Komnen Seratlić: VUK JEREMIĆ JAŠE NA ČELU KOLONE

Podelite:

                                                                        

Uvodna napomena: s obzirom  na  svakodnevne  događaje koji  najavljuju  građanski rat u Srbiji, isplaniran u centrima  moći, nedopustivo ponašanje takozvane pozicije  i  takozvane razularene  opozicije, ovaj  tekst  objavljen  pre  dve  godine i  dans  je  akutuelan.

VUK  JEREMIĆ  JAŠE NA  ČELU  KOLONE

1.3.2017.

Koje kolone? Prve, druge, treće, četvrte, pete šeste, sedme. Iako ih ne mogu porediti, tako je jedan jahao na čelu kolone uz usku planinsku stazu visoko. I stvarno je jahao srpski narod od 1937. do 1980. godine. Da li neko ponovo pokušava da Srbima nametne novog dugogodišnjeg jahača (J) pitanje je svih pitanja. Odgovor na to pitanje mora dati svekoliki srpski narod, ali taj narod nije ujedinjen. Samo ujedinjen (podvukao KKS) narod ima moć odbacivanja ili prihvatanja.

U mojoj dugoj diplomatskoj i novinarskoj karijeri, naslušao sam se na prijemima, večerama, skupovima, zasedanjima, jedne zastrašujuće sintagme: „Šta da radimo sa Srbijom i Srbima“, a na jednom zasedanju Bilderberg grupe, tačka dnevnog reda je bila: „Kako da se Srbija svede na Boogradski pašaluk“. Nažalost, godinama pišem, govorim, da upravo ti vladari iz senke svađaju i zavađaju Srbe sa Srbima (podstiču prljavu partitokratijsku borbu i razne podele), Srbe sa Hrvatima, dozvoljavaju da u Hrvatskoj cveta fašizam, ubijanje i progon Srba), Srbe sa muslimanima (zataškavanje šta se stvarno desilo u Srbrenici, Merkale), Srbe sa Makedoncima (tako da je Makedonija, bez srpske podrške, de fakto prestala da postoji kao država). Dakle, vladari iz senke svakodnevno na ovim prostorima stvaraju cunamije i bure da bi lakše sprovodili svoje planove, a pre svega, da ponovim, da Srbiju svedu na Beogradski pašaluk i da Srbima oduzmu veru. Jahač (J) je školovan da obavi i te zadatke.

Onog jahača, koji je jahao Srbe 43 godine, dovela je Kominterna i njen šef Dimitrov, nakon što su u Ljubljanki pobili sve srpsko (i gle čuda, sahranjivali su ih pod zidinama Kremlja). Ko je od detinjstva pripremao ovog jahača, ko ga je školovao, kakvo mu je podrijetlo, pročitajte u brilijantnom tekstu Dragana Milašinovoća, pod nasalovom: „Projekat Jeremić – još jedna analiza“.

Mi dugogodišnji diplomati zvali smo ga, dok je bio ministar inostranih dela, „Piccolo diplomatico“, „Pilot letač“. Za sve normalne ljude, ili ljude koji su bili blizu pameti u tim vremenima, njegova i Tadićeva (Tadić je bio jahačev potrčko i izvršitelj, a javno je izigravao Džeka Trboseka), diplomatija i spoljna politika bile su beda (vidi tekst „Diplomatija bede – beda diplomatije“ od Boža Bjelaka). Doduše, tadašnje svekoliko stanje u zemlji, kao špto je i u ovim vremenima, bilo je beda. U Briselu sa referntom iz MSP-a Borkom, Dačićem predsednikom Vlade, Tadićem predsednikom Srbije, Vučićem potpredsednikom Vlade, jahač (J) ništa nije preduzeo u spašavanju Kosmeta, a za nagradu je dobio preporuku Vlade Srbije da bude predsedavajući GS OUN i kandidat za generalnog sekretara OUN.

