Ivan Miljanski: 27. mart 1941. god- Dan spasavanja obraza naroda ili skok u ambis.

Podelite:

Dana 25.03.1941.godine potpisan  je sporazum o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Najsloženiji istorijski trenutak naše zemlje i naroda u dvadesetom veku. Evo i nakon 78 godina u Srbiji se ne priča o posledicima nepotpisivanja već o mogućim posledicima potpisivanja tj. poštovanja sporazuma. Nažalost ili na sreću Kraljevina Jugoslavija je zaista pristupila Trojnom paktu, naravno, to se nije dopalo našim prijateljima Britancima, pa su organizovali puč preko svojih agenata Dušana Simovića i Bore Mirkovića. Kasnije će im se priključiti i komunisti. Šta i kako bio bilo da se nije desio puč, ne možemo znati. Možda bi nas Hitler opet napao. Isto je bilo i sa SSSR-om. Prvo su potpisali zajednički sporazum, a onda je Nemačka napala SSSR nakon dve godine. Padom Francuske i bez Rumunije, Čehoslovačke i Grčke, bili smo usamljeni u Evropi.A neprijatelji kraljevine bili su: ustaška emigracija, Vatikan (zbog odbacivanja konkordata), Italija (jadranska obala), SSSR (prijem izbeglica i progon komunista), Bugarska, Albanija, Mađarska… narovno ni Nemci nam nisu ni najmanje bili naklonjeni. No, ostaje činjenica da su nas Britanci direktno uvukli u rat, a ni mi baš nismo bili pacifistički raspoloženi. Kao da smo jedva čekali da igranka počne. Isto su Britanci pokušali  u Čehoslovačkoj, ali njima nije padalo na pamet da se dižu protiv Hitlera. Radi se naime o tome da su uslovi pristupanja Trojnom paktu nakardno tumačeni ili su podmetane samo crvenima znane tačke sporazuma u komunističkoj istoriografiji (kinematografiji i sl. ), a i pobeda srpske diplomatije je pretvorena u poraz i padanje na kolena pred Hitlerom ili u drugom slučaju totalna kooperacija Kraljevine, iako je zapravo sve suprotno od toga.

Srpska diplomatija je izvojevala važnu diplomatsku pobedu tog 25. marta a i ranije, naročito Milan Stojadinović koji nije uopšte bio germanofil, već je preko saradnje sa Nemcima gledao da ostavri što veću korist za Srbe. Kao i više puta pre toga, naivni Srbi su se 27. marta 1941. okrenuli lažnim idolima i izdajnicima, umesto da se okrenu sebi, sopstvenom opstanku i boljitku. Cena pogrešnog izbora ovaj put bila je previsoka, gubici nesagledivi, a od ove se greške srpski narod nikada oporavio nije, pa danas polako ali sigurno IZUMIRE.

 

Tog 27. marta 1941. godine su stvoreni uslovi za formiranje logora Jasenovca, Jadovna, Sajmišta, Banjice kao i za događaje koji će se odigrati u Kragujevcu, Pribilovcima i tako dalje. Neustrašivi pobornici rušenja sporazuma sa Trojnim paktom danas su ujedno i najveći zagovornici predavanja državnog suvereniteta zarad bolje budućnosti, stabilnosti u Regionu i samo njima znanog  hiljadugodišnjeg mira koji bi potom usledio.

 

Ivan Miljanski

Vidovdan

 

Podelite:

1 komentar

  1. Englezi vrebaju poslednjih 200 godina svaku priliku da nam priušte genocid. Tako da ne verujem da bi se mnogo šta promenilo, da smo kojim slučajem legli na rudu i poslali trupe na Staljingrad. Smislili bi građanski rat, kao u ratovima 90-tih.

    I genocid u Hrvatskoj oni su naručili, ostali naravno oberučke prihvatili. Neka mi niko ne kaže da “leteće tvrđave” nisu u povratku morale sav teret da istresu na Zadar, da su mogli ponešto i po ogradama oko Jasenovca, ili baš na Banske dvore – za poruku? Ili da partizani i četnici nikada nisu mogli nijedan napad da izvedu na Jasenovac?

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here