Komnen Seratlić: Borba zakonima i silom

Podelite:

 

 

 

“Treba  da znate da ima dva načina borbe, zakonima i silom. Prvi je svojstven čoveku, a  drugi životinjama“    

Makijaveli   

Kako opstati u ovom vremenu. Kako se sačuvati od primitivizma koji se uvukao u sve pore života, bolje rečeno kako  opstati u takozvanoj demokratiji,  odnosno liberalizmu Imperije  zala.

Povod za ovo obraćanje, nakon što su se velika srpska pera o tome izula pre reke, je nasilno upadanje u jedan mediji i divljanje nekih čudnih pripadnika ljudskog roda. Sve nas koji smo blizu pameti, najviše je pogodilo, uplašilo, učešće gimnazijalca u tom nasilničkom upadu. Još više su nas uplašili osvrti na hapšenje gimnazijalca. Navešću samo neke: „Srbija je zemlja gde biju i hapse srpsku decu koja misle svojom glavom. Pametnu našu decu čiji je jedini greh – drugačije mišljenje i nepristajanje na lažiranu stvarnost koju režim servira“. „To ne rade nigde, pa ni u Severnoj Koreji“;  „Bravo  deco, biće  nešto  od  ove  naše  Srbije“;   „Tako   se  kali  čelik“;  „Treba iz  drugih škola da dođu  i  da  traže  oslobađanje  svih  uhapšenih, a  ne  samo  jednog“…

Poslednji citirani osvrt je drastičan, poziva sve škole u Srbiji, svu  nesrećnu decu da oslobode sve uhapšene. Odkuda  ovoliko ludilo? Odkuda ovolika mržnja prema deci koju guraju u političko, nasilničko ludilo? Ako su navedeno izjavili roditelji, onda nam nema spasa. Da li se u ovoj zemlji poštuju međunarodne konvencije o zaštiti dece? Koliki je procenat roditelja koji su čitali te konvencije? Abolirao ga je Predsednik, bravo Predsedniče,  ali  ga ne sme škola  „abolirati“.

Pobude upadača u taj inače antisrpski medij je sebičnost. Oni, iako se predstavljaju vernicima, ne služe Bogu, za  njih je vera samo pokriće pred onima  koji su pravi  vernici, a slede ih. Da  su makar jednog  momenta  pomislili na one koji ih slede, ne  bi im  priredili  „Noć  testere“ i  maski  Kju-kluks-klana. Bog im je dopustio da u njih uđe sotona i da zlo koje su počinili vidi, pre  svega, srpski narod. A, da li to vide Patrijarh, epskopi. Nažalost ne vide, oni se bave prljavom politikom, tako da je SPC poprilično zabrazdila u klerikalizam (vidi  izjave Patrijarha i nekih episkopa, prim. KKS). I od zapdnih lutajućih cirkuzanata i bezbožnika ne može se očekivati da to vide.

U zlosretnim vremenima, kao što je ovo u kome živimo, obmane se teško otkrivaju ili vrlo kasno. Ko je koga ovim divljanjem obmanuo, zadugo nećemo znati. Ono  što  je opasno niko ne zna šta  će doneti dan, a šta  noć  ovog  vrućeg, proleća, leta i jeseni. Šta će nam bolesni vladari iz senke i svakodnevni  lutajući cirkuzanti  po ovom  Apsurdistanu još  prirediti, niko  ne  zna.

