Иван Миљански: 27. март 1941. год- Дан спасавања образа народа или скок у амбис.

Поделите:

Дана 25.03.1941.године потписан  је споразум о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Најсложенији историјски тренутак наше земље и народа у двадесетом веку. Ево и након 78 година у Србији се не прича о последицима непотписивања већ о могућим последицима потписивања тј. поштовања споразума. Нажалост или на срећу Краљевина Југославија је заиста приступила Тројном пакту, наравно, то се није допало нашим пријатељима Британцима, па су организовали пуч преко својих агената Душана Симовића и Боре Мирковића. Касније ће им се прикључити и комунисти. Шта и како био било да се није десио пуч, не можемо знати. Можда би нас Хитлер опет напао. Исто је било и са СССР-ом. Прво су потписали заједнички споразум, а онда је Немачка напала СССР након две године. Падом Француске и без Румуније, Чехословачке и Грчке, били смо усамљени у Европи.А непријатељи краљевине били су: усташка емиграција, Ватикан (због одбацивања конкордата), Италија (јадранска обала), СССР (пријем избеглица и прогон комуниста), Бугарска, Албанија, Мађарска… наровно ни Немци нам нису ни најмање били наклоњени. Но, остаје чињеница да су нас Британци директно увукли у рат, а ни ми баш нисмо били пацифистички расположени. Као да смо једва чекали да игранка почне. Исто су Британци покушали  у Чехословачкој, али њима није падало на памет да се дижу против Хитлера. Ради се наиме о томе да су услови приступања Тројном пакту накардно тумачени или су подметане само црвенима знане тачке споразума у комунистичкој историографији (кинематографији и сл. ), а и победа српске дипломатије је претворена у пораз и падање на колена пред Хитлером или у другом случају тотална кооперација Краљевине, иако је заправо све супротно од тога.

Српска дипломатија је извојевала важну дипломатску победу тог 25. марта а и раније, нарочито Милан Стојадиновић који није уопште био германофил, већ је преко сарадње са Немцима гледао да оставри што већу корист за Србе. Као и више пута пре тога, наивни Срби су се 27. марта 1941. окренули лажним идолима и издајницима, уместо да се окрену себи, сопственом опстанку и бољитку. Цена погрешног избора овај пут била је превисока, губици несагледиви, а од ове се грешке српски народ никада опоравио није, па данас полако али сигурно ИЗУМИРЕ.

 

Тог 27. марта 1941. године су створени услови за формирање логора Јасеновца, Јадовна, Сајмишта, Бањице као и за догађаје који ће се одиграти у Крагујевцу, Прибиловцима и тако даље. Неустрашиви поборници рушења споразума са Тројним пактом данас су уједно и највећи заговорници предавања државног суверенитета зарад боље будућности, стабилности у Региону и само њима знаног  хиљадугодишњег мира који би потом уследио.

 

Иван Миљански

Видовдан

 

Поделите:

1 коментар

  1. Енглези вребају последњих 200 година сваку прилику да нам приуште геноцид. Тако да не верујем да би се много шта променило, да смо којим случајем легли на руду и послали трупе на Стаљинград. Смислили би грађански рат, као у ратовима 90-тих.

    И геноцид у Хрватској они су наручили, остали наравно оберучке прихватили. Нека ми нико не каже да “летеће тврђаве” нису у повратку морале сав терет да истресу на Задар, да су могли понешто и по оградама око Јасеновца, или баш на Банске дворе – за поруку? Или да партизани и четници никада нису могли ниједан напад да изведу на Јасеновац?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here