Комнен Сератлић: Борба законима и силом

Поделите:

 

 

 

“Треба  да знате да има два начина борбе, законима и силом. Први је својствен човеку, а  други животињама“    

Макијавели   

Како опстати у овом времену. Како се сачувати од примитивизма који се увукао у све поре живота, боље речено како  опстати у такозваној демократији,  односно либерализму Империје  зала.

Повод за ово обраћање, након што су се велика српска пера о томе изула пре реке, је насилно упадање у један медији и дивљање неких чудних припадника људског рода. Све нас који смо близу памети, највише је погодило, уплашило, учешће гимназијалца у том насилничком упаду. Још више су нас уплашили осврти на хапшење гимназијалца. Навешћу само неке: „Србија је земља где бију и хапсе српску децу која мисле својом главом. Паметну нашу децу чији је једини грех – другачије мишљење и непристајање на лажирану стварност коју режим сервира“. „То не раде нигде, па ни у Северној Кореји“;  „Браво  децо, биће  нешто  од  ове  наше  Србије“;   „Тако   се  кали  челик“;  „Треба из  других школа да дођу  и  да  траже  ослобађање  свих  ухапшених, а  не  само  једног“…

Последњи цитирани осврт је драстичан, позива све школе у Србији, сву  несрећну децу да ослободе све ухапшене. Одкуда  оволико лудило? Oдкуда оволика мржња према деци коју гурају у политичко, насилничко лудило? Ако су наведено изјавили родитељи, онда нам нема спаса. Да ли се у овој земљи поштују међународне конвенције о заштити деце? Колики је проценат родитеља који су читали те конвенције? Аболирао га је Председник, браво Председниче,  али  га не сме школа  „аболирати“.

Побуде упадача у тај иначе антисрпски медиј је себичност. Они, иако се представљају верницима, не служе Богу, за  њих је вера само покриће пред онима  који су прави  верници, а следе их. Да  су макар једног  момента  помислили на оне који их следе, не  би им  приредили  „Ноћ  тестере“ и  маски  Кју-клукс-клана. Бoг им је допустио да у њих уђе сотона и да зло које су починили види, пре  свега, српски народ. А, да ли то виде Пaтријарх, епскопи. Нажалост не виде, они се баве прљавом политиком, тако да је СПЦ поприлично забраздила у клерикализам (види  изјаве Патријарха и неких епископа, прим. ККС). И од запдних лутајућих циркузаната и безбожника не може се очекивати да то виде.

У злосретним временима, као што је ово у коме живимо, обмане се тешко откривају или врло касно. Ко је кога овим дивљањем обмануо, задуго нећемо знати. Оно  што  је опасно нико не зна шта  ће донети дан, а шта  ноћ  овог  врућег, пролећа, лета и јесени. Шта ће нам болесни владари из сенке и свакодневни  лутајући циркузанти  по овом  Апсурдистану још  приредити, нико  не  зна.

Ко су ти припадници људског рода који су те „Ноћи тестере“ и  маски починили разне баханалије? Каква им је прошлост? Да ли их је давно требало процесуирати? Да ли их је давно требало склонити у наменске установе? Да ли сте те кобне ноћи у масмедију и сутрашњег дана око зграде Председништва, приметили њихове гримасе, њихове избезумљене очи, искривљена уста, неприродну боју гласа, чудновато завртање главом, насртање на унесрећену  српску  полицију, која у  таквим околностима  не  зна  како  да  се понаша  (још  док  су се силнници приближавали том медију, или  Председништву морала је стићи „чувена инервентна бригада“, чије смо хвалоспевне вежбе често гледали како „успешно решавају проблеме и штите народ и поредак“. Да ли би европоски лутајући циркузанти имали право да казне Србију да је полиција забранила насилни улазак у тај  масмедиј. Уосталом, свака  суверена  земља  мора  да има закониима прописане мере како да штити народ, поредак у таквим и  другим  сличним догађајима.

Гледао сам не једном у сред Њујорка како се полиција сурово обрачунава са  демонстрантима  којима  није претходно дата дозвола где да  демонстрирају, куда да се крећу у које време и колико дуго. Да ли неко зна и да ли памти како се у Тексасу, деведесетх година прошлог века, власт крваво обрачунала са Црнцима и  демонстрантима који су захтевали отцепљење Тексаса  од Империје  зла, како  се  полиција обрачунала на Сицилији са демонстрантима на самиту Г7, да ли се памти покољ у Бангладешу, затим како се Ердоган обрачунао у Турској са демонстрантима, како се свакодневно Макрон обрачунава у Француској са демонстрантима, да ли било ко сме  да  дотакне  руком енглеског бобиа и стотине и хиљаде других примера. Нормално, нису сви обрачуни праведни, али понављам, држава (ако постоји држава, Србија већ одавно нема државу), мора да има механизме за решавање таквих или сличних проблема, без уплитања политичара, посебно Председника  земље.