Taj jahač (J) jaše na čelu Pete kolone, ne zanima ga ko su mu sledbenici, bitno je da ih je veliki broj, a da li među njima ima kriminalaca, prevaranata, preletača, nemoralnih, prljavih, plaćenika, Sorošovaca, raznih lumpnovinarčića, lumpintelektualaca, a pre svega antisrba, on i ne želi da zna, on igra na kartu uravnilovke, što vagabundima godi. Gledao sam u svim predizbornim kampanjama, od kada je Srbija postala višestranačka, razne primitivce, gradske i seoske barabe, koji se rukuju, grle sa jahačima i koji, kada im jahač pobedi postaju „ugledne“ ličnosti, surovog i osvetoljubivog ponašanja. Osveta je inače srpski usud, tako da čak jedan drugi jahač i kandidat za Prdsednika, čovek koji nas je štitio, javno prijeti da će se osvetiti protivnicima, prijeti, jer je i ranije upotrebljavao samokres.

Ko su ovome jahaču (J) finansijeri i koliko mu je bogatstvo, a nije prijavio ni jedno ni drugo, za to su krivi oni koji vode ovu zemlju, posebno organi Vlade koji su zaduženi za ta pitanja. Kada su nestali milioni DS-a, ovaj jahač (J) je odmah nakon toga, odnosno nakon što je ustao iz fotelje predsedavajućeg GS OUN i izljubio sa Obamom, osnovao Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD).

Osnivački bezobrazluk se odigrao u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, koje je tim činom oskrnavljeno. Čuvena Vida Ognjenović je otvorila vrata Narodnog pozorišta i pustila Vuka Draškovića i njegove pajtose da sa balkona toga pozorišta drže govore i pozivaju u boj). Čudesno je da su na osnivanju CIRSD-a bili svi „uglednici“ Srbije, Predsednik, predsednik Vlade, ministri, čak i Njegova Svetost Patrijarh.

Ko je vaspitavao jahača, izuzetno je važno. Njegova ugledna majka iz muslimansko-begovske porodice Pozderac, verovati je da je na njega ostavila trajni pečat, na njegovo detinjstvo, mladost, na emocije, instikt i intelekt. Ko nije imao dodira sa muslimanima nije u mogućnosti da ih shvati. Oni imaju jednu drugu filosofiju. Nije jahač morao da ide u džamiju, da čita Kuran, ali je sigurno zadojen tom filosofijom. Imao je i ima jaku vezu sa muslimanima, davali su mu podršku, odnosno imao je i ima visoku poziciju među njima.

Digresija, setih se jednog od velikana francuske levice, filosofa, esejiste, romanopisca, komuniste (od 1945. do 1956. bio je član CK KPF, a potom i član Politbiroa KPF), Rože Garodia. Kasnije je postao obraćenik u katoličku veru, a potom musliman 1982., uveren, kako je napisao, da je „islam sinteza hrišćanstva i komunizma“.

Izvor

Jahač (J) se nije javno deklarisao kao Rože Garodi kada je islam u pitanju, ali je često kao ministar inostranih dela posećivao muslimanske zemlje i davao neprimjerene izjave (u Ankari je javno na konferenciji za novinare podržao Turke u progonu i ubijanju Kurda 100 km. u dubinu Iraka). Posetio je sa svojom kamarilkom više od 70 (sedamdeset) zemalja o trošku nas poreskih obveznika. Motiv i opravdanje poseta je bilo Kosovo – sentimentalna tačka ili rak rana svakog Srbina. Međutim, istina je surova, mora se konstatovati da su te posete bile isprazne i da nisu donosile nikakv rezultat. Mnoge muslimanske zemlje su među prvima priznale Kosovo državu.

