Иван Пајовић: КОНФЛИКТ У КАРАБАХУ – АМЕРИКА ДАЈЕ ЗЕЛЕНО СВЕТЛО

Поделите:

Илити: Влада САД у конфликту око Нагорно Карабаха истовремено подржава и Јерменију, и Азербејџан, хушкајући једне против других.

Гест који нешто говори

Спорна област Нагорно-Карабаха по својој површини од 11.500 квадратних километара невелика је као например наше Косово. Број становника је веома мали – око 145.000 људи, од којих трећина живи у главном граду Степанакерту. Та област има свој устав, химну и парламент, становници имају одговарајућа документа. Упркос томе, Нагорно-Карабах није признала ниједна земља света, чак ни братски сусед, Јерменија. Ипак, Јерменија заступа Нагорно-Карабах на међународним мировним преговорима.

Бивши амбасадор САД у Јерменији Ричард Милис свесно је изазвао јавну буру када је у својој последњој изјави у том статусу, говорећи о решавању Карабашког конфликта, споменуо „повратак територије”. У вези са тим, посебно је занимљива фотографија која је објављена у јерменској штампи. Амбасадор (који је притом и официр националне гарде) САД држи у рукама опроштајни поклон: зидни сат са картом Јерменије и Нагорно-Карабаха у садашњим границама. Уцртана је и планина Арарат, која се налази у Турској.

Америчка тврђава у Јеревану

Највећа америчка амбасада на свету налази се у Ираку. А на другом месту је амбасада у Јерменији. Звучи као парадокс, јер је површина Јерменије око 30.000 квадратних километара (на 138. месту у свету), са становништвом мањим од три милиона. Према подацима са јерменских медија, у тој земљи делује око 2000 америчких дипломата. Ради упоређења: број радника амбасаде Руске Федерације у Јерменији уочи „плишане револуције” у пролеће 2018. чинило је око 60 људи.

У питању је земљиште од девет хектара са здањем укупне површине 14.000 квадратних метара. Зидови су дебљине пола метра и направљени од монолитног бетона са металном мрежом. Амбасада има самостално снабдевање струјом и своје залихе воде. Један од блокова намењен је смештају морнаричке пешадије, тј. маринаца. Када је амбасада отворена, маринаца је било шесторо. До 2013. године тај број је нарастао до 800. Како је тада писао један од јерменских новинара, „у центру Јеревана формирана је комплетна војно-поморска база САД”.

И пре отварања нове америчке амбасаде, у Јеревану је мало ко сумњао да је у питању не дипломатско представништво, већ војно-обавештајни центар. Јерменија и Азербејџан су земље позициониране између два противника Вашингтона: Русије и Ирана, па се зато успешно могу користити за притисак на њих.

У Јерменији се зна да ширењу америчке агентурне мреже помаже читав низ локалних невладиних организација, којих је у тој земљи више од две стотине. Сваке године за њихов рад САД издваја до 250 милиона долара. Рад НВО-сектора координисан је из америчке амбасаде, али и уз помоћ структура као што су USAID, NED, Сорош фондација. Осим тога, из новог дипломатског комплекса у Јеревану води се радио-обавештајни рад, усмерен на суседне и блиске земље: Турску, Иран, Грузију, Азербејџан, Русију, идр.

Амерички експерт Данијел Гејнор објашњава: „Јерменија, која нема излаз на море, налази се у вероватно најтурбулентнијем региону света. САД има своје циљеве у вези поменутих пет земаља, а Јерменија се посматра као потенцијална моћна полуга за спровођење америчких циљева”.

Није тајна да је ЦИА, заједно са организацијом National Endowment for Democracy (NED), која је блиска влади САД, подржала Николу Пашињана приликом припремања преврата. Америка је одиграла на карту тог до јуче непознатог 43-годишњег политичара, надајући се промени проруског курса Јерменије. То је недвосмислено ставио до знања Џон Болтон у време своје посете овој земљи.

Џон Болтон у Јеревану

Односи између САД и Јерменије имају приоритетни значај за Вашингтон, рекао је саветник председника за националну безбедност. Јереванске новине   „Lragir“ пишу да Џон Болтон „зна све детаље ситуације у Јерменији и не захтева прекид односа са Русијом. Упркос томе, овом посетом САД отварају пут Јерменији и бришу један од историјских стереотипа: „Јермени немају куд”.

Јерменија је део одбрамбеног савеза ОДКБ (Организација договора о колективној безбедности), у ком доминира Русија, и купац је руског оружја. О политици Русије Џон Болтон је говорио са акцентом на јерменски суверенитет, што по мишљењу Американаца треба да подразумева слабљење утицаја Москве у региону. „Са становишта САД, што више демократије, то више шансе за контакт са САД и другим земљама, које деле исте вредности” – рекао је Болтон.

Неће звучати као преувеличавање уколико се каже да је Болтон посредно позвао Пашињана да ревидира досадашње добре односе са Русијом. Наравно, није заборавио да рекламира и америчко оружје, које Јерменија треба да купује уместо руског. Пашињан је обећао да ће Јерменија размотрити могућности куповине америчког оружја, уколико САД буду дале добру понуду.

Бивши министар одбране Виген Саргсјан тим поводом каже: „Ствара се утисак да Болтон има улогу не само саветника председника САД, већ и саветника премијера Јерменије, па му зато говори шта треба, а шта не треба да ради. Нејасно је зашто се премијер није присетио принципа немешања у унутрашња дела других земаља, као што је то раније наглашавао у Москви”.

