Igrec: Pogledajmo u istoriju- ona nas uči da Srbija NE TRPI ULTIMATUME

Podelite:

Odavno, još iz daleke prošlosti, postoji izreka da je istorija učiteljica života. U odsudnim vremenima za svoj opstanak mnoge velike nacije preživele su upravo zahvaljujući mudrosti svojih vođa da uče iz sopstvene istorije.

To (bi) naročito (trebalo da) važi za Srbiju – njena viševekovna istorija prepuna je primera kako su u najtežim i nadasve nepovoljnim okolnostima narod i država, vođeni poukama i iskustvom svojih velikih vladara, ipak uspevali da opstanu, pretraju sudbonosna iskušenja i sačuvaju državno jedinstvo i nacionalno dostojanstvo.

U toj bogatoj riznici narodnog i državnog iskustva Srbija i danas može da nađe odgovore na mnogobrojna iskušenja kojima smo izloženi poslednjih dana, meseci i godina.

Vratimo se ovom prilikom u hladni januar 1998. godine – Savezna Republika Jugoslavija je pod ekonomskim sankcijama skoro čitave međunarodne zajednice i neprestanim pritiscima Berlina i Vašingtona da preda Kosovo i Metohiju; zapadni emisari u Beograd svakodnevno isporučuju nove zahteve i ucene, NATO sve otvorenije preti oružanom agresijom, a odlučnija podrška Rusije i Kine izostaje jer su obe zemlje preopterećene svojim unutrašnjim potresima.

Nemačka i Francuska koriste momenat i pokreću svoju inicijativu za “dijalog o budućem statusu Kosova” (čitaj: pokušaj da se Beogradu nametne nezavisnost kao konačno rešenje); Berlin i Pariz računaju na slabost Srbije i njenu skoru kapitulaciju pred njihovim zahtevima.

Međutim, u februaru 1998. godine tadašnji ministar Živadin Jovanović u ime SRJ odbija pomenutu inicijativu uz obrazloženje da je “Srbija suverena i nezavisna država koja ne trpi ultimatume i uplitanje stranih faktora u svoja unutrašnja pitanja – KiM je unutrašnje pitanje Srbije koje treba da se reši u skladu sa njenim Ustavom i njenim zakonima; secesija nije ljudsko pravo; Srbija jeste zainteresovana za stratešku saradnju sa Evropom ali ne prihvata da u ime te saradnje trguje sa svojim teritorijalnim integritetom.”

Samo zlonamerni u ovome ne vide sličnost sa situacijom u kojoj se danas nalazi Srbija – i danas nam iz Berlina i Pariza stiže inicijativa za dijalog sa Prištinom čija suština je identična onoj od pre dvadeset godina – “priznajte Kosovo, a zauzvrat dobićete ništa!”.

Ako smo (i dalje) zrela državotvorna nacija sa ozbiljnim i odgovornim rukovodstvom onda naš odgovor na novi ultimatum neće i ne može biti drugačiji od onog koji je neprijatelju ispostavljen 1999. godine, 1941. godine, 1912. godine i 1389. godine – Srbija ne prihvata kapitulaciju i ne trguje sa svojom teritorijom!”

Ako smo tako mogli da odgovorimo u trenucima kada su naši protivnici bili i tehnički i politički i ekonomski nadmoćniji, kada smo bili pritisnuti od svih i u bezizlaznoj situaciji, bez suštinske podrške u međunarodnoj areni, onda utoliko više tako moramo da odgovorimo sada, u izmenjenim međunarodnim prilikama i uz ojačan geopolitički autoritet, u trenucima kada su naši tradicionalni saveznici najjače ekonomske i vojne sile sveta, u trenucima kada naši neprijatelji više nisu “neprikosnoveni i izuzetni dominus litis” međunarodnih odnosa.

Takav bezuslovan i nepokolebljiv stav nas je održao u životu i sačuvao nam državu kroz vekove. Nepoklek pred neprijateljem je dužnost svakog velikog i drevnog naroda!

Danijel Igrec
Vidodvan
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here