Комнен Сератлић: ЏАБА СТЕ КРЕЧИЛИ

Поделите:

 

 

“Поносан сам и због судија, тужилаца, заменика (…),,али најважније је да ће грађани који овде долезе видети бољтак и  напредак“. Вучић                  

Аналаизирати изјаве Председника Србије и госпође министра правде,  поводом свечаног отварања „реновиране“ Палате (не)правде је немогуће, макар се то тако мени чини. Очекивао сам да ће неко јаче српско перо проговорити о реновирању Палте неправдe  и  у том контексту о Правосуђу. Анализе у масмсдијима нисам очекивао, с обзиром на то у каквом су стању и под чијом су капом. Када је Палата неправде своједобно напуштена,  постала тзв. костур, медији су писали да ће то бити велелпни хотел неког Шеика у   склопу „Београда под водом“. Дакако, нису невини неки уредници и новинари који су масмедије претворили у таблоиде и којима одговара да Правосуђе буде у тешком, да не кажем,  катастрофалном стању (зашто им одговара такво Правосуђе, у неком  наредном тексту).

Ако Председник и госпођа министар правде сматрају да ће  реновирана зграда Палате неправде донети „бољитак“ српском нараду, онда су у великој заблуди, осим ако зидови судница, што није познато од настанка човечанства  до данашњих дана, почну да суде. Знају они боље од моје маленкости у каквом је стању Правосуђе, зато није требло џаба кречити, требало је мењати судије који су успели да тај назив (Палата правде), обесмисле, запрљају, понизе. Сви  смо  сагласни, чак  и  мала  деца, да се нико не сме мешати у Правосуђе, али само када се ради о доношењу судких пресуда (моралне судије се у дискрецији жале да на пресуде утичу силници из извршне власти и богаташи).

О Правосуђу пишем годинама и на основу чињеница, докумената, указивао сам, указујем и овом приликом, да не смеју постојати партијске судије  (избор судија у нормалним земљама је сасвим другчији, чак и та Империаја зла има  Правосуђе на високом нивоу, Председник је морао да скине гаће у афери  Ливински, Врховни суд Енглеске привалио је шамарчину краљици и председнику Владе), да је хитно потребно процесуирати велики број судија, односно то је већ давно требало урадити, пре џаба кречења (част судијама који нису испрљали свој морални код), као и да мора постојати надзор у Правосуђу.  Када те моралне судије и жртве – учесници у споровима – једнога дана проговоре, цели свет ће занемети. Једно велико светско дело, књига Ж. Мишлеа „Вештица“, када је објављена 1862. године, изазвала је скандал. Примери трагикомичног стања у Правосуђу Србије, једнога дана изазваће скандал. Мишле се у свом величансственом делу окомио на „општу глупост и сурове поступке судија-инквизитора“.  Међутим, нису ни близу ономе шта раде у Србији судије, нотари, извршитељи, извршна власт и моћници, јер, за разлику од инквизитора, имају перфидније методе, к томе, повезани су као свињска  црева.

У каквом је стању Правосуђе у Србији, зна  и  његова  екселенција амбасадор, сињор Фабрици, шеф Представништва Европске комисије (ЕК), као и његови претходници. У свим годишњим извештајима, Представништво ЕК, од када је потписан Споразузм о стабилизацији и придруживању између Европске Уније и Србије, 18. јула 2008., је упозоравало на лоше стање у Правосуђу и на корупцију.

Пре десет месеци, Председник Србије је позвао на разговор све мбасадоре земаља ЕУ, међу њима и господина Фабриција, који се није устручавао да и том приликом опомене, укаже, домаћину: “Србија се мора борити протиов корупције, организованог криминала, за слободу медија, ухватити се у коштац са многим другим важниим питањима попут независног Правосуђа. Истакао бих да је за ЕУ нарочито важно паравосуђе“, нагласио је амбасадор Фабрици.

Наравно, осим амбасадора Фабриција, знају и многи други у овој уседелици Јевропи и коначно у свету, у каквом  је стању  Правосуђе у Србији..

На Конференцији у Бриселу 2016. године, отворена су поглавља 23. и 24. (најважнија поглавља која се односе на стање у Правосуђу и на корупцију). Том приликом је Председник Србије изјавио: „Ово је велики дан за Србију и српски народ“, а Мирослав Лајчак, шеф словачке дипломатије је поручио: “Отворили смо та поглавља, учинили смо велики помак у приближавању Србије и Уније, а тај помак носи јаку поруку – да ће Србија, ако уради домаћи задатак, напредовати у процесу проширења“.

