Комнен Сератлић: ВУК ЈЕРЕМИЋ ЈАШЕ НА ЧЕЛУ КОЛОНЕ

Поделите:

                                                                        

Уводна напомена: с обзиром  на  свакодневне  догађаје који  најављују  грађански рат у Србији, испланиран у центрима  моћи, недопустиво понашање такозване позиције  и  такозване разуларене  опозиције, овај  текст  објављен  пре  две  године и  данс  је  акутуелан.

ВУК  ЈЕРЕМИЋ  ЈАШЕ НА  ЧЕЛУ  КОЛОНЕ

1.3.2017.

Које колоне? Прве, друге, треће, четврте, пете шесте, седме. Иако их не могу поредити, тако је један јахао на челу колоне уз уску планинску стазу високо. И стварно је јахао српски народ од 1937. до 1980. године. Да ли неко поново покушава да Србима наметне новог дугогодишњег јахача (Ј) питање је свих питања. Oдговор на то питање мора дати свеколики српски народ, али тај народ није уједињен. Само уједињен (подвукао ККС) народ има моћ одбацивања или прихватања.

У мојој дугој дипломатској и новинарској каријери, наслушао сам се на пријемима, вечерама, скуповима, заседањима, једне застрашујуће синтагме: „Шта да радимо са Србијом и Србима“, а на једном заседању Билдерберг групе, тачка дневног реда је била: „Како да се Србијa сведе на Бооградски пашалук“. Нажалост, годинама пишем, говорим, да управо ти владари из сенке свађају и завађају Србе са Србима (подстичу прљаву партитократијску борбу и разне поделе), Србе са Хрватима, дозвољавају да у Хрватској цвета фашизам, убијање и прогон Срба), Србе са муслиманима (заташкавање шта се стварно десило у Србреници, Меркале), Србе са Македонцима (тако да је Македонија, без српске подршке, де факто престала да постоји као држава). Дакле, владари из сенке свакодневно на овим просторима стварaју цунамије и буре да би лакше спроводили своје планове, а пре свега, да поновим, да Србију сведу на Београдски пашалук и да Србима одузму веру. Јахач (Ј) је школован да обави и те задатке.

Оног јахача, који је јахао Србе 43 године, довела је Коминтерна и њен шеф Димитров, након што су у Љубљанки побили све српско (и гле чуда, сахрањивали су их под зидинама Кремља). Ко је од детињства припремао овог јахача, ко га је школовао, какво му је подријетло, прочитајте у брилијантном тексту Драгана Милашиновоћа, под насаловом: „Пројекат Јеремић – још једна анализа“.

Ми дугогодишњи дипломати звали смо га, док је био министар иностраних дела, „Piccolo diplomatico“, „Пилот летач“. За све нормалне људе, или људе који су били близу памети у тим временима, његова и Тадићева (Тадић је био јахачев потрчко и извршитељ, а јавно је изигравао Џека Трбосека), дипломатија и спољна политика биле су беда (види текст „Дипломатија беде – беда дипломатије“ од Божа Бјелака). Додуше, тадашње свеколико стање у земљи, као шпто је и у овим временима, било је беда. У Бриселу са рефернтом из МСП-а Борком, Дачићем прeдседником Владе, Тадићем председником Србије, Вучићем потпредседником Владе, јахач (Ј) ништа није предузео у спашавању Космета, а за награду је добио препоруку Владе Србије да буде председавајући ГС ОУН и кандидат за генералног секретара ОУН.

Тај јахач (Ј) јаше на челу Пете колоне, не занима га ко су му следбеници, битно је да их је велики број, а да ли међу њима има криминалаца, превараната, прелетача, неморалних, прљавих, плаћеника, Сорошоваца, разних лумпновинарчића, лумпинтелектуалаца, а пре свега антисрба, он и не жели да зна, он игра на карту уравниловке, што вагабундима годи. Гледао сам у свим предизборним кампањама, од када је Србија постала вишестраначка, разне примитивце, градске и сеоске барабе, који се рукују, грле са јахачима и који, када им јахaч победи постају „угледне“ личности, суровог и осветољубивог понашања. Освета је иначе српски усуд, тако да чак један други јахач и кандидат за Прдседника, човек који нас је штитио, јавно пријети да ће се осветити противницима, пријети, јер је и раније употребљавао самокрес.

Ко су овоме јахачу (Ј) финансијери и колико му је богатство, а није пријавио ни једно ни друго, за то су криви они који воде ову земљу, посебно органи Владе који су задужени за та питања. Када су нестали милиони ДС-а, овај јахач (Ј) је одмах након тога, односно након што је устао из фотеље председавајућег ГС ОУН и изљубио са Обамом, основао Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).

