Душан Буковић: ТЗВ. „СРПСКИ“ КОМУНИСТИ- ИНТЕРНАЦИОНАЛИСТИ, ИЛУМИНАТИСТИ И АНТИХРИСТИ

Поделите:

“Богомољци и националисти се држе традиције. Иначе, у свему, Димитрије Љотић
је био човек противречан, контроверзан, неразумљив, чак и неразуман. Интелектуалац, и то правник, у српском народу, – особито у Србији, где су и свештеници врло мало побожни…“ (Види: Др Драгољуб Јовановић, Људи, људи…, Књ. II, Београд, 1975, стр. 155/156).

У Другом св.  рату  тзв.  „српски“  комунисти-интернационалисти  су  успели уз  помоћ извесних европских и америчких империјалиста-илуминатиста  да наметну своју  власт нашем обезглављеном,  обесправљеном,  потлаченом и пониженом несрећном  србском народу.  У односу према вери и цркви  имали  су  илуминатистички  став  европске и америчке  Коминтерне,  која је распуштена у току  1943. године  (Види:  John Robison,  Profs of a conspiracy, Published by Western Island – Boston- Los Angeles, 1967;  Проф. др  Смиља Аврамов, Трилтерална комисија, Идиј-Ветерник, 1998), који је изнео Антон Лонгинов  у  чланку  објављеном 3.  маја  1922.  године у московском вечерњем листу „Црвене новине“,  под насловом  „Дан  стогодишњих обмана“, где дословно стоји:

„Са тачке гледишта свесног пролетера,  ускршњи пуљубац  је  један  издајнички удар против нас.  Ускршње празновање Христа,  празник је братимљења класа.  Ускрс је контрареволуционарни маневар помоћу кога  светска буржоазија покушава да заустави класну мржњу радника,  која је готова да се  на главу светске буржоазије сручи са револувционарним бесом…“ (Види:  А.   Лонгинов,  Дан стогодишњих обмана,  „Црвене новине“, Москва, 3. мај 1922;  Антон  Лонгинов, День 100-летия обмана, «Красные Газеты»,  ПетроградЛенинград, 3 мая 1922 г.).

У овом контексту вредно је указати  и на један чланак војводе Момчила Р. Ђујића, који је објављен у априлу 1949. године у „Динарском Гласнику“, где дословно стоји:

„Српском народу који је сву своју славу и величину доживео кроз хришћанство, највише је  потребан повратак Христов у његову кућу. Већ два века безбожни, „просвећени“  одроди српски бичем су изгонили сина Божијега из народног српског дома. Данас   је тај дом у пуној власти сатане. Нема српског спаса, без поновног усвајања  науке Христове. Срби морају да крваво окају грехове дедова, отаца и унука који  су отворили врата народне заједнице да кроз њих несметано у земљу св. Саве и
свих српских светитеља умаршира Тито и црвени крволоци…

Нема народног ослобођења и народне среће док се сатанско семе зла не искорени у
душама свих савремених Срба. Огњишта српска морају поново постати домаћи
српски, у краљевском двору, у свим олтари васкрслога Господа. Сви послови у
школским и васпитним установама, на њиви сељаковој у колиби чобанској морају
отпочињати призивом имена Божијег и провером свеукупне народне делатности
моралним заповестима јеванђеља. Тако ће се Срби једино вратити себи и својој
срећи. Без поновног ускрса Христовог у свеукупном животу српском нема више
Србима спаса, као што га нема ни осталим народима света, који нису још доживели
сву страхоту зла у којег је запао српски народ.

Српски борци са Динаре су у име Христове битке водили и у Његово име у бели свет пошли  да би се у то исто име у слободну земљу вратили. Они знају да једини услов истинског српског ускрса и пуног народног препорода и одлучно спровођење у живот свих Срба проповеди Исуса Христа, чије васкрсење ових дана слави сав слободни хришћански свет. И, ако се од српских бораца из рата и револуције тражи данас да се изјасне за одређени програм о утврђењу будућег живота нашег  народа, они ће одлучно и једногласно моћи да укажу само на један и основни свој  програм. Он је изражен у непоклебивој одлуци српског народа, да се врати, после  страшних лутања и беспућа, једином путу Српске праве слободе и величине – путу  васкрслог Господа Христа…“ (Види: Војвода Момчило Р. Ђујић, Изјава, „Динарски Гласник“,  Орган српских бораца са Динаре, Год, V, број IV, Paris, France, април 1949)

Душан Буковић за Видовдан

Поделите:

3 Коментари

  1. Kakav __Dinarski glasnik__ Bukoviću?????
    O čemu lupetaš kad Srbija kao država počiva zakonima na ==Službenom glasniku==
    Taj Đujić je samo zakeralo koje nije moglo da prihvati činjenicu da država Srbija počiva na zakonima a ne na njegovim verskim fantazijama i rasuđivanjima otkačenim koliko i njegov Dinarski tip poludivljeg čoveka..
    Dinarac,Dalmatinac ili Ero sa onog sveta je tip Marka kraljevića..
    Epska fantazija,junak koji u stvarnosti nije ono što ga se pohvalama drži u lirici otkačenog uma.
    Realnost nije teatar tragikomični likova kojih je prepuna srpska istorija.

  2. Ma nemoj ,ti Op zvučiš kao Pop kojem je krndelj pao u putir umesto nafore?????
    Reč je o glumatanju ovog gore Bukovića a ne o meni::::
    Sve se nešto pravi posilni štitonoša Đujića..
    Vadi iz konteksta neke njegove praistorijske budalaštine od pre 70 godina i prezentuje kao neku validnu dnevnopolitičku temu..
    Koji moj treba nekome takva neovizantijaska freska kojoj su otpali malteri pre nego su i stavili mućak u armaturu ???????

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here