Komnen Seratlić: Aleksandar Martinović NIT ZBORI NIT TVORI SRPKINJA GA JOŠ RAĐALA NIJE

Podelite:

 

Do kada više Martinoviću, do kada ćeš da siluješ običnu ljudsku pamet. Da li znaš Martinoviću da je tvoje znanje iz diplomatije, protokola, ceremonijala, lepg ponašanja (bontona), a da o spoljnoj politici i ne govorim, ravno ništici (ovo je jedina reč bivše zapadne braće  koja mi se dopada i  koja  je  „jača“  od  reči  „nula“).

Slušam Te kako govoriš u unesrećnoj Skupštini, koja  često liči  na  neku kafančinu na drumu (doduše mnogo jeftiniju za pijačinu i krkačinu,  posebno za one poslanike koji nikada nisu izgovorili jednu reč o bilo  kojoj tački dnevnog reda, uglavnom provode vreme u restoranu Skupštine, ili prave bahanalije u medijskim kućama, ulicama gradova), kako dijeliš lekcije, kako upozoravaš, kako prijetiš, kako kolegama poslanicima privaljuješ šamarčine, a  tako mi Boga, kad god hoćeš nešto krucijalno (ćuj mene ban – krucijalno) da kažeš, uzvikneš Vođino ime, drugim rečima prijetiš Vođom (iako Vođa, s pravom, ne voli da se bilo ko na njega poziva), jer znaš da je Vođa silan, da vlada, da Te može svakog momenta poslati u političku kantu za smeće (en lata de vasura). Sebe smatraš najpoznatijim istorikom, filosofom, psihologom, socijologom, ekonomistom, a u poslednje vreme i lekarom (kažeš u replici Mirčiću: „nemoj ti to meni da amputiraš“, tako da Mirčić ni kriv ni dužan, amputira, ruke  noge, tkivo). Dakle, profesore, doktore nauka, „frljakaš“ se stranim rečima  čije  značenje  ne  znaš. Valjda  si hteo reći „da ti ne imputira“. No, ovo samo spomenuh usput, o „frljakanju“ u  Skupoštini od nastanka višepartijske Srbije, moglo bi se napisati  nekoliko  knjiga.

Da  se  vratim  na  ono  zbog  čega  si  me  naterao da  pišem  da  te „Srpkinja  još  rađala  nije“.  Ti  Aleksandre nisi  čuo  da  postoje  Bečke  konvencije,  diplomatska i konzularana. Bečka diplomatska konverncija, o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, je međunarodni sporazum koji definiše okvir za diplomatske odnose između nezavisnih država (da li Srbija ima državu, a posebno nezavisnu državu, veliko je pitanje).Ona određuje privilegije diplomatske misije  koje omogućavaju diplomatima da izvršavaju svoju funkciju bez straha od prinude ili uznemiravanja od strane zemlje domaćina. Ovo predstavlja pravnu osnovu za diplomatski imunitet. Njeni članovi se smatraju temeljima savremenih međunarodnih odnosa.“ Bečku dilomatsku i konzularnu konvenciju ratifikovala  je  191  država.  Martinoviću,  da nema tih konvencija, u odnosima zemalja vladao bi haos. Čovječanstvo je od pantivijeka pokušavalo da stvori takve konvencije i stvorilo ih je teškom mukom, naporima naprednih, uglednih ličnosti, humanista iz celog zemljinog  šara, a  ti i  Skotić te  konvencicje  ne  priznajete. I  ne  samo  ti,  ni  ministar  spoljnioh poslova, ni  vojni, ni  prdsednik  Vlade, poznata  dama, ni neki bivši ministri spoljnih poslova, neki nezamenjivi diplomatski „analitičari“, niko  ne spominje i ne poziva se na Bečku diplomatsku konvenciju, kao da ne postiji, i  što  je  još  gore, ne  traže primenu te Kovnescije.

Evo, Martinovfiću, poklanjam Ti jedan član Bečke diplomatske konvencije da ga naučiš napamet, kao što smo mi profesionalni diplomati morali da znamo (polagali smo pred komisijom satavljenom od profesora, a to su, Martinoviću, bili istinski i ugledni profesori, a neki i članoivi Akademije nauka) sve članove obe konvencije na srpskom i još na dva diplomatska jezika (Martinoviću, dva  diplomatska  jezika, ako  znaš koji su diplomatski  jezici, ima ih pet). Član 41. glasi: „Ne dirajući u njihove (diplomata, prim. KKS) privilegije i imunitete, sva lica koja uživaju te  privilegije  i  imunitete,  dužna  su  da poštuju zakone i propise države kod koje su akredituju. Ona su takođe dužna da se ne mešaju u unutrašnje stvari  te  države“.

