Ivan Pajović: SLEPA STVARNOST I METAFIZIČKA INTOKSIKACIJA

Podelite:

 

„Svetom upravljaju znaci i simboli, a ne reči i zakoni”

(Konfučije)

Marina Abramović(č) je otišla i medijska prašina oko njenih nastupa, utemeljenih na ne baš običnom simbolizmu, se slegla. Ostala su ipak neka pitanja, kao na primer: da li u današnjem svetu simboli išta više znače? Simbole uočavamo svuda oko nas. Da li ih iko tumači ili ih uzima kao puku dekoraciju svakodnevice? Kakvu poruku je uputila Marina?

Simboličko mišljenje i razumevanje simbola kod prosečnog savremenog čoveka kao da je potpuno atrofiralo.

Šta je zapravo simboličko mišljenje? Najjednostavnije rečeno – to je mišljenje na nivou apstrahovanja, to jest formiranja u svesti onoga što se fizički ne vidi, a inicirano je određenim simbolom, nacrtanim ili trodimenzionalnim. U širem smislu, simbol može biti i određena parola; simboličko mišljenje može pokrenuti i muzika. Takva vrsta mišljenja je zapravo jedna od viših funkcija čovečije svesti. Atrofiranost simboličkog mišljenja je jedan od oblika odsustva korišćenja viših funkcija uma, kojima se čovek razlikuje od ostalog živog sveta. Da li je nekome u interesu da prosečan čovek ne koristi više funkcije svesti? Qui bono?

Duh razumevanja je viši oblik mišljenja. Kako bi se formiralo ukupno razumevanje određenog simbola potrebno je imati opširna znanja i širokoobuhvatno sintetičko razmišljanje.

Apstrahovanje je naročito izraženo u svetlu vere, jer verski simboli motivišu apstrahovanje nevidljivih sila u koje se veruje. Za hrišćane krst nije samo komadić određenog materijala koji im se naprosto dopada, već simbol koji aktivira apstrahovanje nevidljive sile Tvorca u kog veruju i molitveno prizivaju. To važi i za simbole drugih vera i verovanja.

Danas, naprimer, svuda oko nas uočavamo simbole tzv. „svevidećeg oka“, eksplicitne ili stilizovane, poluprikrivene. Zvezde petokrake se nalaze svuda oko nas, a ima ih na velikom broju državnih zastava. Da li su određeni sibmoli slučajno tako široko rasprostranjeni ili oni imaju nekakvu višu funkciju? Ako je imaju – koja je? Šta apstrahuju? Koju silu prizivaju? Dali su utemeljeni na praznoverju ili…

Često se pod simbolom podrazumeva nekakav jednostavan znak. Međutim, u stvarnosti, simbol predstavlja znak iza kog se skriva nekakav smisao – kompleksan oblik, motiv, ideja, siže, životna situacija. Kraće rečeno – simbol je znak oplodotvoren mišlju. Znak je po pravilu jednoznačan, a simbol mnogoznačan.

Simboličko mišljenje podrazumeva pridavanje alegorijskog smisla određenim pojmovima. Forma i sadržaj simbola su uvek veštački stvoreni, oni su unapred dogovoreni. Onaj ko nije upućen, ne može u simbolu videti smisao, ne može lako dokučiti šta on podrazumeva. Za onoga ko ga određuje – simbol ima isključivo značenje, koje je savršeno neshvatljivo neupućenima.

Simboličko mišljenje se može pretvoriti i u psihopatološki simptom, obično kod šizofreničara, kada se pojmovima pridaje značaj koji oni uopšte nemaju. Sa druge strane, oni koji žele da prikriju pravi smisao određene simbolike koju prezentuju, obično optužuju one koji tumače za prisustvo precenjenih ideja i afektivno reagovanje, to jest – predstavljaju ih kao nenormalne. Jer (Bože moj…) – to je ipak samo crtež, ništa više…

Čak i ljudi koji malo znaju o metafizici, shvataju da je obrnuti pentagram zloslutni simbol koji se koristi u masoneriji i demonopokloničkim kultovima. Pentagram iscrtan na podu opštepoznati je simbol prizivanja demona. Vratimo se malo u prošlost i sagledajmo kako se „eksperimentisalo” sa simbolom petokrake zvezde.

Lav Trocki, u svojoj rezoluciji upućenoj Semjonu Buđoniju prilikom formiranja Crvene armije tokom građanskog rata u Rusiji februara 1918. godine izričito insistira da se petokrake zvezde na kape prišivaju „bradom naniže, a rogovima naviše” – upravo tim rečima: brada i rogovi. Petokraka postavljena na taj način simboliše takozvanog Mendes-jarca, tj. demona Bafometa, koji je jedan od glavnih atributa kulta Đavola. Što se tiče srpa i čekića – srp je opštepoznati simbol poslednje apokaliptične „žetve”. U ezoterijskom kontekstu petokraka zvezda okrenuta „bradom naviše” naziva se „veštičijim stopalom”, dok „bradom naniže” se naziva „njuškom Nečastivog”.

