Ivan Pajović: KONFLIKT U KARABAHU – AMERIKA DAJE ZELENO SVETLO

Podelite:

Iliti: Vlada SAD u konfliktu oko Nagorno Karabaha istovremeno podržava i Jermeniju, i Azerbejdžan, huškajući jedne protiv drugih.

Gest koji nešto govori

Sporna oblast Nagorno-Karabaha po svojoj površini od 11.500 kvadratnih kilometara nevelika je kao naprimer naše Kosovo. Broj stanovnika je veoma mali – oko 145.000 ljudi, od kojih trećina živi u glavnom gradu Stepanakertu. Ta oblast ima svoj ustav, himnu i parlament, stanovnici imaju odgovarajuća dokumenta. Uprkos tome, Nagorno-Karabah nije priznala nijedna zemlja sveta, čak ni bratski sused, Jermenija. Ipak, Jermenija zastupa Nagorno-Karabah na međunarodnim mirovnim pregovorima.

Bivši ambasador SAD u Jermeniji Ričard Milis svesno je izazvao javnu buru kada je u svojoj poslednjoj izjavi u tom statusu, govoreći o rešavanju Karabaškog konflikta, spomenuo „povratak teritorije”. U vezi sa tim, posebno je zanimljiva fotografija koja je objavljena u jermenskoj štampi. Ambasador (koji je pritom i oficir nacionalne garde) SAD drži u rukama oproštajni poklon: zidni sat sa kartom Jermenije i Nagorno-Karabaha u sadašnjim granicama. Ucrtana je i planina Ararat, koja se nalazi u Turskoj.

Američka tvrđava u Jerevanu

Najveća američka ambasada na svetu nalazi se u Iraku. A na drugom mestu je ambasada u Jermeniji. Zvuči kao paradoks, jer je površina Jermenije oko 30.000 kvadratnih kilometara (na 138. mestu u svetu), sa stanovništvom manjim od tri miliona. Prema podacima sa jermenskih medija, u toj zemlji deluje oko 2000 američkih diplomata. Radi upoređenja: broj radnika ambasade Ruske Federacije u Jermeniji uoči „plišane revolucije” u proleće 2018. činilo je oko 60 ljudi.

U pitanju je zemljište od devet hektara sa zdanjem ukupne površine 14.000 kvadratnih metara. Zidovi su debljine pola metra i napravljeni od monolitnog betona sa metalnom mrežom. Ambasada ima samostalno snabdevanje strujom i svoje zalihe vode. Jedan od blokova namenjen je smeštaju mornaričke pešadije, tj. marinaca. Kada je ambasada otvorena, marinaca je bilo šestoro. Do 2013. godine taj broj je narastao do 800. Kako je tada pisao jedan od jermenskih novinara, „u centru Jerevana formirana je kompletna vojno-pomorska baza SAD”.

I pre otvaranja nove američke ambasade, u Jerevanu je malo ko sumnjao da je u pitanju ne diplomatsko predstavništvo, već vojno-obaveštajni centar. Jermenija i Azerbejdžan su zemlje pozicionirane između dva protivnika Vašingtona: Rusije i Irana, pa se zato uspešno mogu koristiti za pritisak na njih.

U Jermeniji se zna da širenju američke agenturne mreže pomaže čitav niz lokalnih nevladinih organizacija, kojih je u toj zemlji više od dve stotine. Svake godine za njihov rad SAD izdvaja do 250 miliona dolara. Rad NVO-sektora koordinisan je iz američke ambasade, ali i uz pomoć struktura kao što su USAID, NED, Soroš fondacija. Osim toga, iz novog diplomatskog kompleksa u Jerevanu vodi se radio-obaveštajni rad, usmeren na susedne i bliske zemlje: Tursku, Iran, Gruziju, Azerbejdžan, Rusiju, idr.

Američki ekspert Danijel Gejnor objašnjava: „Jermenija, koja nema izlaz na more, nalazi se u verovatno najturbulentnijem regionu sveta. SAD ima svoje ciljeve u vezi pomenutih pet zemalja, a Jermenija se posmatra kao potencijalna moćna poluga za sprovođenje američkih ciljeva”.

