Иван Пајовић: ЧУБАЈС ПРОТИВ ПУТИНА

Поделите:

 

ЧУБАЈС ПРОТИВ ПУТИНА

По поводу стогодишњице бољшевичке револуције у Русији 1917. године руководство Русије практично није давало никакве изјаве. Разлоге за то разматрао је московски социолог и филозоф Игор Чубајс, који се може сматрати оснивачем новог правца у историјској науци – „руске студије”.

Игор Чубајс рођен је пре 70 година у Берлину, где му је отац био на војној служби. На Западу је добро познат његов млађи брат Анатолиј, реформатор из доба деведесетих година прошлог века, који се данас налази на челу корпорације „Роснано”. Међутим, браћа нису у добрим односима. Оно што их дели у многоме је везано за мишљења о последицама насилног преврата из 1917. године. Фигуративно речено – она прошлост која још није завршена.

Покрети протеста против власти данас се у Русији сматрају за операције западних тајних служби, а опозиција Путиновом режиму сматра се „петом колоном”, која је плаћена са Запада са циљем слабљења земље. У складу са том логиком Кремља, Лењин би морао бити стигматизован као „обојени револуционар”. Упркос томе, Путин и даље нема намеру да Лењина изнесе из Маузолеја, а по целој Русији и даље боду очи Лењинови многобројни споменици. Покушаји да они буду уклоњени третирају се као озбиљно кривично дело. Ствар је у томе, како сматра Чубајс, да Путин жели да буде баштиник како Руске империје, тако и Совјетског Савеза. Државна телевизија ових новембарских дана приказује серију у већем броју епизода под називом „Демон револуције”, у којој је централна фигура јеврејски емигрант Александар Парвус, „сиви кардинал”, човек који је себи дао у задатак да сруши Руску империју.

По Чубајсу, мит о „великом Октобру” обрађен је у савременим уџбеницима тако да приказује безначајност догађаја 1917, будући да је цара заменио Лењин, а обојица су били државници великог формата. Оваква интерпретација служи у сврху давања легитимитета ауторитарном облику власти; разматрање совјетске историје, са свим њеним страшним и крвавим злочинима, намеће се као непожељно. „Од једне вертикале дошли смо до друге” – изводи закључак Чубајс, који је једну од својих књига („Чубајс против Путина”) посветио критици такозване путиновске вертикале власти. Узгред, за учешће у демонстрацијама на Болотном тргу на дан ступања Путина на дужност 2012. године, Чубајс је ухапшен и један дан држан у притвору.

Чубајс инсистира да је истовремено величање и Руске империје, и Совјетског Савеза – исто што и стављати знак једнакости између ционизма и антисемитизма, између фашизма и антифашизма. Он цитира Солжењицина и његов „Архипелаг ГУЛАГ”: „Совјетски Савез се може упоређивати са историјском Русијом исто као убица са убијеним”. То, нажалост, не разумеју многи истраживачи Русије на Западу, који сматрају Совјетски Савез наследником Русије. Управо онако као и сам Путин.

„По мом мишљењу, то што су бољшевици успели да преотму власт, била је истинска катастрофа. Овакво поробљавање Русије резултирало је десетинама милиона жртава у многим земљама, пре свега, наравно, у Русији. Сетимо се, на пример, терора Че Ка („Чрезвичајна комисија” – бољшевичка тајна полиција) под управом Ђержинског, која је убијала све одреда”, каже Чубајс. „Пучисти с почетка нису били уверени да ће успети да задрже власт. Али успели су да формирају такав репресивни апарат и такав систем пропаганде, који им практично и дан данас омогућава да држе власт у својим рукама”. Чубајс указује на везу многих припадника данашње власти у Русији са тајним службама, у којима и данас поштују култ Ђержинског. Врло скоро, 20. децембра, ФСБ ће прославити своју стогодишњицу. Дакле, за ту службу Че Ка представља прародитеља.

Управо због критичности према постојећој власти, Игор Чубајс је покварио своје односе са братом Анатолијем. По њему, брат му је човек система који је труо, пре свега зато што се не зна шта ће са њим бити после Путина. Окрутност према противницима режима никога не чуди, ако се узме у обзир да се режим и са својим сопственим људима, губернаторима и министрима који су пали у немилост, не понаша „у белим рукавицама”. То ће тако бити све док се испод совјетског наслеђа не подвуче црта, сматра Чубајс, настојећи на спровођењу „руског Нирнберга”, који би изрекао правну пресуду злочинима совјетске епохе.