„Домаћи задатак“, није урађен, није могао нико да га уради, с обзиром  на то да је Правосуђе из  дана у дан  све  горе и да корупција, такође, из дана у дан цвета, иако су прошле дуге три године, осим што се управо у то време џаба кречило.

Поглавља 23. и 24., Србија са оваквим Правосуђем и корупцијом, никада  неће затворити, или како је изјавио један члан Бундестага: „Србија ће затворити поглавља 23. и 24., односно ући у ЕУ, након  3000 година (да рекао је „три хиљаде година“). Послао сам том господину захавалност путем електронске поште, јер ко год је против уласка Србије у ту црну рупу-ЕУ, сматрам га  пријатељем  српског народа.

Предсеник Србије и госпођа министар правде су, прилликом отварања  Палате неправде, причали бајке, а у бајке данс више не верију ни клинци ни клионцезе. Без обзира у каквом је стању овај уништени српски народ, тврдима да својим слаткоречивим наступом о стању у Правосуђу никога нису преварили. Цицерон је овако поучавао: „Видимо, дакле, да неправда настаје на два начина, или силом или преваром; превара изгледа као да је лисичјег рода, а сила особина лава. Ни једно ни друго не доликује човеку, само је превара за веће презирање“.

Да је Палата правде, Палата неправде, односно у каквом је стању Правосуђе, ево неколико примера, иако их има хиљаде и хиљаде. Нека ови примери  „увеличају“ џаба  кречење.

У Правосуђу Србије, с обзиром на  то да постоји неколико милиона „живих“  судских поступака, спорова, парница (више него у Кини), преварама и нечињењем прво место заузима Више  јавно тужилаштво (у даљњем тексту ВЈТ), посебно јавни тужилац ВЈТ Наташа Кривкапић и заменик јавног тужиоца Александра Грбовић. Оне ће наставити да се смеју свима нама оштећеним, превареним, пониженим и у реновираним просторијама Палте неправде и дивити се прелепом погледу на „Београд на води“. Уосталом, узор им је Председник Србије: „Сада се смеју судије и тужиоци и сви су срећни што ће имати прелепи поглед на ‘Београд на води“. Да ли је могуће да је ово изјавио паметни, угледни, Председник једне древне земље Србије, која има меморију-историјско памћење, која је имала великане светског ранга у свим  областима. Зашто им није поручио да гледају у статуу цара Душана испред Палте неправде и да им у сваком моменту буде у главама најважнији  члан о судијама у Душановом законику: „Све судије да суде, право, по закону, а не да суде по страху од цара“.

Наведене и годинама незамењиви тужиоци ВЈТ нису покретале, на основу стотине докумената и пријава, кривичне поступке против физичких и правних лица која су починила криминалне радње, учешћем у крађи и расипању огромног Стамбеног фонда савезних органа (више  од  360  станова, 37 вила и кућа, 350 000 000 новчаних средстава за кредите и хиљаде квадарата пословног  простора).

Дакле, именовани тужиоци вероватно по нечијем наређењу (из даљнег текста ће се закључити и чијем), оглушиле су се  на 27 пријава, налога, уз комплетну документацију, предстедника (Коштунице, Маровића, Тадића, Николића), МУП-ова, Агенције за борбу против корупције, Агенције Владе Србије за борбу против корупције (покојна Верица Бараћ), великог брја чланака и фељтона у масмедијима, коментара на ТВ каналима, конференција за штампу, адвоката (посебно познатог адвоката Биљане Кајганић која је у име синдиката „Слога“ и свих оштећених, упутила Министарству унутрашњих послова – Управи  за борбу против организованог криминала (УБПОК), прецизан извештај на пет страна, упозорувши „да постоје елементи кривичних дела, чије се гоњење предузима по службеној  дужности“, а  УБПОК је то испитао  и проследио  ВЈТ), велики број тужби оштећених радника Савезних органа, који су створили тај Стамабени фонд и др. Потребно је нагласити да је ВЈТ дужно да реагује на најмању дојаву или изнесену сумњу да је почињено кривилно дело и ако је почињено, одмах да покрене кривични  поступак.

