Ivan Pajović: ČUBAJS PROTIV PUTINA

Podelite:

 

ČUBAJS PROTIV PUTINA

Po povodu stogodišnjice boljševičke revolucije u Rusiji 1917. godine rukovodstvo Rusije praktično nije davalo nikakve izjave. Razloge za to razmatrao je moskovski sociolog i filozof Igor Čubajs, koji se može smatrati osnivačem novog pravca u istorijskoj nauci – „ruske studije”.

Igor Čubajs rođen je pre 70 godina u Berlinu, gde mu je otac bio na vojnoj službi. Na Zapadu je dobro poznat njegov mlađi brat Anatolij, reformator iz doba devedesetih godina prošlog veka, koji se danas nalazi na čelu korporacije „Rosnano”. Međutim, braća nisu u dobrim odnosima. Ono što ih deli u mnogome je vezano za mišljenja o posledicama nasilnog prevrata iz 1917. godine. Figurativno rečeno – ona prošlost koja još nije završena.

Pokreti protesta protiv vlasti danas se u Rusiji smatraju za operacije zapadnih tajnih službi, a opozicija Putinovom režimu smatra se „petom kolonom”, koja je plaćena sa Zapada sa ciljem slabljenja zemlje. U skladu sa tom logikom Kremlja, Lenjin bi morao biti stigmatizovan kao „obojeni revolucionar”. Uprkos tome, Putin i dalje nema nameru da Lenjina iznese iz Mauzoleja, a po celoj Rusiji i dalje bodu oči Lenjinovi mnogobrojni spomenici. Pokušaji da oni budu uklonjeni tretiraju se kao ozbiljno krivično delo. Stvar je u tome, kako smatra Čubajs, da Putin želi da bude baštinik kako Ruske imperije, tako i Sovjetskog Saveza. Državna televizija ovih novembarskih dana prikazuje seriju u većem broju epizoda pod nazivom „Demon revolucije”, u kojoj je centralna figura jevrejski emigrant Aleksandar Parvus, „sivi kardinal”, čovek koji je sebi dao u zadatak da sruši Rusku imperiju.

Po Čubajsu, mit o „velikom Oktobru” obrađen je u savremenim udžbenicima tako da prikazuje beznačajnost događaja 1917, budući da je cara zamenio Lenjin, a obojica su bili državnici velikog formata. Ovakva interpretacija služi u svrhu davanja legitimiteta autoritarnom obliku vlasti; razmatranje sovjetske istorije, sa svim njenim strašnim i krvavim zločinima, nameće se kao nepoželjno. „Od jedne vertikale došli smo do druge” – izvodi zaključak Čubajs, koji je jednu od svojih knjiga („Čubajs protiv Putina”) posvetio kritici takozvane putinovske vertikale vlasti. Uzgred, za učešće u demonstracijama na Bolotnom trgu na dan stupanja Putina na dužnost 2012. godine, Čubajs je uhapšen i jedan dan držan u pritvoru.

Čubajs insistira da je istovremeno veličanje i Ruske imperije, i Sovjetskog Saveza – isto što i stavljati znak jednakosti između cionizma i antisemitizma, između fašizma i antifašizma. On citira Solženjicina i njegov „Arhipelag GULAG”: „Sovjetski Savez se može upoređivati sa istorijskom Rusijom isto kao ubica sa ubijenim”. To, nažalost, ne razumeju mnogi istraživači Rusije na Zapadu, koji smatraju Sovjetski Savez naslednikom Rusije. Upravo onako kao i sam Putin.

„Po mom mišljenju, to što su boljševici uspeli da preotmu vlast, bila je istinska katastrofa. Ovakvo porobljavanje Rusije rezultiralo je desetinama miliona žrtava u mnogim zemljama, pre svega, naravno, u Rusiji. Setimo se, na primer, terora Če Ka („Črezvičajna komisija” – boljševička tajna policija) pod upravom Đeržinskog, koja je ubijala sve odreda”, kaže Čubajs. „Pučisti s početka nisu bili uvereni da će uspeti da zadrže vlast. Ali uspeli su da formiraju takav represivni aparat i takav sistem propagande, koji im praktično i dan danas omogućava da drže vlast u svojim rukama”. Čubajs ukazuje na vezu mnogih pripadnika današnje vlasti u Rusiji sa tajnim službama, u kojima i danas poštuju kult Đeržinskog. Vrlo skoro, 20. decembra, FSB će proslaviti svoju stogodišnjicu. Dakle, za tu službu Če Ka predstavlja praroditelja.

Upravo zbog kritičnosti prema postojećoj vlasti, Igor Čubajs je pokvario svoje odnose sa bratom Anatolijem. Po njemu, brat mu je čovek sistema koji je truo, pre svega zato što se ne zna šta će sa njim biti posle Putina. Okrutnost prema protivnicima režima nikoga ne čudi, ako se uzme u obzir da se režim i sa svojim sopstvenim ljudima, gubernatorima i ministrima koji su pali u nemilost, ne ponaša „u belim rukavicama”. To će tako biti sve dok se ispod sovjetskog nasleđa ne podvuče crta, smatra Čubajs, nastojeći na sprovođenju „ruskog Nirnberga”, koji bi izrekao pravnu presudu zločinima sovjetske epohe.

