Komnen Seratlić: Komarci i reklame

Podelite:

Ne znam šta mi se sve smutilo u ovoj mojoj ludoj glavi. Upitaćete se, kakve
veze imaju reklme sa komarcima, odnosno komarci sa reklamama. E, vidite,
imaju. I jedno i drugo su užasna napst od koje se ne možemo odbraniti.
Svakodnevno nas kabinetski eksperti u masmedijima upozoravaju na
prisustvo komaraca Zapadnog Nila. Potrebno je da obratimo pažnju na
simptome: naglo povećanje temperature, glavobolja, bol u grlu, leđima,
mišićima i zglobovima, oećaj umora, osip na koži, uvećanje žlezda.
Privlači ih miris kože, parfema i cigareta. Odmah se obratite lekaru.

Takođe, saopštiše da je prošle godine, kada nije bila najezda komaraca
(prošle godine su carovali stršljenovi, nismo smeli da ih ubijamo,
zakonom su zaštićeni), umrlo 36 stanovnika Srbije. Koliko će ove godine
umrijeti, niko za sada ne zna.

Podučavaju nas kako da očistimo oluke, dvorišta, saksije, fontanice, travu,
svuda gde se zadržava voda, vlaga. U mom dvorištu sam ubio veliki broj
komaraca, puni su bili krvi, čije, ne mogu saznati. Znači, komarci ili
komančerosi, su krvopije. Izdvoio sam uzorke: jedan je potpuno beo, drugi
crn, a treći braon. Koje je boje Zapadnonilski „konj“, ne mogu da odgonetnem.
To ću saznati kada me (ako me) strpaju u bolnicu, odkle se neću vratiti.
Lakše je tipovati nameštene utakmice u svekolikom zemaljskom šaru, na svim takmičenjima, lokalnim, regionalnim, evropskim, svetskim, nego koji
će me komarac poslati u bolnicu. Sudijama su, za sada, doskočili sa
nekakvim VAROM, jer evropska i svetska prvenstva, posebno u fudbalu, nisu
igrali igrači, već sudije, to su bila prvenstva sudija. Komarcima se u
odgovornim zemljama suprostavlja VAROM zvanim zaprašivanje, dakako na
vreme, osim ako nam ne bacaju larve iz bezpilotnih letilica, koje haraju
nad Srbjom iznad 10 000 metara. Da nam mienjaju klimu i uništavaju
poljoprivredu i zdravlje, to znaju i mala deca.

Kako da mi unesrećeni stanovnici ove naše smanjene Srbijice dokučimo
istinu o bilo čemu. Tako nam nekakav gradskobeogradski moćnik, saopšti
da imamo 24 aviona za zaprašivanje komaraca. Toliko ih, dragi čitaoci,
nemaju mnogo veće zemlje od Srbijice. Ja ću vam saopštiti istinu, imamo 9
aviona (inače naši političari, vođe, sve znaju, oni su genijalni svaštari,
divim se njihovim mudrolijama, enciklopediskom znanju, koje svakodnevno
rasipaju na nas jadnike i bednike, hvala im).

Kako da se suprostavimo tom gradskobeogradskom moćniku (koji će vas, ako
mu spomenet ime, odmah poslati na sud, dakako njegov sud), kao i lokalnim
moćnicima, koji nas uveravaju da imaju dosta novca za zaprašivanje, ali
zaprašivanja nema. Jedno jutro sedimo nas trojica prijatelja na terasi
kafića blizu Dunava u podnožju Fruške gore. Pojavi se taj specijalni
aviončić u niskom brišućem letu. Pobegosmo sa kafe-šoljicama unutar da
nas ne zapraši. Tačno pet puta je leteo (preleteo) pored Dunava, ali
zaprašivanja nije bilo. Verovatno je pilot „lovio šarane i brojao
brodove“. Ukućani nas dočekaše sa radosnom vešću. „Čuli smo avion-
zaprašivač“. Nismo mogli da ih uverimo da zaprašivanja nije bilo. A,
novac? Koji mi je đavo da postavljam to doloroso (bolno) pitanje, ponovo
zauzdavam konja otpozadi.

Najezda komaraca će nestati, proći, ali veliki ekonomski i psihološki
ubica, zvani reklame, raste geometriskom progresijom. Reklame su svuda
oko nas, stižu u naše mozgove pomoću: televizije, radija, novina, časopisa,
poratla, video igara, interneta, bilborda, poštanskih pošiljki,distribucije letaka, svh vrsta sportova, svih vrsta ustanova, ispisanih
(nagrđenih) fasada i drugih načina.