Kao ministar inostranih poslova, jahač (J) se hvalio da je napravio veliki diplomatski iskorak u UN da Srbija zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o jednostranom prglašenju Kosova državom. Ko poznaje Povelju OUN zna da svaka zemlja ima pravo da zatraži mišljenje MSP o bilo čemu i da tu nije bila potrebna nikava posebna diplomatska veština. Koliko god su pošteni i pametni ljudi u Srbiji pisali, govorili, upozoravali da se ne traži mišljenje MSP (slali smo upozorenja i Koštunici i jahaču), ništa nije pomoglo, jer je jahač (J) izvršio naređenje Imperije (inače sve što je radio radio je pod njenom kontrolom), da MSP de fakto legalizuje državu Kosovo, s obzirom na to da je tada od 15 sudija MSP, njih 11 bilo iz zemalja koje su priznale Kosovo državu (sudija iz Kine pre glasanja je napustio MSP). Očigledno je bilo da se zalaganje Jahača (J), posebno njegovog ambasadora u OUN, poznatog antisrbina Hrvata Starčevića koga je (J) izvadio iz penzije i imenovao za ambasadora Srbije u OUN, sve ste to braćo Srbi zaboravili, da se zatraži mišljenje Suda, bila podvala Srbiji i prevara onog ogromnog korpusa Srba – neznalica koji su ga i tada podržali.

Epilog je poznat: MSP je dao legitimitet državi Kosovo.

U doba komunizma, Srbija je imala najgore rukovodstvo, koje se utrkivalo kako da udovolji Brozu, Kardelju, Bakariću, Pozdercima, i drugima. Kao svedok vremena, naveo sam neka imena zato što su u stalnoj telefonskoj vezi iz grobova sa sadašnjim i budućim jahačima. Takođe, sećam se Draža, Pera, Flaškalića, Doronjskih, Krunića, Berisaljevića, Todoroviića, Veselinova…, te Srba – funkcionera, iz Hrvatske, BIH, C. Gore, kako puze pred Brozom, a on je o njima imao najgore mišljenje, jer „Izdajice mrze i oni kojima usluge čine“, Tacitus) i cinkare svoje saborce. I jahač (J) to zna.

Da li je Srbija osuđena da stalno ima neke jahače. Još pre petooktobarske piromanske revolucije, projektanti su uveli višegodišnju političku i ekonomsku izolaciju (kulminirala je zlikovačkom agresijom NATO zemalja), koja im je bila postra da školuju, stvore jedan poseban sloj i soj Srba u politici, ekonomiji, kulturi, masmedijima, sportu, u svim porama života zemlje, koji su se nazvali „demokratskom opozicijom“. Taj novi soj ljudi, prišipetlji, kao što je jahač (J), posebno je odigrao tragičnu ulogu u diplomatiji i spoljnjoj politici. Umesto razvijanja ravnopravnih odnosa i saradnje, jednostrano su ispunjavali interese one strane koja ih je dovela na vlast, postavljala za ministre. Zar treba dokazivati da su spoljnopolitičke mere bile neefikasne.

Ko je kreirao sve ove godine spoljnu politiku. Ko je u diplomatski sastav dovodio srpske neprijatelje, strance. Jahač (J) nastavio je kadrovsku prostituciju u MSP-u, prethodnika Šaćira Svilanova i Vuka, vojvode sa planine Ravne gore (kao novinarčić TANJUG-a napisao je sramni feljton o četnicima, da bi kasnije postao vojvoda). Jahač (J) je izvukao već spomenutog Hrvata Starčevića iz penzije i postavio ga za ambasadora unesrećene Srbije u OUN punih pet godina, Sorošovce, neznalice bez adekvatne školske spreme i znanja stranih jezika, ljude sa ulice, kafedžije, prijatelje i prijateljice iz kafića, šure, zetove, bračne parove, sinove, kćeri, bratance (poznati bratanac Borko, strikan  mu  je bio  generalni  sekretar  MIP-a), one koje je trebalo negde skloniti sa unutrašnje političke scene, ljude sa po nekoliko krivičnih prijava, ili ljude koji su kupovali diplomatska mesta). Ko je kriv da po Srbiji vršljaju strani i domaći špijuni, ko je kriv, ko je kriv… Kriv je, osim Svilanovića, Draškovića, ponajviše upravo taj jahač (J) koga strani lutajući cirkuzanti i domaći antisrbi hoće za predsednika Srbije.