Јасно је да се овакви ставови не прихватају са одобравањем. Чубајса су три пута отпуштали са радија на ком је био водитељ, а сваки пут су то образлагали наводним недостатком финансијских средстава. Септембра прошле године овај научник је морао да напусти место руководиоца центра за проучавање Русије на Руском универзитету пријатељства народа (рус. Российский университет дружбы народов), где је предавао већ 15 година. Данас је запослен у „Институт светских цивилизација”, чији је утемељивач политичар и скандал-мајстор Владимир Жириновски.

Може се поставити питање: из ког разлога онда Игора Чубајса с времена на време позивају на руску телевизију? Овај парадокс сам Чубајс објашњава овако: „Емисија траје два сата. Уколико би тај временски период гости без престанка само хвалили Путина и говорили како је он велики и моћан, такву емисију нико не би гледао. Из тог разлога у емисије позивају госта који ће служити као „џак за боксовање”: он ће покушати да каже како је Путин учинио нешто лоше, а онда ће се сви остали у студију обрушити на њега и викати, а публика обожава скандале”.

Такву тврдњу илуструје једна емисија на ТВ-каналу НТВ с почетка ове године. Улога реченог „џака за боксовање”, аутсајдера, била је намењена управо Игору Чубајсу, а улога главног говорника дата је званичном историчару Михаилу Мјахкову. Када је Чубајс инсистирао да се мора направити разлика између Фебруара и Октобра 1917. године, као догађајима различитим по својој природи, „национал-бољшевик” Едуард Лимонов је почео да га засипа увредама. „Ви сте Украјинац!” – викао је он. Када је Чубајс рекао да су бољшевици убили царску породицу, укинули химну, законе и сам назив земље, отимали имовину, Лимонов се побунио: „Али зато су бољшевици победили 1945!”. Испада, према званичној идеологији, да победа у Другом светском рату даје основа да се преформулишу стаљинистички злочини и ревидира њихова тежина. Мјахков је изричито нагласио како су највеће зло на земљи – немачки фашизам, победили управо бољшевици. Нико није стао на страну Чубајса ни онда када је он подсетио да је савез Хитлера и Стаљина довео до поделе Источне Европе на самом почетку рата, а да су победу у том рату извојевале заједнички 53 земље антихитлеровске коалиције. Одговор је био само саркастични смех.

Чубајс гледа на данашњу Русију као на настављача традиције онога што је настало превратом 1917. године. Његов став потврђују хиљаде споменика Лењину и другим бољшевицима, бољшевички називи стотина улица, градова и области. Власти не желе да преузму одговорност за све неуспехе и невоље, пребацујући кривицу на спољне и унутрашње непријатеље. У земљи, по Чубајсовом мишљењу, нема избора, већ постоји само њихова имитација; нема слободе у средствима масовног информисања, а демократским процесима управља се из Кремља. Неки се питају из ког разлога он удара главом у зид и сам покушава да нешто докаже. Али он одговара да ће се по сваку цену борити за истину, будући да истински воли своју земљу.

„Ако се говори истина, онда се она мора говорити стално. О томе говорим и у својој књизи Како разумети своју земљу, која је објављена и на немачком језику” – закључујe Игор Чубајс.

Чубајс инсистира на ставу да су радници били елементарна снага, пешадија, тојага у рукама злонамерника – бољшевичких уљеза, због недостатка образовања и неразвијене свести. Бољшевици су у њима распламсали оне најниже животне и друштвене инстинкте, који се крију у сваком човеку. Њих су наоружали, организовали и финансирали људи потпуно образовани, који су врло добро знали куда ће одвести необуздана побуна нижих слојева – до потпуног уништења цивилизоване државе, заједно са њеним становништвом. Само срце револуције, совјетског руководства, органа терора, пропаганде итд. чинили су Јевреји. Они су знали шта чине, били су то образовани људи, са искуством живота међу другим народима, не само међу простим руским светом. Као што је доктор Франкенштајн направио свој чудовишни производ, тако су бољшевици заслепили и залудели руски народ. Као резултат добијен је народ потпуно зависан од власти, духовно опустошен, неспособан да управља собом и схвата смисао свог постојања. Уместо еволутивног предреволуционог развоја, експанзије, увећања становништва, догодио се потпуни колапс руске цивилизације.

Др Иван Пајовић за Видовдан

 

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here