vernosti sistemu i partiji koja je imala nalog o potpunoj zameni srpske azbuke da bi se tako Srbi samoponištili i pohrvatili.

  3. Ovaj čuveni mudrac Mile Ćurčić napis ovde: “Ja ne pišem lepu književnost. Uglavnom se samo zezam na ovakvim opskurnim mestima, ali sve što napišem spada u srpsku pisanu reč. Jel ti to jasno?

    Jasno nam je sve u vezi s Vama, Vi rdite na daljem sve bržem predavanju srpske kulturne baštine Hrvatima. A li, Vi lično nemate šta da se bojite. Toga što Vi napišete na tom Vašem hrvatsko9m piscu neće ni Hrvati prihvatiti za svoju baštinu.

    • U pravi ste, Mirjana, previd u kucanju. Trebalo je da piše “to što Vi napišete”. A i Vi, Janiševa, kao Mile Ćurčić, izgleda ne znate da srpski jezik ima svoje pismo, pa treba ad pišete srpski jezik ćirilicom.

  4. …Ja bih dodao šta Srbi još, po mom mišljenju, ne znaju:
    – ne znaju za Boga
    – ne znaju za Svetog Savu
    – ne znaju za Kosovski zavet
    – ne znaju za Vidovdansku etiku
    – ne znaju za srbsku autohtonu istoriju
    – ne znaju za srbsku mitologiju na čijem konceptu je zasnovana hrišćanska eklisiologija
    – ne znaju da ćirilicu nisu stvorili Grk Konstantin ni vučina maniti karadža, nego je Srbica nastala iz Vinčanice
    – ne znaju da smo najstariji i najveći narod i da smo starosedeoci na Helmu
    – ne znaju da smo se po Božjoj volji odbranili od najverćih svetskih imperija: Rima, Otomanske imperije, Austrougarske, Nemačkog rajha, imperije zla i njenog NATO pakta
    – ne znaju da smo u Kosovskoj bici pobedili turke seldžuke
    – ne znaju da smo preživeli milenijumske genocide germana i vatikana
    – ne znaju da smo jedini narod koji se suprotstavio NATO paktu
    – ne znaju da je suština srbske duhovnosti i državnog bića na svetoj srbskoj zemlji Kosovu i Metohiji
    – ne znaju da arnauti nisu autohtoni narod na Helmu ni u Evropi i da nemaju ni Božje, ni ljudsko, ni međunarodno pravo na otimanje svetog srbskog Kosova i Metohije
    – ne znaju da smo po Božjoj pravdi u pravu u odbrani srbstva, Srbije i Kosova i Metohije i da smo u tome nepobedivi, jer je Bog s nama
    – ne znaju da je Bog na nebu – Rusija na Zemlji i da su Rusi naša genetska i duhovna braća
    – ne znaju da su Srbski jezik i Srbica kao njegovo pismo osnov identiteta Srbstva, pa zato ne brane ni jedno ni drugo
    – ne znaju za Dalsovu doktrinu imperije zla o konačnom obračunu Zapada sa pravoslavljem i Slovenima (Rusi i Srbi kao mali Rusi)
    – ne znaju da se Srbstvo, otadžbina Srbija i Kosovo i Metohija brane životima
    – ne znaju ono što su naši narodni pevači znali da je bolje izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu ako se ne držimo onoga što moramo znati – a ne znamo…

    Gospode Bože Svemogući i Svemilostivi, pomiluj nas grešne! Kako činili – tako nam Boga dao…

    • BRAVO!

      U Jugoslaviji je sve to bilo planirano da Srbi zaborave i da više ne znaju. Sada nam je potrebno sto godina učenja da ponovo znamo makar ono što smo znali pre Broza i njegove Jugoslavije.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here