А шта рећи на Вођину конференцију за новинаре, осим закукати и заплакати. Уместо да се искључиво бавио 17. мартом, српском голготом на Космету, још једним датумом о коме не знамо праву истину, јер Срби не знају истину ни о  јеном свом значајном датуму, ни  о  1914.,  ни  о 1918,  ни о 1934. Ни о 1941.,  ни о  1948., ни о 1966. ни о 1974. ни о … Невоља је била у томе што је Вођа морао да  спомене тај датум који му је засметао да се одмах „баци“ на „фашисте“, „криминалце“, „лопове“ и „бацио“  се. Прави Вођа, односно онај који обнаша (термин западног бившег брата) функцију Председника Србије, требало је да се на конференцији за новинаре искључиво придржава тог несрећног датума. Питаћете се, зар није требало да се  осврне на дивљачки упад на исервисирани ТВ серевис. Да, један једини одговор правог Вође на то питање требало је да  гласи:  „Тај незаконити и опасни упад, нека решавају ресорна министарства, односно Влада“. Али авај, како то да каже када је Вођа и председник Владе и министар  свих  министарстава, у рукама су му све све институције од највећих до  дечјих  вртића.

Да је ово тачно, Вођа често наглашава како ради даноноћно, чак суботама и  недељама, уместо да се држи Уства и овлашћења која има по том Уставу (врховни је командант војске, именује  амбасадоре, враћа неки закон у поновну скупштинску процедуру, даје одликовања и нека још протоколарна овлашћења која се односе  на изборе и  др). Основна су два разлога зашто држи  све у својим рукама. Први је, да свеколику Владу, преседника и министре, сматра  неспособним  и  што  је  врло  опасно, у њих нема поверење. Други разлог је што је свестан да Срби одпантивијека не могу без Вође, иако су многе вође од настанка прве српске  државе (7 век), нанели велику  несрећу том народу.

Ако је Вођа правник, а јесте, ако је био брилијантни студент права, а према  његовој изјави јесте, онда ни у еуфоричном стању, ни када је љут, ниједног  момента није смео назвати те чудне организаторе “Ноћи тестере“ и маски Кју-клукс-клана, фашистима, криминалцима, корупционашима и другим разним  епитетима. Чак  и  да  није правник, чак  и  да  је купио  диплому, као  неки  да  их  не спомињем (nomina  sunt  oidiosa), није  смео давати тако опасне квалификације док се оне не  докажу. Посебно је недопустива грешка Вође, ако се већ меша у све ресоре и трагикомично српско Правосуђе, што није на време, односно након сазнања да је неко фашиста, да је неко узео  500  милона (молим вас  да се сви уозбиљите када  се спомене 500 милиона, нисам чуо, моја је грешка, да ли динара или евра), опоменуо ресорна  министарства, Правосуђе (Више  јавно  тужилаштво у Србији не постоји, односно формално постији  али је  огрезло у  тешку  корупцију) да се то све  испита  и  да  се  починиоци  процесуирају. Не  само да то није радио, на шта има право као сви грађани Србије, он је један од грађана Србије, а посебно полиција, Вођа је напротив своједобно са тим организаторима „Ноћи тестере“  и маски, имао друге  и  другачије  односе.  Сви су се они у  разним  временима,  како  се у народу каже, грлили и љубили, заједно испијали рујно вино и гостили се у луксузним клубовима, на сплавовима и у ресторанима.

Чињенице су сурове, њих нико не може побити: Вођа је, своједобно као  председник Владе, дао сагласност да помахнитали урлатор исперд Предсеништва, буде кандидат Србије за председавајућег ГС ОУН, и што је трагично, постаде годину дана председавајући. Вођа је дао сагласност да тај србофоб и генијални сваштар буде кандидат у име Србије за генералног секретара  ОУН. На сву срећу за СБ и  генерално углед ОУН, нашли су се морални и паметни људи да тако нешто спрече.