Американци изводе радове са циљем слабљења руског утицаја на Јужном Кавказу, и без сумње, за то ће користити ситуацију која постоји у Нагорно-Карабаху. Да су ти планови део дугорочног курса САД доказује пример другог америчког „светског путника”, Рудија Ђулијанија, који је неколико дана пре Болтона отишао у незваничну посету не само Јеревану, већ и Нагорно-Карабаху. Он је, као градоначелник Њујорка, постао светски познат после рушења тзв. „Кула близнакиња” 11. септембра 2001. године. Данас је он човек од поверења Доналда Трампа и његов је саветник по питањима информатичке безбедности.

Минска група ОЕБС

Више од 30.000 људи је погинуло, стотине хиљада су постале избеглице од момента када је букнуо рат 1988. године између Јерменије и Азербејџана око Нагорно-Карабаха. То је био први оружани сукоб на постсовјетском простору. Он траје и до данашњег дана. Азербејџан је изгубио контролу над Карабахом и седам околних региона.

Граница од 175 километара опасана је рововима и бодљикавом жицом, а иза ње су непрекидно тенкови и артиљерија. Обе стране звецкају оружјем, свака у оквиру својих могућности. У овом тренутку, те могућности су веће код Азербејџана, који се претвара у сировинског гиганта. Због богатих налазишта нафте и гаса, Азербејџан је успео да развије своју економију и уложи доста средстава у војни буџет. Тако је за 2018. годину ова држава планирала војни буџет од око 1,5 милијарди долара, док јерменски војни буџет износи око 430 милиона долара. Јерменија у том сукобу може да се одржи само захваљујући томе што добија оружје од Русије по сниженим ценама.

Преговори о мирном решавању конфликта воде се од 1992. године у оквиру Минске групе ОЕБС. Њени копредседници су Џејмс Ворлик (САД), Игор Попов (Русија) и Пјер Андрије (Француска). Минска група ОЕБС представља неформалну групу, она нема свој буџет. У њој водећу улогу има Русија. Циљ рада групе је да Јерменија и Азербејџан заједно дођу до решења, при чему ни једна од њих не би то доживела као пораз, а „Русија, као и друге земље Минске групе, представља гарант регулисања карабашког конфликта” – каже Игор Попов.

Јерменски лоби

До данас нема напретка у односима Јерменије и Азербејџана. Обе земље имају своје интересе, који се у многоме разликују. Азербејџан рачуна на напредак у постизању своје територијалне целовитости. Нагорно-Карабах се нада признању своје независности. Карабашке Јермене подржава јерменска дијаспора из целог света.

У Француској и САД јерменски лоби шири пропаганду против Азербејџана. „Активност јерменског лобија је позната чињеница, његов утицај на спољну политику САД је увек био веома велики. Јерменска дијаспора улаже лобистичке напоре како би усмерила политику САД на пројерменску страну по питању Нагорно-Карабаха. Један од највећих успеха овог лобија представља постизање и очување 907. амандмана у „Акту за подршку слободи”, који ограничава упућивање помоћи Азербејџану од стране САД, пише лист The National Interest.

Нови јерменски премијер Никол Воваjи Пашињан, приликом сусрета са председником Нагорно-Карабаха Бахом Сахакјаном, рекао је да је сазрела неопходност укључења те непризнате републике у процес мировних преговора. Притом, Сахакјан је окарактерисао постојећи конфликт управо као „азербејџанско-карабашки”.

Одређени кругови у САД дали су могућност Баху Сахакјану да посети Америку. Његова посета Вашингтону поткопала је позицију САД (као копредседавајућег Минске групе ОЕБС) у оквиру мировног решавања јерменско-азербејџанског конфликта и направила је штету пријатељским односима САД и Азербејџана, констатује The National Interest.

Непосредни циљ посете Сахакјана било је учешће у годишњем телевизијском маратону, намењеном прикупљању спонзорске помоћи, који је организовала јерменска дијаспора. Власти САД су се са тиме сагласиле. Штавише, они примају Сахакјана на прилично високом нивоу, што се већ може схватати као де-факто признање независности Нагорно-Карабаха. Сахакјана такође радо прима и Француска.

До сада је ескалација конфликта у Карабаху спречавана захваљујући напорима Русије. Али управо то што Русија није стала на страну ни једне од учесница конфликта може бити искоришћено од стране Американаца. Уколико се једна од страна одлучи да купује америчко оружје, то би значило обнављање ратног конфликта, а то ће представљати угрожавање безбедности на границама Русије.

Према неким изворима САД у свакој прилици показује своју подршку Азербејџану, независно од тога који председник седи у Белој кући. Ипак, то је упрошћена визија стварности. Геополитичко деловање САД је усмерено на блокирање Русије.

На речима, Америка се залаже за територијалну целовитост Азербејџана. У исто време руководи се тактиком дуплих стандарда – намигује Јерменима. Очигледно је да Америка жели само једно: да се замрзне линија фронта у њеном данашњем облику и да се одржи још једна неуралгична тачка у близини руске границе, а да се притом улога Русије у решавању конфликта сведе на миниму.

Русија се корак по корак сабија у геополитички ћошак.

Др Иван Пајовић

ВИДОВДАН

 

 

Поделите:

2 Коментари

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here