У овом примеру је још већи кривац Влада Србије која је присвојила тај стамбени фонд, отела га од Републичке дирекције за имовину Републике Србије, како је др Милан Томић, тадашњи директор Републичке дирекције у писаној форми одговарао оштећеним на захтев за издавање списка станова, ради вођења судких спорова: „Извршена је прекњижба тих непокретности на Републику Србију, која  је преузела и комплетну документацију. Обратите се Генералном  скретаријату  Владе  Србије“ (sic).

Када је прдеседник Т.Николић одбио да потпише Закон о незаконитом  присвајању (укњижби) тих непокретности и вратио га Скупштини на поновно разматрање,  Скупштина га није више стављала на дневни ред, већ је Влада  Србије, која није имала право  да  располаже тим стамбеним фондом, односно Влада  нема  право да се бави непокретностима (одузела га је од Републичке дирекције за имовину), вратила преостали, нажалост мали део тог фонда (80 станова  и  један  број  вила  и  кућа  Републичкој дирекцији за  имовину и наложила да те непокретности стави на јавну дражбу, иако су те преостале непоктретности и свеколи стамбени фонд запосели они који на то нису имали право (види писање „Политике“ и Фељтон у „Сведоку“  – наведено је више од 80 починилаца кривичних дела који  су незаконито  запосели велике  станове, неки чак по дава или три стана. „Политика“ је навела извесне Петровоће, Вучелиће, Тешиће, Дробњаковиће, Бошњаковиће, који  су  запосели виле „чак се у једној државној вили башкари и Мухамед Јусуф Дахлан (Србија му је доделила и држављанство, прим. ККС), саветник шеика Абу Дабија, Мухамеда Бин З…..“.

Да ли је била јавна дражба, нико неће да одговори на то  питање, али се поуздано зна да „окупатори“ тих вила и станова у њима живе по угледу на комунистичке вође, са Брозом на челу, када су се на крају Другог светског рата разбашкарили  у туђим становима, дворовима и вилама по Дедињу и које куде. Тадашња изјава председника Т.Николића, након што је одбио да  потпише  закон, била је и остала застрашујућа: „Упозоравам Скупштину да је потенцијалним купцима, блиским владајућој коалицији, који су већ одавно запосели виле, куће, станове, хиљаде квадрата пословног пристора (о хиљадама квадрата пословног простора требало би на суду приупитати председника Стамбене комисије Србије, незамењивог министра Р. Љајића, прим. ККС), распарчали милионска новчана средства, раније јављено да пожуре са закупом по ниској цени и тако легализују незаконито добијене непокретности“. И после ове, да поновим, застрашујуће изјаве за свакога ко је при чистој свести, која осликава стање у земљи, ВЈТ није покретало кривичне пријаве.

Ево једног примера – садржаја дописа, како је одговарала А. Грбовић свима који су достављали пријаве и документа, односно обмањивала, да не употребим праву реч, све институције у Србији, посебно Министрство правде, Сектор за правосуђе и надзор у правосудним органима, као и тадашњег заменика министра правде, а сада министра, Нелу Кубуровић (тад нас је Нела Кубуровић уверавала да има обећање ВЈТ да ће предузети одговарајуће мере). Никада и никога ВЈТ, односно судија А. Грбовић није обавестила „о даљем поступку у предмету“.

 

Државном већу тужилаца поднесен је захтев за покретање дисциплинског поступка о разрешењу судија Н. Кривокапић и А. Грбовић, 22.12 2017. године. Од тада до данас Државно веће тужилаца се није огласило, ништа  није предузело и неће предузети  све док траје овако лудило у Правосуђу.  Такође, Уставни суд Републике Србије, након уставне жалбе на решења  Вишег суда од 22.05.2017. године се не оглашава (Правосуђе Србије не  поштује, не признаје институцију „Разумни рок“), зато да оштећени не стекну право да се обрате  Европском суду за људска права у Стразбуру, посебно након одговора оштећеним господина Луке Бианциниа, шефа Политичког оделења Представништва ЕК у Београду (писмо је у целости достављено уз Жалбу Уставном суду), који је, између осталог, подвукао: „U procesu pristupanja Srbije EU, posebna pažnja je usmerenana na pitanja ostvarivanja vladavine prava, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog sudstva, kao i na napredak u oblasti borbe protiv koirupcije i organizovanog kriminala. Zbоg svoje izuzetne važnosti,  poglavlja 23 и 24 se neće  Z A T V O R I T I  do samog kraja  pregovaračkog procesa.  Jedan nerešen problem, kao problem о  некретнинама  kojeg ste javno izneli, koji se nalazi i u sudskim procesima, neće dozvoliti zatvaranje tih  poglavlja.  Uveravamo Vas da ćemo nastaviti da pomno pratimo razvoj situacije u vezi tog problema“ .

