Јасна Кривокапић: Масакри у америчким градовима се наставља

Поделите:

Сједињене Државе су биле шокиране новим таласом масовних убистава на јавним местима, почињених за само неколико дана. Тако, 15. фебруара 2018. године у основној школи у граду Паркланд, Флорида, погинуло је 17 људи, а још 15 рањено. Нападач је био 19-годишњи Николас Круз, бивши ученик ове школе, протеран због кршења дисциплине. Наоружан аутоматском пушком, Круз први убио троје људи на улици, затим ушао у зграду школе, укључио пожарни аларм и започео пуцњаву код ученика и сарадника школе. Као резултат пуцњаве убио је још 12 људи, а двојица су умрла од рана у болници.

Већ 18. Фебруара пуцање се започело у граду Сан Антонио, Тексас. Отприлике 20:40, на паркингу близу једног од популарних ресторана пуцано је пет људи. Као резултат пуцњаве сви су одведени у болницу са ранама од ватреног оружја, од којих две су били у изузетно тешком стању, а једно 5-годишње деце примило је малу рану на ногу.

Током 2017. године, постојали су два масовна убиства, који су на листи 20 најбољих крвавих погубљења у Сједињеним Америчким Државама од 1950. године. Један од њих, који је био на петом месту, десио се у истом Тексасу, у близини Сан Антонија, у граду Сазерленд Спрингс. 5. новембра 2017. године, 26-годишњи Девин Патрик Кели, бивши војник ратног ваздухопловства САД, убио је 26 људи, ранио још 20, а затим се убио након што се ударио у дрво у аутомобилу.

Међутим, најстрашнији инцидент у историји Сједињених Држава у последњих 67 година догодио се месец дана раније. Неки Стивен Педок 1. октобра 2017. године почео је пуцање из своје собе у хотел-казину Менделеј Беј на посетиоце музичког фестивала “Rут 91”. Укупно, на концерту је присуствовало око 22 хиљаде људи, од којих педок је убио 48 и 851 рањено. Наоружани са 24 јединице оружја, пуцао је 10 минута посетилаца концерата, а када је полиција ушла у своју собу, упуцао се.

Корисници интернета и активни посетиоци друштвених мрежа и различитих форум платформи обожавају да тражи разлоге за овакво понашање у насилним компјутерским играма. Поред игара, главни разлози су и зависност од алкохола или дроге, верске пропаганде, недостатка љубави од родитеља и чувене Други амандман Устава САД-а који дозвољава америчким држављанима да слободно стичу и поседују оружје за самоодбрану.

Почињени масакри су нека врста нервног слома да особа решава уз помоћ ватреног оружја. Нема циљаних жртава, убица их бира искључиво на његову вољу. Мелиса Хелеј, ауторка чланка “Зашто САД је број 1 у масакру” објављеног у LA Times 24. августа 2015. године пише да главни узрок таквих инцидената је психолошка криза узрокована прецењеним очекивањима и незадовољством. Други фактори – у облику Другог амандмана, менталних болести, феномена имитације и жеље за славом – само су додатни услови, али ни у ком случају није главни разлог.

Заиста, особа која себе сматра успешним, неће узети оружје и неће пуцати у друге. Поред тога, особа која врши такав злочин није увек психички болесна. Према студији Универзитета Харвард, у САД од 2011. до 2014. године, број таквих убистава порастао је три пута, док се динамика броја ментално болесних особа није променила. Озлоглашени “тексашки снајпер” Чарљз Витман одрастао је у просперитетној породици и сматрао се за изузетно паметног човека (у шест година његов ИК је био 138), служио је неколико година у маринском корпусу Сједињених Држава, а такође је студирао на Универзитету у Хјустону. Међутим, 1. августа 1966. године Витман је убио мајку, супругу, а затим у року од сат и по убио још 14 људи са удаљености од сто метара.

Званична политика власти за сузбијање таквих злочина готово да не постоји, пошто израду таквих злочина је изузетно тешко пратити. У оквиру борбе против тероризма, специјалне службе анализирају странице корисника друштвених мрежа, а Биро за контролу промета алкохола, дувана и ватреног оружја не само да је пооштрио контролу над циркулацијом оружја, већ и посматра грађане који купио га у великим количинама, али све ове мере су неефикасни. Већ 15. фебруара Доналд Трумп објавио је твит по путању пуцања у којем је рекао да је ФБИ потрошио превише времена тражећи “руски траг” на америчким изборима. Он је наговестио такве поруке да активни рад на проналажењу починитеља Трумпове победе очигледно одвраћа специјалисте од рада како би осигурала безбедност грађана.

Међутим, ова пуцњава није оставила широке слојеве америчког друштва равнодушним. Тако, 19. фебруара, испред зграде Беле куће организован је био студентски протест. Они су позвали владу да појача контролу над циркулацијом оружја, узвикујући слогане против националног удружења пушке.Поред тога, ученици школе, у којој Николас Круз је организовао масакр, организоваће 24. марта маршу у Белу кућу. Они позивају да се придруже овом маршу све ученике који су забринути због овог проблема и нису жели да постани још једна жртва убица. Председник Сједињених Држава није остао на страни. Према Ројтерсу, овог викенда се састао са сенаторима Џон Корнин (републиканац, Тексас) и Крис Мерфи (демократ, Конектикат) и разговарали са њима о мерама за затезање продаје оружја.

Изгледа да такви догађаји који се јављају са друге стране света немају никакве везе са Србијом. Постоји разумни ограничења на продају оружја у земљи, а грађани сусрећу такве догађаје само током вечерњег гледања вести. Али није све тако ружичасто као што заиста јесте. Југословенска народна армија, која се припремала за Трећи светски рат против Сједињених Држава и СССР-а, створила је огромне складишта оружја, муниције и чак војне опреме. Током југословенских ратова ове складиште су били опљачкани и и делимично кориштени чак и за њихову намјену, заштиту српског народа од агресије босанских Муслимана и косовских Албанаца. Али десетине, стотине хиљада оружја, укључујући аутоматске пушке, митраљезе и чак минобацаче, остаје у рукама становништва.

Културно, Срби су веома далеко од Американаца у својим уверењима и тежњама. Па ипак, растућа глобализација чини своје прилагођавања, а култура САД постаје свеобухватнија. И нико не може предвидјети у ком тренутку такав манијак може ући на Универзитет у Београду са “Заставом” у ранцу.

 

Јасна Кривокапић

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here