Jasno je da se ovakvi stavovi ne prihvataju sa odobravanjem. Čubajsa su tri puta otpuštali sa radija na kom je bio voditelj, a svaki put su to obrazlagali navodnim nedostatkom finansijskih sredstava. Septembra prošle godine ovaj naučnik je morao da napusti mesto rukovodioca centra za proučavanje Rusije na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda (rus. Rossiйskiй universitet družbы narodov), gde je predavao već 15 godina. Danas je zaposlen u „Institut svetskih civilizacija”, čiji je utemeljivač političar i skandal-majstor Vladimir Žirinovski.

Može se postaviti pitanje: iz kog razloga onda Igora Čubajsa s vremena na vreme pozivaju na rusku televiziju? Ovaj paradoks sam Čubajs objašnjava ovako: „Emisija traje dva sata. Ukoliko bi taj vremenski period gosti bez prestanka samo hvalili Putina i govorili kako je on veliki i moćan, takvu emisiju niko ne bi gledao. Iz tog razloga u emisije pozivaju gosta koji će služiti kao „džak za boksovanje”: on će pokušati da kaže kako je Putin učinio nešto loše, a onda će se svi ostali u studiju obrušiti na njega i vikati, a publika obožava skandale”.

Takvu tvrdnju ilustruje jedna emisija na TV-kanalu NTV s početka ove godine. Uloga rečenog „džaka za boksovanje”, autsajdera, bila je namenjena upravo Igoru Čubajsu, a uloga glavnog govornika data je zvaničnom istoričaru Mihailu Mjahkovu. Kada je Čubajs insistirao da se mora napraviti razlika između Februara i Oktobra 1917. godine, kao događajima različitim po svojoj prirodi, „nacional-boljševik” Eduard Limonov je počeo da ga zasipa uvredama. „Vi ste Ukrajinac!” – vikao je on. Kada je Čubajs rekao da su boljševici ubili carsku porodicu, ukinuli himnu, zakone i sam naziv zemlje, otimali imovinu, Limonov se pobunio: „Ali zato su boljševici pobedili 1945!”. Ispada, prema zvaničnoj ideologiji, da pobeda u Drugom svetskom ratu daje osnova da se preformulišu staljinistički zločini i revidira njihova težina. Mjahkov je izričito naglasio kako su najveće zlo na zemlji – nemački fašizam, pobedili upravo boljševici. Niko nije stao na stranu Čubajsa ni onda kada je on podsetio da je savez Hitlera i Staljina doveo do podele Istočne Evrope na samom početku rata, a da su pobedu u tom ratu izvojevale zajednički 53 zemlje antihitlerovske koalicije. Odgovor je bio samo sarkastični smeh.

Čubajs gleda na današnju Rusiju kao na nastavljača tradicije onoga što je nastalo prevratom 1917. godine. Njegov stav potvrđuju hiljade spomenika Lenjinu i drugim boljševicima, boljševički nazivi stotina ulica, gradova i oblasti. Vlasti ne žele da preuzmu odgovornost za sve neuspehe i nevolje, prebacujući krivicu na spoljne i unutrašnje neprijatelje. U zemlji, po Čubajsovom mišljenju, nema izbora, već postoji samo njihova imitacija; nema slobode u sredstvima masovnog informisanja, a demokratskim procesima upravlja se iz Kremlja. Neki se pitaju iz kog razloga on udara glavom u zid i sam pokušava da nešto dokaže. Ali on odgovara da će se po svaku cenu boriti za istinu, budući da istinski voli svoju zemlju.

„Ako se govori istina, onda se ona mora govoriti stalno. O tome govorim i u svojoj knjizi Kako razumeti svoju zemlju, koja je objavljena i na nemačkom jeziku” – zaključuje Igor Čubajs.

Čubajs insistira na stavu da su radnici bili elementarna snaga, pešadija, tojaga u rukama zlonamernika – boljševičkih uljeza, zbog nedostatka obrazovanja i nerazvijene svesti. Boljševici su u njima rasplamsali one najniže životne i društvene instinkte, koji se kriju u svakom čoveku. Njih su naoružali, organizovali i finansirali ljudi potpuno obrazovani, koji su vrlo dobro znali kuda će odvesti neobuzdana pobuna nižih slojeva – do potpunog uništenja civilizovane države, zajedno sa njenim stanovništvom. Samo srce revolucije, sovjetskog rukovodstva, organa terora, propagande itd. činili su Jevreji. Oni su znali šta čine, bili su to obrazovani ljudi, sa iskustvom života među drugim narodima, ne samo među prostim ruskim svetom. Kao što je doktor Frankenštajn napravio svoj čudovišni proizvod, tako su boljševici zaslepili i zaludeli ruski narod. Kao rezultat dobijen je narod potpuno zavisan od vlasti, duhovno opustošen, nesposoban da upravlja sobom i shvata smisao svog postojanja. Umesto evolutivnog predrevolucionog razvoja, ekspanzije, uvećanja stanovništva, dogodio se potpuni kolaps ruske civilizacije.

Dr Ivan Pajović za Vidovdan

 

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here