Cene za reklame su drastične i u evrima i u dinarima. Ko plaća reklame,
mi, poreski obveznici, jer oni koji plaćaju jedan sekund po 20 000 do 25 000
dinara, podignu cene proizvoda (cene reklamiranja stranke, stranaka u
predizbornim kampanjama, kreću se od 3.600 evra do 15.000 evra, u
zavisnosti od TV kanala). Procenjeno je da troškovi reklamiranja u celom
svetu godišnje iznose oko 500 milijaradi dolara.

Dakako, bez opštinskih silnika se ne ne može i kada su reklame u pitanju.
Opštinski silnici poručili su producentima reklama da su dužni da samo
opoštini plate snimanje reklama. Tako već spomenutri gradskobeogradski
silnik poruči: „Obaveštavam producente da nemaju obavezu da plate bilo
šta i bilo kome van uplata koje idu na račun opština“. Daodao je: „.. da
će ubuduće biti sprečene zloupotrebe, odnosno novac za zakup javnih
površina za poterebe snimanja reklama i filmova biće uplaćivan na račun
Skupštine Grada Beograda. Nije rekao, odnosno spomenuo, ko iz opština
reketira producente reklama. Posebno su poručili: „reklamirajte se
na vozilima JKP GSP „Beogead“. Vaša reklama na vozilima koja
kruže beogradskim ulicama, biće deo panorame grada. Sa 1379 vozila
koja dnevno prevezu 1.600.000 putnika, predstavlja moćan medij za
prenos vaših propagandnih poruka“. Da, divna je „panorama grada“ sa
vozilima koja su unakažena kičerajem, odnosno išarana reklamama.
Za razliku od od mnogih zemalja u svetu, TV kuće u Srbiji reklamiraju
lekove (posebno one za dobar, uspešan, seks, a ne znaju da uspešan seks
ide iz pihtijaste materije, zvane mozak). Takođe, za razliku od drugih
zemalja, TV kanali u Srbiji ubacuju reklame par minuta pre dnevnika, a
potom u toku dnevnika (one su najskuplje), a o filmovima da se i ne govori.
Ako film traje sat i po, toliko traju i reklame. Najsuroviji i najveći
psihološki ubica je jedan Pinkov TV kanal, koji prikazuje filmove. Nakon
svakih 5 minuta filma, uz muzičku dreku, pušta reklame, koje traju po 20
minuta, onda ponovo 5 minuta filma i tako do psihološkog ludila, do
otuđenja čovekovih istinskih humanih osobina. Kada jedan TV kanal prekine film reklamama, svi kanali koji u tom terminu prikazuju film, prekidaju
ga reklamama. Ne bi me iznenadilo da se jednoga dana organizuje evropsko i
svetsko takmičenje reklama.

Mnoge reklame su vulgarne, a neke zastrašujuće, uz ratničku muziku. Niko
nema pravo da nam decu truje takvim reklamamma. Evropski i svetski
dušebrižnici uče nas kakav bi trebalo da izgleda krmećak, telećak,
kokošinjac, kao uslov za ulazak u EU, a ne zanima ih Konvencija o pravu
deteta, koja precizira u članu 19. mentalnu zaštitu dece.
Posebno je ludilo u vreme teniskih turnira. Tako su na nedavnom „Rolan
Garosu“ prekidani prenosi susreta mlađih tenisera (susreta koji su bolji
dopadljiviji) nakon prvog seta ili polovinom drugog, čim je počeo prenos
na nekom dreugom terenu jednog ili dvojice vodećih tenisera, zato što su
TV kuće unapred preuzele obavezu, jer je sekund reklame na tim mečevima
duplo skuplji, između ostalog što svi pohrle da gledaju prve violine, a
uz njih i reklame. TV kuće su se osilile, ogrezle su u bezobrazluk tako da
istovremeno na pola televizijskog ekrana prenose tenis, a na pola ekrana
puštaju reklame. Zatim, redovna je pojava da meč traje, odnosno da je gem
počeo, a reklama još traje. To se ovih dana ponavlja na Vimbldonskom
turniru. Upravo 06.07. jula, na jednom TV kanalu prekinuli su prenos meča
dve izvanredne teniserke nakon drugog seta. Nisu prenosili treći,
odlučujući. Da budalaština bude veća, tri TV kanala, među kojima je i onaj
koji je prekinuo navedeni meč, utrkivali su se da prenose meč
tridesetsedmogodišnje Amerikanke (koja je prošle godine napravila
skandal) i Nemice: RTS 2 i dva sportska kanala, samo zbog bolje plaćenih
reklama.