Оснивачки безобразлук се одиграо у Југословенском драмском позоришту, које је тим чином оскрнављено. Чувена Вида Огњеновић је отворила врата Народног позоришта и пустила Вука Драшковића и његове пајтосе да са балкона тога позоришта држе говоре и позивају у бој). Чудесно је да су на оснивању ЦИРСД-а били сви „угледници“ Србије, Председник, председник Владе, министри, чак и Његова Светост Патријарх.

Ко је васпитавао јахача, изузетно је важно. Његова угледна мајка из муслиманско-беговске породице Поздерац, веровати је да је на њега оставила трајни печат, на његово детињство, младост, на емоције, инстикт и интелект. Ко није имао додира са муслиманима није у могућности да их схвати. Они имају једну другу философију. Није јахач морао да иде у џамију, да чита Куран, али је сигурно задојен том философијом. Имао је и има јаку везу са муслиманима, давали су му подршку, односно имао је и има високу позицију међу њима.

Дигресија, сетих се једног од великана француске левице, философа, есејисте, романописца, комунисте (од 1945. до 1956. био је члан ЦК КПФ, а потом и члан Политбироа КПФ), Роже Гародиа. Касније је постао обраћеник у католичку веру, а потом муслиман 1982., уверен, како је написао, да је „ислам синтеза хришћанства и комунизма“.

Извор

Јахач (Ј) се није јавно декларисао као Роже Гароди када је ислам у питању, али је често као министар иностраних дела посећивао муслиманске земље и давао непримјерене изјаве (у Анкари је јавно на конференцији за новинаре подржао Турке у прогону и убијању Курда 100 км. у дубину Ирака). Посетио је са својом камарилком више од 70 (седамдесет) земаља о трошку нас пореских обвезника. Мотив и оправдање посета је било Косово – сентиментална тачка или рак рана сваког Србина. Међутим, истина је сурова, мора се констатовати да су те посете биле испразне и да нису доносиле никакв резултат. Многе муслиманске земље су међу првима признале Косово државу.

Као министар иностраних послова, јахач (Ј) се хвалио да је направио велики дипломатски искорак у УН да Србија затражи мишљенје Међународног суда правде (МСП) о једностраном прглашењу Косова државом. Ко познаје Повељу ОУН зна да свака земља има право да затражи мишљење МСП о било чему и да ту није била потребна никава посебна дипломатска вештина. Колико год су поштени и паметни људи у Србији писали, говорили, упозоравали да се не тражи мишљење МСП (слали смо упозорења и Коштуници и јахачу), ништа није помогло, јер је јахач (Ј) извршио наређење Империје (иначе све што је радио радио је под њеном контролом), да МСП де факто легализује државу Косово, с обзиром на то да је тада од 15 судија МСП, њих 11 било из земаља које су признале Косово државу (судија из Кине пре гласања је напустио МСП). Очигледно је било да се залагање Јахача (Ј), посебно његовог амбасадора у ОУН, познатог антисрбина Хрвата Старчевића кога је (Ј) извадио из пензије и именовао за амбасадора Србије у ОУН, све сте то браћо Срби заборавили, да се затражи мишљење Суда, била подвала Србији и превара оног огромног корпуса Срба – незналица који су га и тада подржали.

Епилог је познат: МСП је дао легитимитет држави Косово.

У доба комунизма, Србија је имала најгоре руководство, које се утркивало како да удовољи Брозу, Кардељу, Бакарићу, Поздерцима, и другима. Као сведок времена, навео сам нека имена зато што су у сталној телефонској вези из гробова са садашњим и будућим јахачима. Такође, сећам се Дража, Пера, Флашкалића, Дороњских, Крунића, Берисаљевића, Тодоровиића, Веселинова…, те Срба – функционера, из Хрватске, БИХ, Ц. Горе, како пузе пред Брозом, а он је о њима имао најгоре мишљење, јер „Издајице мрзе и они којима услуге чине“, Тацитус) и цинкаре своје саборце. И јахач (Ј) то зна.

Да ли је Србија осуђена да стално има неке јахаче. Још пре петооктобарске пироманске револуције, пројектанти су увели вишегодишњу политичку и економску изолацију (кулминирала је зликовачком агресијом НАТО земаља), која им је била постра да школују, створе један посебан слој и сој Срба у политици, економији, култури, масмедијима, спорту, у свим порама живота земље, који су се назвали „демократском опозицијом“. Тај нови сој људи, пришипетљи, као што је јахач (Ј), посебно је одиграо трагичну улогу у дипломатији и спољњој политици. Уместо развијања равноправних односа и сарадње, једнострано су испуњавали интересе оне стране која их је довела на власт, постављала за министре. Зар треба доказивати да су спољнополитичке мере биле неефикасне.