Ko su ti pripadnici ljudskog roda koji su te „Noći testere“ i  maski počinili razne bahanalije? Kakva im je prošlost? Da li ih je davno trebalo procesuirati? Da li ih je davno trebalo skloniti u namenske ustanove? Da li ste te kobne noći u masmediju i sutrašnjeg dana oko zgrade Predsedništva, primetili njihove grimase, njihove izbezumljene oči, iskrivljena usta, neprirodnu boju glasa, čudnovato zavrtanje glavom, nasrtanje na unesrećenu  srpsku  policiju, koja u  takvim okolnostima  ne  zna  kako  da  se ponaša  (još  dok  su se silnnici približavali tom mediju, ili  Predsedništvu morala je stići „čuvena inerventna brigada“, čije smo hvalospevne vežbe često gledali kako „uspešno rešavaju probleme i štite narod i poredak“. Da li bi evroposki lutajući cirkuzanti imali pravo da kazne Srbiju da je policija zabranila nasilni ulazak u taj  masmedij. Uostalom, svaka  suverena  zemlja  mora  da ima zakoniima propisane mere kako da štiti narod, poredak u takvim i  drugim  sličnim događajima.

Gledao sam ne jednom u sred Njujorka kako se policija surovo obračunava sa  demonstrantima  kojima  nije prethodno data dozvola gde da  demonstriraju, kuda da se kreću u koje vreme i koliko dugo. Da li neko zna i da li pamti kako se u Teksasu, devedeseth godina prošlog veka, vlast krvavo obračunala sa Crncima i  demonstrantima koji su zahtevali otcepljenje Teksasa  od Imperije  zla, kako  se  policija obračunala na Siciliji sa demonstrantima na samitu G7, da li se pamti pokolj u Bangladešu, zatim kako se Erdogan obračunao u Turskoj sa demonstrantima, kako se svakodnevno Makron obračunava u Francuskoj sa demonstrantima, da li bilo ko sme  da  dotakne  rukom engleskog bobia i stotine i hiljade drugih primera. Normalno, nisu svi obračuni pravedni, ali ponavljam, država (ako postoji država, Srbija već odavno nema državu), mora da ima mehanizme za rešavanje takvih ili sličnih problema, bez uplitanja političara, posebno Predsednika  zemlje.

A šta reći na Vođinu konferenciju za novinare, osim zakukati i zaplakati. Umesto da se isključivo bavio 17. martom, srpskom golgotom na Kosmetu, još jednim datumom o kome ne znamo pravu istinu, jer Srbi ne znaju istinu ni o  jenom svom značajnom datumu, ni  o  1914.,  ni  o 1918,  ni o 1934. Ni o 1941.,  ni o  1948., ni o 1966. ni o 1974. ni o … Nevolja je bila u tome što je Vođa morao da  spomene taj datum koji mu je zasmetao da se odmah „baci“ na „fašiste“, „kriminalce“, „lopove“ i „bacio“  se. Pravi Vođa, odnosno onaj koji obnaša (termin zapadnog bivšeg brata) funkciju Predsednika Srbije, trebalo je da se na konferenciji za novinare isključivo pridržava tog nesrećnog datuma. Pitaćete se, zar nije trebalo da se  osvrne na divljački upad na iservisirani TV serevis. Da, jedan jedini odgovor pravog Vođe na to pitanje trebalo je da  glasi:  „Taj nezakoniti i opasni upad, neka rešavaju resorna ministarstva, odnosno Vlada“. Ali avaj, kako to da kaže kada je Vođa i predsednik Vlade i ministar  svih  ministarstava, u rukama su mu sve sve institucije od najvećih do  dečjih  vrtića.

Da je ovo tačno, Vođa često naglašava kako radi danonoćno, čak subotama i  nedeljama, umesto da se drži Ustva i ovlašćenja koja ima po tom Ustavu (vrhovni je komandant vojske, imenuje  ambasadore, vraća neki zakon u ponovnu skupštinsku proceduru, daje odlikovanja i neka još protokolarna ovlašćenja koja se odnose  na izbore i  dr). Osnovna su dva razloga zašto drži  sve u svojim rukama. Prvi je, da svekoliku Vladu, presednika i ministre, smatra  nesposobnim  i  što  je  vrlo  opasno, u njih nema poverenje. Drugi razlog je što je svestan da Srbi odpantivijeka ne mogu bez Vođe, iako su mnoge vođe od nastanka prve srpske  države (7 vek), naneli veliku  nesreću tom narodu.