Као награду за председавање ГС ОУН, Империја зла и тадашњи Председник  Империје, након истека мандата, основали су том данас урлатору невладину ореганизацију ЦИРСД у сред престоног града у Југословенском драмском позоришту, које је тим чином оскрнављено. Сви – садашњи Вођа био је председник Владе, сви министри, тадашњи Председник жалосне Србије, плус Патријарх, морали  су  присуствовати осниввању по наређењу Империје. Данас смо сведоци да сви набројан износе да је ЦИРСД криминална организација, неки су похапшени, нормално и урлатору прети хапшење ако пређе греаницу. У једну реч, тога некада миљеника свих данашњих и пртеходних политичара, неких водитеља, уредника многих таблоидних листиова, новинара, разних пискарала, сви пљују.  Тако се озбиљни Вођа, министри, посланици и други набројани, не би смели  понашати, не ради тога што тај србофоб и насилник то није заслужио, већ ради сопственог угледа (о том помахниталом припаднику људског рода, док је био министар  инострани послова, напсао сам око 20 текстова у којима сам чињеницама  доказивао, како је са политичким „татом“, тадашњим Председником, урушио дипломатију  и  спољну  политику, текстова  због  којих  сам чак  и  од  оних  који  га  данс  пљуцкају,  добијао  критике, увреде, прим. ККС).

За све наведено (и ненаведено) крива  је  крвава  патитократијска борба, стање  у унесрећеном Парламенту, иозборни  систем (никда  онај за  кога данас  кажу  да је фашиста и многи други, не би били посланици да посланике бира директно народ, а не партија) и кадровање које нема изграђен систем, јер   се  кадрује по паријској подобноси и непотизму.

Не сме се заборавити да је кадровање у већини случајева наметнуто из европских и светских центара моћи, посебно  из  Брисела. Када су  Досманлије 2000. дошли на власт, кадровање је било у рукама Амбасаде Империје зла, посебно у кући дипломатије, јер је Империја, како је у медијима говорио њен тадашњи амбасадор Монтгомери (пре тога је био шеф пункта за рушење Милошевића, који  се  налазио  између Сегедина и мађарско-српске границе, а на два ТВ канала у Србији изјавиће да је рушење Милошевића коштало стотину милиона дола, али није хтео оговорити на питање новинара у чији џеп су отишли ти милиони), финансирала петооктобарску (пирпманску, прим. ККС) револуцију.  Зато се данас многи њени најватаренији актети, када им је дошло  из д….. у  глав, стиде.

Зташто и м овим  поводом не поновити стотину или хиљаду пута да је кадровање у дипломатији трагично, што спда у непоштовање закона и прописа. Сва та обећања да ће уредити кућу  дипломатије, да ће заменити амбасадоре на које се већ заборавило колико су  дуго у иностранству и који  се нису потврдили својим радом (један је такав у ЛА, по којој  се шета  већ 14 година, најприје у Перуу, затим у Доминикани, а сада у Мексику, министар  му  је залеђина и тај министар је незамењив, министар је у свим владама, иако би требало да се јавља из једне друге институције), била је чиста обмана  нас пореских  обвезника. Довољно је навести прмер недавно именоване (именовао је Вођа) амбасадора (госпође несвршене пијанистице) у В. Британији која је, када су Досманлије дошле на власт, постављена за помоћника министра иностраних послова за најодговорнији Сектор – штампе, културе, просвете, науке. Та недовршена стденткиња Музичке академије је за годину дана укинула све споразуме, уговоре, протоколе, програме информативне, културне, научне, просветне  сарадње, посебно са  ИЕЗ. Када јој је службеница донела да потпише један  допис Рпубличком  заводу Србије за односе  са иностранством на културном, научном, просветном плану, који је годишње доносио велика новчана средства, та госпа, позтната  по изјави  када  је  дошла  у  МИП, „да се у ДС-у (чувеној жутој партији, прим. ККС) бавила паралелном  дипломатијом“ (иако је та несрећница која  не  уме  да мисли  узрочно последично и која када прича не заврши ниједну  реченицу, мислила на   спољну  политику, јер  је дипломатија занат),  упитала је каква  је то установа, када је добила одговор узвикнула је. „Укинути“ и та елитна установа би уконута. Након избора 2003. удаљенаа је из МСП-а. На изненнађење многих, Вођа је именовао за амбасадора у Лондон, дакако по нечијем наређењу, као шрто је по нечијем наређењу промовисао оног бившег  министра  спољних  послова  данс  урлатора  и  све  дрге урлатроре.

На крају, позиција и ова шачица избезумљених урлатора, који сeбе називају опозицијом, завршиће en lata de vasura, а у Србији и на  Балкану завладаће хаос. Да ли  ће Србуа  преживети ту још једну голготу, питање  је  свих  питања.

Комнен Сератлић

Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here