Ко је креирао све ове године спољну политику. Ко је у дипломатски састав доводио српске непријатеље, странце. Јахач (Ј) наставио је кадровску проституцију у МСП-у, претходника Шаћира Свиланова и Вука, војводе са планине Равне горе (као новинарчић ТАНЈУГ-а написао је срамни фељтон о четницима, да би касније постао војвода). Јахач (Ј) је извукао већ споменутог Хрвата Старчевића из пензије и поставио га за амбасадора унесрећене Србије у ОУН пуних пет година, Сорошовце, незналице без адекватне школске спреме и знања страних језика, људе са улице, кафеџије, пријатеље и пријатељице из кафића, шуре, зетове, брачне парове, синове, кћери, братанце (познати братанац Борко, стрикан  му  је био  генерални  секретар  МИП-а), оне које је требало негде склонити са унутрашње политичке сцене, људе са по неколико кривичних пријава, или људе који су куповали дипломатска места). Ко је крив да по Србији вршљају страни и домаћи шпијуни, ко је крив, ко је крив… Крив је, осим Свилановића, Драшковића, понајвише управо тај јахач (Ј) кога страни лутајући циркузанти и домаћи антисрби хоће за председника Србије.

Уместо закључка: знам, знам, да ћете помислити да навијам за Вођу, не господо. Напротив, ни Вођу ни јахача (Ј) српски народ, да је уједињен, не би смео изабрати за председника. И овај текст ћу завршити, да је једини излаз да у Србији пет година влада 10 просвећених цивила, без Парламента, партија, који би лустрирали све вође и јахаче, и очистили Србију од пошасти.

Комнен Сератлић

Видовдан

Поделите:

5 Коментари

  1. Љуби га даиђа и дидо. Још само да ни је уз’о влашко име. Ал’ нека га, зха се чи’ је он. Није свачије да сједи на сећији, и са му се ко бегу служи тулумбе и хаХва. ВалаХ, нек’ је и Вла’, опет је он наш. Нек мало и Власи осјете беглука…док не дође јопет наш вакат.

  2. Од кашама сам са ханумом прић’о о Вуковом говору на телвизији. Ја је лијеп , ја је паметан, ја је обучен. Кад прића све му халва из уста излази, мерак га слушат’. Нека га док ми свој вакат јопет не доћекамо. Најгоре је што је Вук млого нагал, то му је са влашке стране. Није бегово да се секира, него да му је ‘нако, све потаман. Загризе мало тулумбе, па сркне кахве, па мало одмјери влаињи сисе…ал’ нако полако, беговски, да се не види у шта гледа. Ко’ да на Босфор гледи, скор кроз’ању…Влаиња се све врпољи, петнауша…и ондак јој Вук, ‘нако полако, завуће, беговски, да јој се мозак замути кол’ко је паметан. Неће он, неће заборавт’ диду и даиђу, него таки је сад вакат…наш је он.

  3. G. Komnen ucinili ste ogromnu uslugu Srbima sa dokumentovanim podatcima , ovog covjeka, koji je vec veliku stetu ucinio Srpskom Narodu.On injegova grupa nedemonstriraju za Kosovo,zastitu tom hrabrom Narodu,borbu za 1244 rezoluciju, koja potvrdjuje medju strancima zakonito pripadanje Srbiji. A tadicevci nusu poslali policiju i vojnike za zastitu Srpskog Naroda, posle ugovora. Neka njega i sve svesne, koji radiprotiv svoje zemlje stid.

  4. Поштована госпођице Мирјана,
    Хвала вам на осврту, на лијепим ријечима: “…ucinili ste ogromnu uslugu Srbima sa dokumentovanim podatcima” (можда то нисам заслужио, иако више од 40 година пишем, борим се за српско национално биће, због чега сам истјериван из дипломатије, и оно што је недопустиво, нико ми није дао једну црну пару, никада (баш никада) за текстове, којих има два тома). Иако је текст написан прије двије године, данас је актулан. Док је био министар спољних послова унесрећене Србије, о том Јеремићу сам написа око 20 текстова. Са Тадићем је правио баханалије у кадровању у МИП-у, и у спољној плотици. Међутим, piccolo diplomatico Јеремић, како смо га звали био је, љубимче и многих који сада владају. Њихова садашња накнадна памет о томе какав је и ко је Јермић ( и не само Јеремић) нема оправдања. Себи не признајем накнадну памет, зашто бих је признавао другима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here