Filip Đorđević: Prazno bure jače zveči

Podelite:

Koliko puta smo primetili da ljudi koji se poprilično malo razumeju u neku oblast, ili se pak nikako ne razumeju, budu najglasniji u svojim „propovedima“ vezanim baš za temu za koju ne poseduju potrebna znanja? To je nadasve retoričko pitanje i dešava se stalno. Prosto, to je jedan sveprisutan fenomen.

Zašto je to tako?

Čuveni Alfred Adler je u razvoju svoje individualno psihološke teorije definisao termine kompleksa niže i više vrednosti. Ti termini su se odomaćili u našem jeziku, pa ćemo malo, malo čuti za nekog da je „kompleksaš“, da je inferioran, ili pak superioran. U čemu je ustvari trik? Kompleks niže vrednosti (dalje u tekstu inferiornost) i kompleks više vrednosti (dalje u tekstu superiornost), su dva lica jednog te istog novčića. Osobe sa kompleksom niže vrednosti imaju poriv da uz pomoć mehanizma nadkompenzacije nadomeste sopstvenu inferiornost i vrlo često odu upravo u suprotno polje, polje superiornosti. Valja napomenuti da osoba u zavisnosti od svojih kognitivnih (intelektualnih) sposobnosti i osobina ličnosti će veštije ili manje vešto da „odradi“ ovaj proces. Kada sve to zajedno spojimo, možemo zaključiti da je prelazak  iz kompleksa inferiornosti u kompleks superiornosti putem mehanizma nadkompenzacije prirodan za sve ljude na ovom svetu, pa ćemo imati  na primer osobu koja će svoj kompleks niže vrednosti nadkompenzovati u otkrivanje univerzalnog leka protiv kancera, pa ćemo svi biti srećni i slaviti ga. Upravo, razna otkrića i mnoga vrhunska dela su nastala upravo na ovom procesu. Živela nadkompenzacija. No, problem nastaje kada osoba sa ne baš najadekvatnijim  kognitivnim sposobnostima pribegava ovim mehanizmima. Onda dolazimo do stare srpske poslovice, „prazno bude jače zveči“. Stručno možemo da kažemo, da je to jedna neuspela nadkompenzacija.

Zašto je to štetno i zašto nam uopšte smeta?

Za početak, vrlo je nezgodna situacija za jedno društvo, ako to nisu sporadični slučajevi, već nešto što dominira. Takođe je još nezgodnije ako je neko društvo prijemčivo baš za ovakve mehanizme, odnosno, ako ih neguje i ako postoje kanali u medijima koji guraju ovakve ljude u prvi plan. Tada imamo osećaj, da burići baš zveče.

To može biti porpilično opasno po jedno društvo, jer učestalost zvečenja  praznih burića može dovesti ljude u opasnu zabludu, nekada i opasnu po život. Takođe, čini da se ljudi koji su profesionalci u nekoj oblasti povlače jer imaju utisak da nema ko, a ni kako da ih čuje.

Kako da znamo da li imamo posla sa praznim burićima ili sa ljudima koji stvarno imaju znanja?

Pa baš po jačini zvečenja. Ljudi koji u nekoj oblasti imaju puno znanja i koji su utrošili nekada i decenije da bi stekli ta znanja su umereni kada ih iznose. Ne rasipaju se njima, rezervisani su i odmereni.

Nekada su tiši ustvari najmerodavniji. Ovo je važno napomenuti u društvu i zemlji kao našoj, gde već decenijama najglasnija, najagresivnija, najpraznija burad su u punom fokusu i zamahu.

Filip Đorđević

VIDOVDAN

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here