Ako je Vođa pravnik, a jeste, ako je bio brilijantni student prava, a prema  njegovoj izjavi jeste, onda ni u euforičnom stanju, ni kada je ljut, nijednog  momenta nije smeo nazvati te čudne organizatore “Noći testere“ i maski Kju-kluks-klana, fašistima, kriminalcima, korupcionašima i drugim raznim  epitetima. Čak  i  da  nije pravnik, čak  i  da  je kupio  diplomu, kao  neki  da  ih  ne spominjem (nomina  sunt  oidiosa), nije  smeo davati tako opasne kvalifikacije dok se one ne  dokažu. Posebno je nedopustiva greška Vođe, ako se već meša u sve resore i tragikomično srpsko Pravosuđe, što nije na vreme, odnosno nakon saznanja da je neko fašista, da je neko uzeo  500  milona (molim vas  da se svi uozbiljite kada  se spomene 500 miliona, nisam čuo, moja je greška, da li dinara ili evra), opomenuo resorna  ministarstva, Pravosuđe (Više  javno  tužilaštvo u Srbiji ne postoji, odnosno formalno postiji  ali je  ogrezlo u  tešku  korupciju) da se to sve  ispita  i  da  se  počinioci  procesuiraju. Ne  samo da to nije radio, na šta ima pravo kao svi građani Srbije, on je jedan od građana Srbije, a posebno policija, Vođa je naprotiv svojedobno sa tim organizatorima „Noći testere“  i maski, imao druge  i  drugačije  odnose.  Svi su se oni u  raznim  vremenima,  kako  se u narodu kaže, grlili i ljubili, zajedno ispijali rujno vino i gostili se u luksuznim klubovima, na splavovima i u restoranima.

Činjenice su surove, njih niko ne može pobiti: Vođa je, svojedobno kao  predsednik Vlade, dao saglasnost da pomahnitali urlator isperd Predseništva, bude kandidat Srbije za predsedavajućeg GS OUN, i što je tragično, postade godinu dana predsedavajući. Vođa je dao saglasnost da taj srbofob i genijalni svaštar bude kandidat u ime Srbije za generalnog sekretara  OUN. Na svu sreću za SB i  generalno ugled OUN, našli su se moralni i pametni ljudi da tako nešto spreče.

Kao nagradu za predsedavanje GS OUN, Imperija zla i tadašnji Predsednik  Imperije, nakon isteka mandata, osnovali su tom danas urlatoru nevladinu oreganizaciju CIRSD u sred prestonog grada u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je tim činom oskrnavljeno. Svi – sadašnji Vođa bio je predsednik Vlade, svi ministri, tadašnji Predsednik žalosne Srbije, plus Patrijarh, morali  su  prisustvovati osnivvanju po naređenju Imperije. Danas smo svedoci da svi nabrojan iznose da je CIRSD kriminalna organizacija, neki su pohapšeni, normalno i urlatoru preti hapšenje ako pređe greanicu. U jednu reč, toga nekada miljenika svih današnjih i prtehodnih političara, nekih voditelja, urednika mnogih tabloidnih listiova, novinara, raznih piskarala, svi pljuju.  Tako se ozbiljni Vođa, ministri, poslanici i drugi nabrojani, ne bi smeli  ponašati, ne radi toga što taj srbofob i nasilnik to nije zaslužio, već radi sopstvenog ugleda (o tom pomahnitalom pripadniku ljudskog roda, dok je bio ministar  inostrani poslova, napsao sam oko 20 tekstova u kojima sam činjenicama  dokazivao, kako je sa političkim „tatom“, tadašnjim Predsednikom, urušio diplomatiju  i  spoljnu  politiku, tekstova  zbog  kojih  sam čak  i  od  onih  koji  ga  dans  pljuckaju,  dobijao  kritike, uvrede, prim. KKS).

