Душко Бошковић: Сараби

Поделите:

Пријатељ ми је испричао како је читао књигу неког француског писца о француском колонијализму. Углавном досадна књига, али је из ње сазнао за једну од учинковитијих метода владања и то на примјеру једне арапске државе. Французи су изпробали све могуће и немогуће методе покоравања Арапа и нису успјели у том науму. И онда су дошли на идеју како да борбени дух непокорних, окренут против француских окупатора, преусмјере на саме носиоце тог духа.
У том циљу су херметички затворили границе те државе и стрпљиво чекали развој догађаја, који се уосталом могао лако предвиђети. Инстинктивни борбени дух непокорних се морао негђе испољити, јер би у противном одтупио. Границе су биле тако затворене да су ублажавале сваки удар изнутра онемогучавајући непокорним да досегну окупатора, а медији су упорно свакодневним манипулацијама одрађивали свој дио посла.
Арапи су се лагано крчкали у свом соку, усмјерени једни на друге. На цијелом свијету се не могу пронаћи два човјека који немају нити једну несугласицу међу собом, те су тако почеле унутарарапске ситне несугласице да се претварају у трвења, да би на крају прерасла у озбиљан сукоб који је завршио оружаним разрачунавањем у којем су се сви толико међусобно потрошили и изелиминисали, да више нису имали ни воље ни снаге, а ни средстава да сконцентришу сву своју енергију на борбу против окупатора и коначно ослобађање.
И тако су Французи као окупатори са минималном окупационом силом завладали том државом и њиховим ресурсима.
Прича ме је дојмила и држала моју пажњу данима, јер ми се некако учинила веома познатом иако сам је први пут чуо. На крају сам схватио да је то у ствари модел који над нама Србима управо примјењују наши окупатори. Затворили су нас окупатори у резервате, баш као што су то прво урадили и са Индијанцима и Срби се у њема кувају и крчкају у сталним међусобним трвењима. Срећом и ми смо у међувремену омудрали па се не дамо тако лако изпровоцирати да уђемо у озбиљнији међусобан сукоб иако медији који су у страном власништву и то искључиво особа из окупационих држава, упорно свакодневно од мухе праве медвједа са жељом да и неки најмањи сукоб издигну на тако висок ниво да се лако може изазвати грађански рат.
Да се Арапи понашају као древни Срби и није необично пошто носе у коријену имена свог народа наше име, Сараби -> Араби. Да не мислите да фантазирам ево вам на увид једна карта пронађена на интернету гђе лијепо пише да се ради о С(а)р(а)бском полуострву. Чак и арабски назив за бога има исти коријен као и старосрбски бог ВЛС = Велес (Волос) од којег је настао и назив Влах тј. Алах.
Иначе име „сараб“ је наше старосрбско и односи се на „са раб(ник)“ тј. „са раб(отника)“, што означава људе који нешто заједно раде или користе, тј. на модерном србском би сараб био сарадник.
Од ријечи работа је настала ријеч роб и робот, што у свим случајевима означава некога ко ради, ко у ствари много ради.

Душко Бошковић, 7527. (2019.) година десетог мјесеца који би се по логици ствари требао називати децембар, а није тако., јер се назива октобар (осми мјесец). Ера лудила.

Душко Бошковић за Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here