Nije tajna da je CIA, zajedno sa organizacijom National Endowment for Democracy (NED), koja je bliska vladi SAD, podržala Nikolu Pašinjana prilikom pripremanja prevrata. Amerika je odigrala na kartu tog do juče nepoznatog 43-godišnjeg političara, nadajući se promeni proruskog kursa Jermenije. To je nedvosmisleno stavio do znanja Džon Bolton u vreme svoje posete ovoj zemlji.

Džon Bolton u Jerevanu

Odnosi između SAD i Jermenije imaju prioritetni značaj za Vašington, rekao je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost. Jerevanske novine   „Lragir“ pišu da Džon Bolton „zna sve detalje situacije u Jermeniji i ne zahteva prekid odnosa sa Rusijom. Uprkos tome, ovom posetom SAD otvaraju put Jermeniji i brišu jedan od istorijskih stereotipa: „Jermeni nemaju kud”.

Jermenija je deo odbrambenog saveza ODKB (Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti), u kom dominira Rusija, i kupac je ruskog oružja. O politici Rusije Džon Bolton je govorio sa akcentom na jermenski suverenitet, što po mišljenju Amerikanaca treba da podrazumeva slabljenje uticaja Moskve u regionu. „Sa stanovišta SAD, što više demokratije, to više šanse za kontakt sa SAD i drugim zemljama, koje dele iste vrednosti” – rekao je Bolton.

Neće zvučati kao preuveličavanje ukoliko se kaže da je Bolton posredno pozvao Pašinjana da revidira dosadašnje dobre odnose sa Rusijom. Naravno, nije zaboravio da reklamira i američko oružje, koje Jermenija treba da kupuje umesto ruskog. Pašinjan je obećao da će Jermenija razmotriti mogućnosti kupovine američkog oružja, ukoliko SAD budu dale dobru ponudu.

Bivši ministar odbrane Vigen Sargsjan tim povodom kaže: „Stvara se utisak da Bolton ima ulogu ne samo savetnika predsednika SAD, već i savetnika premijera Jermenije, pa mu zato govori šta treba, a šta ne treba da radi. Nejasno je zašto se premijer nije prisetio principa nemešanja u unutrašnja dela drugih zemalja, kao što je to ranije naglašavao u Moskvi”.

Amerikanci izvode radove sa ciljem slabljenja ruskog uticaja na Južnom Kavkazu, i bez sumnje, za to će koristiti situaciju koja postoji u Nagorno-Karabahu. Da su ti planovi deo dugoročnog kursa SAD dokazuje primer drugog američkog „svetskog putnika”, Rudija Đulijanija, koji je nekoliko dana pre Boltona otišao u nezvaničnu posetu ne samo Jerevanu, već i Nagorno-Karabahu. On je, kao gradonačelnik Njujorka, postao svetski poznat posle rušenja tzv. „Kula bliznakinja” 11. septembra 2001. godine. Danas je on čovek od poverenja Donalda Trampa i njegov je savetnik po pitanjima informatičke bezbednosti.

Minska grupa OEBS

Više od 30.000 ljudi je poginulo, stotine hiljada su postale izbeglice od momenta kada je buknuo rat 1988. godine između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha. To je bio prvi oružani sukob na postsovjetskom prostoru. On traje i do današnjeg dana. Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Karabahom i sedam okolnih regiona.

Granica od 175 kilometara opasana je rovovima i bodljikavom žicom, a iza nje su neprekidno tenkovi i artiljerija. Obe strane zveckaju oružjem, svaka u okviru svojih mogućnosti. U ovom trenutku, te mogućnosti su veće kod Azerbejdžana, koji se pretvara u sirovinskog giganta. Zbog bogatih nalazišta nafte i gasa, Azerbejdžan je uspeo da razvije svoju ekonomiju i uloži dosta sredstava u vojni budžet. Tako je za 2018. godinu ova država planirala vojni budžet od oko 1,5 milijardi dolara, dok jermenski vojni budžet iznosi oko 430 miliona dolara. Jermenija u tom sukobu može da se održi samo zahvaljujući tome što dobija oružje od Rusije po sniženim cenama.