U reklamirljnje su se uključili, nedoškolovani, osioni takozvani TV
komentatori, koji su nezamenjivi. Jedan sa javnoisrtevisirane TV, prnosio
je naprimjer na nogometnom prvenstvu Evrope 40 utakmica. Zbog toga što ne
prenosi utakmicu već priča razne gluposti, uz jednu nepodnošljivu boju
glas, više od 90 posto nas gledakaca, pratimo utakmicui bez tona. Kada
se postigne gol u fudbalu ili bilo kom sportu, dobije gem u tenisu, poeni u

košarci, odbojci, viču, odnosno derunjaju se toliko kao da su poloudeli,
neki uz mudre suflere (izgovaraju neke nedopustive reči, kao „surovo
udario loptu“, „opaaaa“, „bravoooo“, „toooo“ „eue“, „aue“, „takoooo“,
utakmise traju, a oni pričaju, čitaju ono što su popabirčili sa kompjuter o
nekom igraču, ekipi, iznose neke pikanterije iz prošlosti, razne
statističke podatke, hvale nekog igrača, izdižu ga iznad svih drugih,
ko zna zašto, a možda se i zna zašto, čim ga hvale znamo da je na
prodaju i niz drugih gluposti, a utakmica teče. Otvoreno navijaju za nek tim,
neku ekipu, nekog tenisera. Dakako, ima ih, nažalost, samo dvojica koji su
zadrežali normalan nivo i uglavnom prenose poneki sporski događaj, kako
se inače prenosi u drugim zemljama.

Dragi minisre zdravlja, draga predsedniče vlade, dragi naš voljeni
Predsedniče (s obzirom na to da si moćan, da sve držiš u rukam),
preduzmite neke mere u vezi reklama, krajnje je vreme da se počnete baviti
nama podanicima, jer ćemo svi završiti u ludnicama. Normalno, ako mi
završimo u ludnicama, nećete imati nad kim da vladate, a i vas to ludilo
neće zaobići. Dragi Narode Srbije, ne plaćajte javnoisrevisiranoj TV
pretplatu, koju su nam uvalili kao kukavičko jaje u račun za struju u iznosu od
220 dinara. Umanjujte račun za taj iznos.

Komnen Seratlić za Vidovdan

Podelite:

2 Komentari

  1. Ako rečem da je funkcija reklame da aktivira naše potrebe, najčešće niske, koje potom reklamirani proizvod treba da zadovolji, da li će Vam biti jasnije zašto u njima, dosta često, dominira vulgarni sadržaj?
    Komarci su pitanje koje svrbi na drugi način.
    Pozdravljam Vas poštovani Kolja!

  2. Poštovani,
    Hvala na osvrtu. Nažalost, nisam zadovoljan tekstom, odnosno osvrtom na reklame. Da ste Vi, kao odličan esejista, posebno što posjedujete majstorsko pismo iz psijhologije, osmislili taj užas, taj smrad na svim TV kanalima – zvane reklame, onda bi tekst bio dobar. No, bilo kako bilo, reklame su postale prava napast. Naravno, novac je u pitanju, a kada je novac u pitanju, sredstva se ne biraju. Od tog ogromnog novca brkove omaste i partije. Kao što se nijedna politička garnitura, kada dođe na vlst poslije izbora ne obračuna sa igrama na sreću (Loto, Bingo, razni aparti, rulet i dr), tako je i sa reklamama. Moćnici, tajkuni, preko igara na sreću peru pare. Namještaju ko će dobiti loto ili bingo glavni zgoditak. Vođa je jednom prije par godin, kada su muljaroši iz Lutrije poništili izvučeni broj 21 (iako je bubanj namješeten, nešto im se omaklo) pred očima par miliona recipijenata (nas zamorčića), obećao da će sve ispitati i počinioce kazniti. Ništa nije uradio. Obećanje ludim radovanje. I riječ dvije o komentatorima: Juče je nesrećni komentator na TV SK rekao: “federer je nemilosrdan”, nakon što je dobio jedan gem. Zašto je nemilosrdan, zatim “dao je do znanja Itralijanu da je došao u drugu kancelariju”, “Federe igra konkretno, Federe je učinio Italijana neprepoznatljivim” i tako redom, seriju gluposti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here