Колико је Влада (владе) Србије у вези наведених непокретности, које је, да  поновимо, незаконито отела од Републичке дирекције за имовину и од оних  којима су припадале, односно починила и дозволила криминалне радње, показује пример смењивања, по хитном поступку, тадашњег председника Стамбене комисије, министра Верице Калановић, због дописа оштећеним и  обећања да ће проблем бити „решен и превазиђен“, што је значило да ће се непокретности, новчана средства, расподелити према Ранг листи онима који  су  их створили, а не да их Влада или неки моћници деле шаком и капом (више од 100 станова из тог Стамбеног фонда дато је угледним ликовима из Хрватске и БИХ кој  су се населили у  Београд,  с  чиме  се  јавно хвалио један функционер  СНС,  сада  амбасадор),  што  спада  у корупцију  и  криминал.

Невероварно  али  истинито, Верица Калановић, као  председник  Стамбене  комисије, у том моменту није знала да се те непокретности не налазе у Републичкој дирекцији за имовину, као што није знао ни претходни председник Стамбене  комисије министар Радомир Наумов (када је сазнао шта се ради и како се поступа са огромним Стамбеним фондом савезних органа, мимо Комисије, правилника, Ранг листе, морална личност Радомир Наумов (лично сама са њим тада разговарао два сата), одмах је поднео оставку, јер није хетео да учетвује у тим криминалним радњама Владе Србије. Да се поступило према ставу Наумова на седници Владе (посебно је инсистирао да Динкић врати 350 милиона новчаних средстава, која је скинуо  са  рачуна Стамбеног фонда  и ко  зна где пребацио, што је криминал посебне врсте), затим према допису и ставу В. Калановић, као и захтеву пок. Верице Бараћ да Влада тај проблем стави на дневни ред (Верица  Бараћ је плакала када  нам  је саопштила шта је доживела након што је то питање покренула на седници Владе), Србија би избегла највећи криминал и крађу некретнина у два столећа. Овакви примери доприносе, односно забрињавајући су због лоше позиције Србије, која са индексом 42 заузима 72. позицију на светској  листи у којима влада корупција. Србија остварује све лошији скор на тој  лист.

Иначе, уврежено је мишљњење многих људи, као и писање неких листова, да је ВЈТ недодирљиво, иако, да поновимо, својим нечињењем понајвише доприноси да у Србији не јењава криминал и корупција. Још један прмер говори о лошем раду тужиоца ВЈТ. Својим деловањем, свесно или несвено, омогућавају да цвета један бизнис који доводи многе породице до очајања. Наиме, у Србији, посебно у Београду, нема ловостаја у лову на станове и куће људи који живе сами и изненада умру. То  је  постао  велики  бизнис.Тако  је   тужиоц ВЈТ дала дозволу да умрлог сахрањује, кремира некакав таксиста или назови пријатељ, који је изјавио да умрли нем никога, иако је знао да има  бројну блиску родбину и  по очевој и по мајчиној  линији. У року од 24 сата је покоијник кремиран и пепео наводно разасут у Врту сећања на Новом гробљу. Заменик ВЈТ, у том истом случају, издла је Потврду у којој се наводи „да се не тражи обдукција“, јер је пријатељ таксиста рекао да то није потребно, „да не постоји сумња да је смрт проузрокована кривичним делом“. Нормално, Потврду је потписала, навела је великим словима титулу и  утарила штамбиљ. Да тај  ближњи рођак  умрлог није  показао документацију, нико му не би веровао да се тако нешто може десити. Каже да је имао намеру да тужи починиоце тога дела. Одустао јер га је један судија посаветовао да врана врани у  оваквом  Правосуђу очи не вади. Није дозволио да више од тридесет младих, повређених таквом сахраном (браћ од стричева, ујака, тетака умрлог), који живе од Врбаса преко Н. Сада, Београда, Никшића, Подгорице, до Бара, праве русвај по Београду, али им је дао копију  комплетне документације, имена, презимена, адресе, бројеве телефона, ЈМБГ-ове свих починилаца тога дела. У стан је два пута проваљивано,  иако га  је  МУП прописно печатио. Све што је вредло у стану, покрадено је и поломљено, на више места флеке крви, постоје снимци као да је сниман неки хоро филм.