Elem, profesore, doktore Martinoviću, nezavisno koji je diplomata (neki niži, a bilo je i ambasadora, koji nisu bili profesionalni diplomati, baljuzgali su u mnogim zemljama, naravno zemlja prijema radi očuvanja ugleda, opominjala je zemlju odašiljanja (SRJ, Sbiju) da ih se odmah opozove, svi se sećamo čuvenog primera, još čuvenijeg St. Protića, kada je Imperija zla zamolila da ga opzovemo, bio je samo šest meseci ambasador u Vašingtonu, jer je pravio  bahanalije u izjavama i oblačenju u kaubojsku odeždu) i bilo koje zemlje  je diplomata, najmanje i najveće, kada su Bečke konvencije u pitanju, imaju isti staus, primera radim bilo  da  se  radi  o Luksemburgu ili Imperji zla, moraju voditi računa o svakoj izgovorenoj reči (svojim nižim diplomatima moraju da daju primer kako bi trebalo da se ponašaju u zemlji prijema). Ako se ambasador ponaša nediplomatski (ne drži se Bečkih konvencija), koristi prostorije ambasade da sa domaćim izdajnicima stvara urotu protiv ovog unesrećenog srpskog narada, da obvalja neku lukrativnu delatnost, daje  nedopustive izjave, kao ovaj Skotić (ti ga Martinoviću braniš od jedne Radikalke u Skupštini, kao da se stavrno preziva na „ić“), mora u roku od dvadesetčetiri ili četrdesetosam sati da napusti zemlju prijema, nakon što je proglašen nepoželjnim (peresona non grata). Nažalost, Srbija je poznata po kršenju Bečke diplomatsske konvencije, jer je ne  primenjuje. O tome sam, Martinoviću, napisao poprilično tekstova, studija, govorio na TV kanalima, posebno u doba vladavine Dosmanlija i raznih Koštunica (niko tako nije kršio Bečke konvencije kao  Koštunica, jer ih nije primenjivao), ranije Pešića, Žižića, Bulatovića, Tadića i na kraju Nikoloća i Vučića. Sve ambasadore Imperije zla (kao i Velike Britanije, Francuske, Nemačke, nažalost i Rusije) od Montglomeria do danas, Srbija je morala proglašavati nepoželjnim. Čitaj, Martionoviću, o svima sam pisao tekstove i upozoravao, molio neke funkcionere putem telfona, da ih se proglasi  nepoželjnim.

Vrhunac tvoga neznanja došao je do izražaja kada si pravio poređenja događaja iz dvadesetog i ovog dvadesetprvog veka. Spominjao si Pašića, koji nije proterao izaslanike Austrougarske i Nemačke 1914. Profesore, doktore, poređenja su generalo opasna, trebalo bi ih izbegavati, iznimno se nešto može porediti. Tako se ne može porediti Pašić sa sadašnjim glavnokomandujušćim u Srbiji, predsednikom Vlade i Presednikom Srbije. Tada nisu postojale Bečke kovnecije, postojali su drugi  sporazumi  da se diplmati moraju uljudno ponašati u zemlji  prijema, no da ne opterećujem o tome ovaj tekst).

Nadalje, ti Martinoiću, takođe, što je nedopustivo, tvrdiš da su svi strani diplomati špijuni. Normalno, da si čuo za Bečku dipolomatsku konvenciju, ne bi tako nešto izgovorio, znao bi da se diplomati, nosioci diplomatski pasoša, ne  smeju  baviti  špijunažom. Da ti objasnim  zašto  i  zašto  je  to uneseno u Bečku diplomatsku konvemciju. Diplomati, nosioci diplomatskih pasoša su zaštićeni imunitetom, ličnost diplomate je neprikosnovena. „On ne može biti podvrgnut nikakvoj vrsti hapšenja ili pritvora. Uživa imunitet od krivičnog sudstva države kod koje se  akaredituje. On, takođe, uživa imunitet od građanskog i upravnoig sudstva. Imunitet diplomatskog agenta (diplomate) od sudstva države kod koje se akreodtuje, ne osobađa tog diplomatu od sustva države koja ga je akreditovala“ (Zbog tog i takvog imuniteta ne sme da se bavi špijunažom. Nisi mlađan, trebalo bi da se setiš koliko je Imprija zla proterala diplomata, posebno rsukih, kada  ih je uhvatila da se  bave  špijunažom. Uhvaćen  špijun,  koji  nije imao diplomatski imunitet, u svakoj zemlji dobija doživotnu robiju, postoji razmena  špijuna, i dr, no i to nije tema  ovog teksta).

