Комнен Сератлић: БОРБА ПРОТИВ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА И КОРУПЦИЈЕ

Поделите:

 

Ако ми поданици волимо Србију, а волимо, онда морамо похвалити министра унутрашњи послова, који је изјавио: „… да је борба протов организованог криминала и корупције приоритет МУП, и да су од 2017. до маја 2019. године остварени значајни резултати у тој борби“. Вероватно сматра да су резултати те борбе, задивљујући, јер се не излази пред новинаре и поданике са неким ситницама: „Процесуирано је 500 случајева кривичних дела узимања и давања мита, 56 случајева трговине утицајем, 100 случајева кривичних дела повезаних са јавним набавкама и 239 случајева прања новца“. Навео  је  и следеће примере: „… у том периоду заплењена  су 42 стана, 11 кућа, хотел, пет пословних простора, неколико хектара земљишта, 32 возила и једно пловило“.

Невероватно, али истинито, министар не зна за највећу крађу  (криминал и корупцију) некретнина у два столећа, зато  је  министру,  који се лавовски бори против  крминала  и  корупције, потребна помоћ  нас поданика, тако што му „откривамо тајну“, да су разне владе и предсеници стамбених комисијa у време СРЈ, а посебно након нестанка ДЗСЦГ, починиле кривично дело, отеле су  и заплениле 365 станова, 37 вила, кућа, 350 милиона за каредите и хиљеде квадарата пословног простотра – целокупни Стамбени и пословни фонд савезних органа. Србија се прогласила наследницом и тај огромни стамбени фонд, којег су створили запослени у савезним органима, утопила у Стамбени фонд Србије, односно Влада Србије је располагала са тим стамбеним фондом (по Закону Влада нема право да се бави некретнинама), отевши га од Републичке дирекције за имовину (у више од 60 докумената, које  поседују  оштећени и не само оштећени, налази се и докуменат, допис, тадашњег директора Дирекције, који је обавестио оштећене да са тим стамбеним фондом не разполаже Дирекција, упутивши оштећене да се обраћају Генералном секретаријату Владе).

Више од двадесет година, оштећени су, о тој крађи, обавештавали и достављали комплетну документацију свим председницима, председницима влада, министрима, председницима стамбених комисија, Вишем јавном тужилаштво, Савету за борбу против корупције, Агенцији за борбу против корупције, председницима  Парламента и посланицима у више сазива, заштитнициома  грађана, представницима ЕК, водили  и  воде  судске поступке.

Све наведене институције су одговореиле оштећеним, њиховим  адвокатима, заштитнику грађана, „да су документацију упутили Вишем јавном тужилаштву“, које до данашњег дана није покренуло ниједан кривични поступак,  иако је обећавало да ће покренути. Оштећени су покренули дисциплински поступак (упућен Државном већу тужилаца) против председника Вишег јавног тужилаштва Наташе Кривокапић и њеног заменика Александре Грбовић, које су у писаној форми годинама  обмањивале, пре свега оштећане, а онда  многе  институције,  посебно  Министарво правде и МУП, да ће покренути кривичне поступке. Државно веће  тужилаца, од 22.12.2017., све до данас, није покренуло  дисциплински поступак, а није се ни удостојило да одговори, што спада у дрскост и неморал у раду.

Оштећени и њихови адвокати су одржали више конференција за  штампу, објавили стотине текстова у свим масмедијима. Посебну пажњу изазвао је Фељтон у 5 наставака, објављен у „Сведоку“, „Видовдану“,  СРБскофБРепортеру,  Гласу  дијспоре,  неким  локалним  листовима у Србији, у коме су наведна имена и презимена  починилаца, које су станове и које квадратуре присвојили, неки и по три стана, о чему сведочи документ бр 01-13/–2001.- ради се о  Инспекцијском надзору у Комисији Савезне владе за стамбена  питања, Комисији Савезне владе за административна питања и  Савезној дирекцији  за  имовину,  у  вези са  давањем  станова у закуп  на неодређено време, давању станова на одређено време за  службене потребе (док неком функционеру траје  мандат),  давањем  у закуп пословног пртостора, доделом стамбених зајмова.