Велики број пензионера се жалио Управном суду у Београду, ради  покретања управног акта и поништења одбијајућих решења Рапубличког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, о повраћају  незаконитог смањења пензја више од 4 године. Та крађа дела пензија трајала је још годину дана након истека несутавног Закона, због чега  је чак интервенисао економски убица -ММФ и опоменуо главног кривца да прекине са отимачином). Извршна власт је наредила Уставном суду Србије да донесе политичку одлуку, изневши образложења која је диктирала та власт. Неке судје Уставног суда су се  супроставиле том закону, јер је флагрантно прекршио материјална, лична и  генерално људска  права пензионера.

На недавни упит Управном суду, након две године од подношења тужби, када ће донети пресуде,  одговорено  је: „Тек  обрађујемо  предмете  из 2017“.

О раду основних и вишх судова, толико је сличних чак и драстичнијих случајева  да не би стали у два тома.

Зашто такозвана опозиција на основу оваквих примера (посебно би на  икзборима  добила  велики број  гласова  ако  би уверила  пензионере  да  ће  им отети ноивац бити враћен) не руши садашњу власт, питање је свих питања, већ се служи непримереним радњама (уличарењем, насиљем, упадима у масмедије, вулгарним псовкама, тучама, сарадњом са непријатељима српског народа и др). Таквим радњама помаже постојећем режиму да опстаје на власти, да победи и на следећим изборима.

И на крају по ко зна којки пут треба констатовати да осим свих пораза у једном друштву, најболнији су порази истине и правичности. Истине, правичности, криминалне  прошлости, плаше се кукавице и неморални људи.

Комнен Сератлић за Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

2 Коментари

  1. Da Dinkić je izvršio najveću krađu stambenog fonda u istoriji srpske maffie nekretninama..
    Taj pacov ex guverner je zdipio 350 000 000 i niko nije trepnuo..
    To samo znači da su mnoge značajne ličnosti za njegovog guvernisanja lepo i izdašno bile podmićene te su oćutale aferu kao da je nije ni bilo..
    Da je neke pravde i pravosuđa taj štakorac bi ostatak svojeg glodarskog života trebao provesti negde u Zabeli ili Mitrovici možda u Padinskoj Skeli ali ne on svoju dobro omašćenu guzicu zajedno sa svojim jatacima provodi na letovanju u Grčkoj a zimuje u Grenoblu ili Insbruku.

  2. MOĆNICI U SVINJSKIM CRIJEVIMA

    Komnen Seratlić uporno nastavlja da se bori . Mnogi bi rekli da je Don Kihot ali znaju da je Seratlić pravi politički vuk . Profesionalac .. Ne isolaćuju mu honorare , ne zovu ga u emisije jer ga ne mogu kupiti…Piše o potpunom posrrnuću srpske diplomatije , o nezapamćenoj korupciji i u svim državnim službama…sa časnim izuzetcima , Nema mnogo komentara . Rijetko ko osjeti gdje je ,,Stradun italijanskih vojnika ,, u tekstovima . Koljini tekstovi su za udzbenike , ali sujeta je opasna , neizlječiva boljka . Ko ima petlju da to prizna . Komnen napisa ,, Tito je gladao svoju sahranu ,, MUK . Politički diletantizam se valja gradovima prethodne Jugoslavije . Nije ni neobično da je NATO U ĆORSOKAKU . Očajni sljedbenici ČETVRTOG RAJHA BLEFIRAJU O NEKAKVOJ NOVOJ STRATEGIJI , MADA DOBRO ZNAJU DA VIŠE O NIČEMU NE ODLUČUJU . A PROTIVNIK NEVIDLJIV …Imam utisak da bi mnogima iz tog bankarsko , finansijskog korupcionaškog TITANIKA , BILO KORISNO POGLEDATI FILM VISKONTIJA ,, SUMRAK BOGOVA ,,ili BERGMANOVO ,, ZMIJSKO JAJE ,, Mogu pitati i Komnena Seratlića eksperta za rulet , kakvo ih finale čeka…

    S poštovanjem , Dragoljub Mutić

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here