Digresija: podsetiću te Martinoviću, da su Dosmanlije, nakon petokobarske piromanske revolucije, slali svoje bojovnike za ambasadore i druge dilomatske nivoe. Tako je u  Slovačku stigao za ambasadora dismanlijski čova koji je imao pet krivičnih prijava. Tužilaštvo ga je pozivalo na ročišta, a on, diplomata sa ulice (tako nazivm u desetinama, stotinama tekstova diplomate koji su bez dana diplomnatskog staža, znanja diplomatskih veština, jezika, postajali diplomati), napisao je telegram da ima imunitet, drugim rečima, zemlju koja ga je poslala za ambasadora pretvorio je u stranu zemlju . Na velike jade i muke (lično sam tada bio za to zadužen kao pomoćnik direktora Direkcije za konzularne poslove) uspeli smo da  dokažemo, takođe, diplomatskoj neznalici, tadašnjem žalosnom ministru Svilanovu da mu pošalje telegram da se mora odazivati na sudske pozive, jer se imunitet stiče samo momentom prelaska strane granice, odnosno ulaskom u  strtanu  ztemlju i u zemlji u kojoj je  akreditovan. Ugledna  zemlja ne traži agreman iz zemlje prijema za takvog  ambasadora protiv koga se vode krivični postupci. Međutim,  Dosizam  je veliko čudo i danas taj IZAM urušava Srbiju.

Dakle, Martinoviću, ambasador Skotić je davno  morao  biti  nepoželjna osoba. Posle nedavnih izjava, u roku od dvadesetčetiri sata trebalo je da napusti teritoriju Srbije, a ti u Skupštini opravdavaš (abolirao si ga) njegovo nediplomatsko ponašanje, boravak, u Srbiji, stavljajući težište da je ambasador velike sile, drugim rečima da može da radi šta god hoće, čak da se bavi špijunažom i  da mu tolerišeš  što ruši poredak u Srbiji, čiji  si i ti izdanak i veliki  zastupnik. Nisi svestan da ruši i tebe  kao poslanika i šefa Poslaničke grupe SNS. Ambasadoru Skotiću niko nije zabranio da se bavi  osmatranjem i obaveštavanjem, iako su ove funkcije kod neznalica često izvor nesporazuma. Ako se pođe od stava da se pri osmatranju ne sme povrediti osetljivost zemlje prijema i da se osmtreanje obavlja svim dozvoljenim sredstvima, a naglasak je na sintagmi – dozvoljenim sredstvima, odmah se postavlja pitanje, a koja su nedozvoljena? Šopijunaža, Martinoviću, korupcija, skupljanje vojnih, političkih, državnih, privrednih, ili naučnih tajni su klasično nedozvoljene radnje. Dakako, osim Bečke diplomatske konvencije, svaka suverena zemlja ima primerene sankcije za takve  prekršaje.

Svakako, ima i krajnosti, pogotovo u prošlim vremenima. Neke zemlje su primenjivale takve rigorozne mere prema stranim diplomatima da su čak novinske članke smatrale poverljivim materijalom. To se dešavalo u nekadašnjem SSSR-u, celom Istočniom bloku, u Iranu, Saudijskoj Arabiji,  Izraelu, Albaniji, Švajcarskoj… Bili su, a ima i dans primera, zabranjeni kontakti sa stranim diplomatima i  strancima i za takve kontakte građani su osuđivani. Švajcarska je proglasila ekonomskog savetnika Velike  Britanije persona non grata, jer  se  interesovao  za  bonitet jedne britanske banke u Cirihu. I jugoslovenskog konzula Švajcarska je proterala, jer se interesovao za rad nekih jugoslovenskih preduzeća u Švajcarskoj. Ima drastičnijih primera, koji nisu uvek  izlaziki  na  videlo  dana (trgovina drogom, oružjem, belim robljem, dragocenim metalima, crvenom živom (posebno posle  raspada  SSSR-a) itd.

Šta reći ili poručiti na kraju. Profesore, doktore, Martinovićžu, poslanike bi trebalo edukovati i to nije nikakva sramota. Ako je neko postao poslanik, pogotovo u Srbiji u kojoj se poslanik postaje zahvaljujući listi koju je formirala neka partija pre izbora, umesto da poslanika bira direktno narod, da ga opština plaća, opoziva itd, nije odmah posisao svu pamet ovoga sveta. Ako je postao poslanik nije tim činom postao ekspert za spoljnu politiku i diplomatiju. Mnogi poslanici uvrte u svoju galvu da sve znaju i neminovno dobijaju epitet „genijalni svaštari“.