Заштитници грађана, претходни Јанковић и садашњи Пашалић, обећавали су да ће заштитити више од 400  оштећених.  Међутим  све  је остало  на  обећању. Уверени смо да је садашњи заштитник  грађана Пашалић покренуо то  питање, односно обећао је „да ће у року месец дана дати одговор“. Критички се осврнуо на рад Вишег јавног тужилаштва и предсеника тог Тужилаштва. Вероватно му је неко од силника запретио да се не бави том великом крађом и корупцијом, као што своједобно није дозвољено покојној Верици Барћ, која је била  председник Савета за борбу против корупције, да тај проблем стави на дневни ред тадашње Владе, што је оштећеним  саопштила  са  сузама  у очима. Тај велики борац против корупције, борац која је задужила Србију, као предводник борбе против корупције, Верица Бараћ, критиковала је Правосуђе и како је изјавила, „катастрофално лошу  реформу Правосуђа“.

Узорни министар Стефановић је обећао да ће се наставити борба против организованог криминала и корупције. Међутим, његова борба и МУП-а остаће празно слово на папиру, јер је Правосуђе у тешком стању (судови не поштују нинституцију разумни рок, под контролом су извршне власти, нестручност судија, милионски број нерешених предмета у малој Србији, судије су задужени са великим бројем предмета, тако да заказују по једно или два рочишта годишње, жале  се  да  не  стижу  да прочитају  предмет пре  расправе,  а у најтежем стању  је  Више  јавно  тужилаштво  и др).

На лоше стање у Правосуђу већ 12 година, у свим  годишњим извештајима, упозорава Представништво ЕК.  Недавно је на то упозорио Председника Србије шеф Представништва, његова екселенција Сем Фабрици (Србији ће бити потребно, са оваквим Правосуђем, најмање стотину година да затвори поглавља 23 и 24, прим. ККС). И у овом контексту поптребно је поновити да Више јавно тужилаштво не покреће кривичне пријаве, на које указује не само МУП, већ и друге институције, грађани, масмедији, а посебно Предстаништво  ЕК.

Да је све наведено тачно, потврдио  је  Николић  док  је  био  Председник. Наиме, Николић није потписао Закон о посебним условима продаје непопкретности, јер је био у  супротности са Уставом (чл. 84). Вратио га је у поновну процедуру. Међутим, Скупштина га више није ставила на дневни ред, што је доказ да се радило о превари и недопустивом понашању највише институције у земљи), већ је Влада Србије, преполовљени, боље  речено остатке тога стамбеног фонда, вратила Републичкој дирекцији за имовину, да те остаке стави на јавну дражбу, иако су их запосели они који на то нису имали право. Не зна се да ли је извршена дражба. Масмедији, посебно лист Политика, објавили су нека позната имена којима је неуставни закон требало да омогући да запоседнуте станове, виле, куће, пословне просторе, откупе (по минималној цени), укњиже, као власништво – један кроз један. Међу познатим именима, осим разних Вучелића, „једна вила је дата на располагање, односно у власништво странцу Мохамеду Дахлину, који је лични саветник престолонаследника Абу Дабија“, о чему је тада сведочио лист Политика. На питање да ли је Мохамед у међувремену постао власник виле и ко је постао власник, вила, кућа, станова, пословних простора од наших мохамеда, требало би хитно да одговори министар  Стефановић. Како ће да одговори када до њега не допиру вапаји  оштећених,  нема  информације  о  писању  штампе  и др.

 

Министар и његово ресорно министарство, ако уистину желе да се боре против  криминала, корупције и  сличних пошасти, које су захватиле Србију, требало  би  да  крену од наведене највеће крађе некретнина, односно од изјаве тадашњег председника Николића који је, образлажући  враћање закона, упозрио Скупштину: „да је потенцијалним купцима, блиским  владајућој коалицији, који су  већ  одавно  запосели  виле,  куће, станове, хиљаде квадрата пословног простора, распарчали милионска новчана  средства,  раније  јављено да пожуре са закупом и тако легализују незаконито добијене непокретности“ (кад каже незаконито, упозорава да се непокретности додељују на основу олуке Комисије, Ранг листе и свеколике друге правне, законске процедуре, прим, ККС). У било којој земљи света, када Председник да овакву изјаву, одмах пада Влада и по хитном поступку се смени и процесуира неодговорне судије у Вишем  јавном тужилаштву.

 

На крају, следећа констатација ће вероватно изазвати критичке осврте и полемику. Наиме, велики број нас поданика смо  уверени  да Председник  Србије,  председник  Владе, министри, не добијају жалбе, притужбе,  документа о разним проблемима, молбе да буду примљени на разговр, јер они који их окружују све то  бацају у кош, што  спада у криминал (хвале се „да на тај начин штите свога шефа“). Последице су велике, а наведени, који воде ову Србију у  срећну будућност, мисле да је народ задовољан, да влада мед и  млеко  и  да  цвета  стотину  ружа.

Комнен Сератлић за Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here