Umesto zaključka: znam, znam, da ćete pomisliti da navijam za Vođu, ne gospodo. Naprotiv, ni Vođu ni jahača (J) srpski narod, da je ujedinjen, ne bi smeo izabrati za predsednika. I ovaj tekst ću završiti, da je jedini izlaz da u Srbiji pet godina vlada 10 prosvećenih civila, bez Parlamenta, partija, koji bi lustrirali sve vođe i jahače, i očistili Srbiju od pošasti.

Komnen Seratlić

Vidovdan

Podelite:

5 Komentari

  1. Ljubi ga daiđa i dido. Još samo da ni je uz’o vlaško ime. Al’ neka ga, zha se či’ je on. Nije svačije da sjedi na sećiji, i sa mu se ko begu služi tulumbe i haHva. ValaH, nek’ je i Vla’, opet je on naš. Nek malo i Vlasi osjete begluka…dok ne dođe jopet naš vakat.

  2. Od kašama sam sa hanumom prić’o o Vukovom govoru na telviziji. Ja je lijep , ja je pametan, ja je obučen. Kad prića sve mu halva iz usta izlazi, merak ga slušat’. Neka ga dok mi svoj vakat jopet ne doćekamo. Najgore je što je Vuk mlogo nagal, to mu je sa vlaške strane. Nije begovo da se sekira, nego da mu je ‘nako, sve potaman. Zagrize malo tulumbe, pa srkne kahve, pa malo odmjeri vlainji sise…al’ nako polako, begovski, da se ne vidi u šta gleda. Ko’ da na Bosfor gledi, skor kroz’anju…Vlainja se sve vrpolji, petnauša…i ondak joj Vuk, ‘nako polako, zavuće, begovski, da joj se mozak zamuti kol’ko je pametan. Neće on, neće zaboravt’ didu i daiđu, nego taki je sad vakat…naš je on.

  3. G. Komnen ucinili ste ogromnu uslugu Srbima sa dokumentovanim podatcima , ovog covjeka, koji je vec veliku stetu ucinio Srpskom Narodu.On injegova grupa nedemonstriraju za Kosovo,zastitu tom hrabrom Narodu,borbu za 1244 rezoluciju, koja potvrdjuje medju strancima zakonito pripadanje Srbiji. A tadicevci nusu poslali policiju i vojnike za zastitu Srpskog Naroda, posle ugovora. Neka njega i sve svesne, koji radiprotiv svoje zemlje stid.

  4. Poštovana gospođice Mirjana,
    Hvala vam na osvrtu, na lijepim riječima: “…ucinili ste ogromnu uslugu Srbima sa dokumentovanim podatcima” (možda to nisam zaslužio, iako više od 40 godina pišem, borim se za srpsko nacionalno biće, zbog čega sam istjerivan iz diplomatije, i ono što je nedopustivo, niko mi nije dao jednu crnu paru, nikada (baš nikada) za tekstove, kojih ima dva toma). Iako je tekst napisan prije dvije godine, danas je aktulan. Dok je bio ministar spoljnih poslova unesrećene Srbije, o tom Jeremiću sam napisa oko 20 tekstova. Sa Tadićem je pravio bahanalije u kadrovanju u MIP-u, i u spoljnoj plotici. Međutim, piccolo diplomatico Jeremić, kako smo ga zvali bio je, ljubimče i mnogih koji sada vladaju. Njihova sadašnja naknadna pamet o tome kakav je i ko je Jermić ( i ne samo Jeremić) nema opravdanja. Sebi ne priznajem naknadnu pamet, zašto bih je priznavao drugima.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here