Uobičajen način, ili jedan od načina edukacije poslanika su ekspozei ministara spoljnih poslova u Skupštin, o spoljnoj politici i diplomatiji (dipolomatskom  sastavu). Ministar spoljnih poslova (ako ima kapacitet ministra spoljmnih poslova, u svim zemljam stavlja se u ravan predsednika Vlade), govori pred poslanicima o spoljnoj politici, njenim pravcima, prošlim i budućim spoljnopolitičkim aktivnostima, govori o kući diplomatije, diplomatskom sastavu, problemima kadrovksim, materijalnim. Njegov primarni zadatak je da vrhunski organizuje rad MSP-a i diplomata u sprovođenju dogovorene, precizno dogovorene spoljne politike Srbije (koja nažalost u Srbiji ne postoji i  mninistarv  spoljnih  poslova ne  kreira  spoljnu  politiku, učetvuje u kreiranju), iznosi uspešne primere, kao i negativne u ponašanju diplomata, govori o odnosu njega kao ministra i MSP-a prema Diplomatskom koru i problemima u ponašanju stranih diplomata, akreditovanih u Srbiji, posebno ambasadora. Tom prilikom došao bi na tapet Skotić i svi strani Skotići koji se mešaju u untrašnje poslove Srbije, koji javno zagovaraju otimačinu 15 posto teritorije Srbije, koji u sred Vlade Sbije, na konferenciji za novinare, podučava (Skotić) novinare da vlada Kosova nije „takozvana, jer je reč o nezavisnoj i suverenoj zemlji“.  Da podnosi makar dva puta ekspoze u Skupštini u toku godine, imao bi priliku da govori i o Bečkim konvencijama o OUN i mnogim drugim  međunarodnim organizacijama.

E, sada, ako Martinoviću pročitaš ovaj tekst i suprostaviš mu se, ako ga odbaciš, ako me pogrešno shvatiš (i ne samo ti), znaću da sam pogodio in medias  res.

 

Komnen Seratlić za Vidovdan

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

5 Komentari

  1. Ne verujem da ce ovaj poduzi tekst Martinovic i pogledati a kamo li procitati,jer taj covek u TV debatama svako protivno misljenje i iznosenje bilo kojih negativnih podataka o njemu i njegovo Vodji a i bilo kome iz SNS a odmah saseca u prvoj recenici.Da su sada nekadasnja “vunena vremena”imam osecaj da bi taj krvolok Martinovic potezao pistolj i pravo u celo,poput Krcuna.Isti je to soj,krvolocni.

  2. E, Koljče, Koljče…đe se namuči tol’ko jadan. Neće se Martinović vruć napiti vode…ako mož’ biti kopija od čoveka taj je. Na stranu pAlitika SNSa, al’ Martinović, Vulin a i većina Vučićeve vlastele više hvali Vučića nego što su TitU hvalili njegovi. Nemoj se tol’ko trošiti na očigledno. Nego jes’ čuo da DPS i Milovci udariše na Šavnik? ‘Nolika varoš i eno oće da je evropeizuju. Uvode i demokratiju, i zapošljavanje mladih (kojih nema), i demografiju rešavaju. A biće em ekološki grad, em metropola svjeverne Crne Gore. Imaju i plan za metro! Ti o Martinoviću a tako važni događaji nam promiču. Doduše, Milo je skroman č’oeh, potajno čini dobra dela, ne zvoni ko ovi Vučićevi.

  3. Hvala na osvrtima i lijepim riječima. Da da Srboljube, mislim da je on opasniji od onih u onim vuneneim vremenima. Ova su još vunenija, perfidnija, postoje neke druge opasne igre, on (AM) je opasniji od ondašnjih.
    Žao mi je Dimitrije sine Dmitre, što ne znam ko stoji iza “Dimitrije”, a očito je neko ko me poznaje kao i prilike i neprilike u crnoj Crnoj Gori. Koga Milo da zaposli kada u Durmitorslkom kraju više nema ni mladih ni starih. Očistio je cijelu Durmitorskosinjajevinačku visoravan za potreba NATO. Moju rijeku Bukovicu hoće da stavi u PVC cijevi, koji monstrum. Milo jeste veliki državnik, izbirikao se on. Ali ja mu poručujem: Čučni Milo.

  4. Milo je baš veliki državnik – kakva/kolika država takav/toliki i državnik. Još kad se uzme u obzir ko su mu prijatelji, Platon bi im zamerio na državama.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here