Za sve navedeno (i nenavedeno) kriva  je  krvava  patitokratijska borba, stanje  u unesrećenom Parlamentu, iozborni  sistem (nikda  onaj za  koga danas  kažu  da je fašista i mnogi drugi, ne bi bili poslanici da poslanike bira direktno narod, a ne partija) i kadrovanje koje nema izgrađen sistem, jer   se  kadruje po parijskoj podobnosi i nepotizmu.

Ne sme se zaboraviti da je kadrovanje u većini slučajeva nametnuto iz evropskih i svetskih centara moći, posebno  iz  Brisela. Kada su  Dosmanlije 2000. došli na vlast, kadrovanje je bilo u rukama Ambasade Imperije zla, posebno u kući diplomatije, jer je Imperija, kako je u medijima govorio njen tadašnji ambasador Montgomeri (pre toga je bio šef punkta za rušenje Miloševića, koji  se  nalazio  između Segedina i mađarsko-srpske granice, a na dva TV kanala u Srbiji izjaviće da je rušenje Miloševića koštalo stotinu miliona dola, ali nije hteo ogovoriti na pitanje novinara u čiji džep su otišli ti milioni), finansirala petooktobarsku (pirpmansku, prim. KKS) revoluciju.  Zato se danas mnogi njeni najvatareniji akteti, kada im je došlo  iz d….. u  glav, stide.

Ztašto i m ovim  povodom ne ponoviti stotinu ili hiljadu puta da je kadrovanje u diplomatiji tragično, što spda u nepoštovanje zakona i propisa. Sva ta obećanja da će urediti kuću  diplomatije, da će zameniti ambasadore na koje se već zaboravilo koliko su  dugo u inostranstvu i koji  se nisu potvrdili svojim radom (jedan je takav u LA, po kojoj  se šeta  već 14 godina, najprije u Peruu, zatim u Dominikani, a sada u Meksiku, ministar  mu  je zaleđina i taj ministar je nezamenjiv, ministar je u svim vladama, iako bi trebalo da se javlja iz jedne druge institucije), bila je čista obmana  nas poreskih  obveznika. Dovoljno je navesti prmer nedavno imenovane (imenovao je Vođa) ambasadora (gospođe nesvršene pijanistice) u V. Britaniji koja je, kada su Dosmanlije došle na vlast, postavljena za pomoćnika ministra inostranih poslova za najodgovorniji Sektor – štampe, kulture, prosvete, nauke. Ta nedovršena stdentkinja Muzičke akademije je za godinu dana ukinula sve sporazume, ugovore, protokole, programe informativne, kulturne, naučne, prosvetne  saradnje, posebno sa  IEZ. Kada joj je službenica donela da potpiše jedan  dopis Rpubličkom  zavodu Srbije za odnose  sa inostranstvom na kulturnom, naučnom, prosvetnom planu, koji je godišnje donosio velika novčana sredstva, ta gospa, poztnata  po izjavi  kada  je  došla  u  MIP, „da se u DS-u (čuvenoj žutoj partiji, prim. KKS) bavila paralelnom  diplomatijom“ (iako je ta nesrećnica koja  ne  ume  da misli  uzročno posledično i koja kada priča ne završi nijednu  rečenicu, mislila na   spoljnu  politiku, jer  je diplomatija zanat),  upitala je kakva  je to ustanova, kada je dobila odgovor uzviknula je. „Ukinuti“ i ta elitna ustanova bi ukonuta. Nakon izbora 2003. udaljenaa je iz MSP-a. Na iznennađenje mnogih, Vođa je imenovao za ambasadora u London, dakako po nečijem naređenju, kao šrto je po nečijem naređenju promovisao onog bivšeg  ministra  spoljnih  poslova  dans  urlatora  i  sve  drge urlatrore.

Na kraju, pozicija i ova šačica izbezumljenih urlatora, koji sebe nazivaju opozicijom, završiće en lata de vasura, a u Srbiji i na  Balkanu zavladaće haos. Da li  će Srbua  preživeti tu još jednu golgotu, pitanje  je  svih  pitanja.

Komnen Seratlić

Vidovdan

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here