Pregovori o mirnom rešavanju konflikta vode se od 1992. godine u okviru Minske grupe OEBS. Njeni kopredsednici su Džejms Vorlik (SAD), Igor Popov (Rusija) i Pjer Andrije (Francuska). Minska grupa OEBS predstavlja neformalnu grupu, ona nema svoj budžet. U njoj vodeću ulogu ima Rusija. Cilj rada grupe je da Jermenija i Azerbejdžan zajedno dođu do rešenja, pri čemu ni jedna od njih ne bi to doživela kao poraz, a „Rusija, kao i druge zemlje Minske grupe, predstavlja garant regulisanja karabaškog konflikta” – kaže Igor Popov.

Jermenski lobi

Do danas nema napretka u odnosima Jermenije i Azerbejdžana. Obe zemlje imaju svoje interese, koji se u mnogome razlikuju. Azerbejdžan računa na napredak u postizanju svoje teritorijalne celovitosti. Nagorno-Karabah se nada priznanju svoje nezavisnosti. Karabaške Jermene podržava jermenska dijaspora iz celog sveta.

U Francuskoj i SAD jermenski lobi širi propagandu protiv Azerbejdžana. „Aktivnost jermenskog lobija je poznata činjenica, njegov uticaj na spoljnu politiku SAD je uvek bio veoma veliki. Jermenska dijaspora ulaže lobističke napore kako bi usmerila politiku SAD na projermensku stranu po pitanju Nagorno-Karabaha. Jedan od najvećih uspeha ovog lobija predstavlja postizanje i očuvanje 907. amandmana u „Aktu za podršku slobodi”, koji ograničava upućivanje pomoći Azerbejdžanu od strane SAD, piše list The National Interest.

Novi jermenski premijer Nikol Vovaji Pašinjan, prilikom susreta sa predsednikom Nagorno-Karabaha Bahom Sahakjanom, rekao je da je sazrela neophodnost uključenja te nepriznate republike u proces mirovnih pregovora. Pritom, Sahakjan je okarakterisao postojeći konflikt upravo kao „azerbejdžansko-karabaški”.

Određeni krugovi u SAD dali su mogućnost Bahu Sahakjanu da poseti Ameriku. Njegova poseta Vašingtonu potkopala je poziciju SAD (kao kopredsedavajućeg Minske grupe OEBS) u okviru mirovnog rešavanja jermensko-azerbejdžanskog konflikta i napravila je štetu prijateljskim odnosima SAD i Azerbejdžana, konstatuje The National Interest.

Neposredni cilj posete Sahakjana bilo je učešće u godišnjem televizijskom maratonu, namenjenom prikupljanju sponzorske pomoći, koji je organizovala jermenska dijaspora. Vlasti SAD su se sa time saglasile. Štaviše, oni primaju Sahakjana na prilično visokom nivou, što se već može shvatati kao de-fakto priznanje nezavisnosti Nagorno-Karabaha. Sahakjana takođe rado prima i Francuska.

Do sada je eskalacija konflikta u Karabahu sprečavana zahvaljujući naporima Rusije. Ali upravo to što Rusija nije stala na stranu ni jedne od učesnica konflikta može biti iskorišćeno od strane Amerikanaca. Ukoliko se jedna od strana odluči da kupuje američko oružje, to bi značilo obnavljanje ratnog konflikta, a to će predstavljati ugrožavanje bezbednosti na granicama Rusije.

Prema nekim izvorima SAD u svakoj prilici pokazuje svoju podršku Azerbejdžanu, nezavisno od toga koji predsednik sedi u Beloj kući. Ipak, to je uprošćena vizija stvarnosti. Geopolitičko delovanje SAD je usmereno na blokiranje Rusije.

Na rečima, Amerika se zalaže za teritorijalnu celovitost Azerbejdžana. U isto vreme rukovodi se taktikom duplih standarda – namiguje Jermenima. Očigledno je da Amerika želi samo jedno: da se zamrzne linija fronta u njenom današnjem obliku i da se održi još jedna neuralgična tačka u blizini ruske granice, a da se pritom uloga Rusije u rešavanju konflikta svede na minimu.

Rusija se korak po korak sabija u geopolitički ćošak.

Dr Ivan Pajović

VIDOVDAN

 

 

Podelite:

2 Komentari

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here