Prvi ustanovljeni orden SSSR-a, koji se do uvođenja Ordena Lenjina smatrao najvišim u toj zemlji, Orden Crvene zastave, u svom centralnom delu ima zvezdu petokraku sa „bradom naniže”. Sovjeti su se u međuvremenu nešto predomislili i tako pozicioniranu zvezdu Trockog više nisu koristili, već onu sa „bradom naviše”. Otvoreno je pitanje – zašto?

Svima je poznata skulptura zvana Kip slobode, koja je postala simbol Sjedinjenih Američkih Država, a koja je poklon Francuske „u znak sećanja na saradnju dve zemlje u borbi za oslobođenje od kolonijalnog ropstva”. Ta skulptura, koja u svojoj ruci drži baklju, potpuno je prožeta simbolikom. Već na prvi pogled uočava se da je u pitanju androgin, to jest nekakvo antropomorfno biće bez određenog pola. Baklja (buktinja) predstavlja nosioca svetlosti, što je nesumnjivi simbol palog (bespolnog) heruvima, Lucifera. Ukoliko se glava skulpture uporedi sa glavom grčke boginje smrti i magije Hekate, ne može se poreći apsolutna sličnost. Neki je povezuju sa glavom grčkog boga Sunca, Heliosa, ali to po svemu sudeći nije adekvatno poređenje. Da dim ne biva bez vatre, dokazuju slike boginje Hekate. Na jednoj skulpturi koju predstavlja to antičko božanstvo uočavaju se, kao na „Kipu slobode” zraci koji isijavaju iz glave.

Na nekim drugim predstavama tog troglavog božanstva, ono u jednoj od ruku drži buktinju, baš kao i „Kip slobode”, dok na jednoj od glava ima tzv. frigijsku kapu, simbol takozvane Francuske buržoaske revolucije. Neupućen ne primećuje. Za upućenog suviše „slučajnoga” na jednom mestu.

Skulptura u ruci drži tablicu sa zakonima (tabula asnata), što praktično stavlja do znanja ko postavlja pravila. Umanjena verzija statue, čiji je tvorac Frederik Ogist Bartoldi, stajala je u pariskom Luksemburškom parku od 1905. godine, na mestu gde je navodno zakopana glava pogubljenog Luja XVI (za koju se zapravo ne zna tačno gde se izgubila). Američka figura nalazi se na ostrvu na kom su nekada vršena pogubljenja, zapravo na zemlji natopljenoj krvlju. Bartoldi je lice statue kreirao na osnovu lica svoje majke Jevrejke, Sare Salamon. Puno simbolike na jednom mestu, poznavaoci kažu – masonske, ne baš potpuno jasne „profanima”, kojima se predstavlja pojednostavljeni, očigledno neistiniti smisao. Kako u pitanju nisu puke „teorije zavere” svedoči i tabla sa masonskom simbolikom, postavljena povodom polaganja kamena-temeljca za skulpturu.

Špekuliše se i na temu prestižne figurice „Oskar” koju Holivud dodeljuje za uspehe u tzv. filmskoj industriju. Iako kreirana u art-deko stilu dvadesetih godina prošlog veka, ona neodoljivo podseća na figure sinkretičkog staroegipatskog trojednog božanstva Ptah-Sokar-Oziris (gde se na božanstvo Sokar, simbol smrti, gleda sa stanovišta anagrama i uočava reč Oskar). Znajući da je Ptah vrhovni bog drevnog Memfisa, nije teško povezati ukupnu simboliku sa, na primer, američkom ezoteričnom nad-masonskom ložom Memfis-Micraim (Grand Lodge Symbolic of Memphis-Misraïm for the United States), naročito ukoliko se dodatno ima u vidu i tajnoviti podatak da je Holivud utemeljen na osnovu ideja jevrejske masonske lože Bnai Brit.

U Proklamaciji Velikog ustava Drevnog i prvobitnog obreda Memfis-Micraim jasno se stavlja do znanja da na ovom svetu nije baš sve onako kako na prvi pogled izgleda:

„Čoveče, imaš dva uha da čuješ isti zvuk,

Dva oka za prepoznavanje istog predmeta,

Dve ruke za izvršenje istog čina.

Na isti način, masonska nauka, nauka par excellence,

Ezoterična je i egzoterična.

Ezoterizam formira misao,

Egzoterizam, strukturu.

Egzoterizam je dat, samouk, samonaučen;

Ezoterizam nije ništa od toga:

Dolazi ODOZGO.

 

Na nama je da razmišljamo i postavimo pitanje: odakle to odozgo? U ovom kratkom tekstu samo su postavljena neka pitanja na neiscrpnu temu. Marina Abramović(č) došla je u goste sa Zapada i donela našoj javnosti punu kotaricu nekakve simbolike. Otišla je i ostavila nam zadatak da je rastumačimo.

Svet se kreće u takvom pravcu kao da za kormilom ne stoji čovek, već neko drugi. A viriti iza zavese lažne realnosti – veoma je opasno.

 

Dr Ivan Pajović za Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here