Комнен Сератлић: СМРЋУ МЕ ПЛАШЕ УСТАНИ ПОНОСНА ПТИЦО БУНО

Поделите:

 

                                                      „Човек сукобљен са једним  апстрактним

                                                       идеалом човека или  са  једним  конкретним,

                                                       стварним друштвом које  се  чврсто  држи

                                                       тоталитаризма, мора  се  разбити, мора се

                                                       променити, мора  се преобликовати и мора

                                                        се  довести, веома  често, уз жртвовање  крви,

                                                        до  овог апстрактног идеала или нестати, суочен

                                                       са  својом неспсобношћу да се уклопи у гомилу

                                                       конкретно  друштво, џунглу у  којој  живи“

  Антоние Блум

Досадио сам и себи и вама, са текстовима о истом или сличном прoблему, проблемима. Теши ме чињеница да ништа  нисам  написао за  сва  времена, као што то сматрају нека много боља пискарала од моје маленкости. Ужасавам се од помисли да постији нешто за сва времена,  коначно.

Моји  текстови и нису  текстови, нису анализе, нису коментари, нису новински  чланци. Они су чињенице, зато сам ја чињеничар.

Нисам ни политиколог, ни  правник,  ни професор политичких  наука, како ми пише у дипломи. Никада вас, драги  читаоци, за ових дугих 40 година од када пискарам, нисам  испрепадао са  том  титулом,  док  многи најприје нагласе  (пре свега они који су купили дипломе и титуле) да су дррр, мррр, проф.,  аналитичари.

Трудио  сам  се да будем један од  вас  који не  пишете, који  читате,  а читање је опсаније од писања, поготово у овим временима, тужним временима, временима сумрака, временима безнађа, временима без времена и наде (Ернст Блох је сав свој философски опус посветио „Принципу  наде“).

Смрћу  ме  плаше, устани поносна  птицо  буно.

Елем,  слушајући, читајући лудорије, понашање, на граници  сам  лудила.  Сви знају све у свим областима, сви су генијални сваштари. Нису свесни да углавном причају и раде, што је опасније, глупости. Појахали су  масмедије,  посебно ТВ канале,  зауздали их  и  спреда  и  отпозади.

Једнино  су  од  њих опасније  р е к л а м е. Поново пишем  о  тој  пошасти.  Ускоро ће на ТВ каналима бити само рекламе. Врхунски безобразлук је  прекидати ТВ Дневник (дневнике) рекламама, уз недопустиву  будалаштину: „Временску  прогнозу  вам  је  омогућила XY фирма“.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно.

Трагедија је и у спорту. Многи спортски догађаји се преносе због  реклама. Утакмице националног тима у  фудбалу не преноси ТВ  кућа  које  сам  и  ја  власник (то је она јавна-исервисирана кућа).  Ох, како би се ту намугали пара за рекламе, али шију им заврну некакава „Нова  С“. Иако је антисрпска, браво за „Нову С“. Послушајте ме, не плаћајте таксу за то јавно  чудовиште у  рачуну  за  струју. Умањите  свакога месеца рачун  за  стрју за  220  динара.

Било која утакмица (фудбал, кошарка, одбојка, ватереполо, један несрећник док пртеноси стално говори ватреполо), „избушена“ је рекламама. Када судија крене пиштаљком ка устима, миксер слике је већ пустио рекламе, иначе су неки миксери слике помало болесни, завлаче камеру у уста да виде колико спортиста има покварних зуба, или да ли има гнојне крајнике, затим под гаћице и мушких и женских спортиста, лове мало видљивије груди. Када се фудбалер повреди на терену у пределу гениталија, „гађају“ камером, зумирају да му сниме полни орган. Траже у публици абнормалне покрете, људе који чачкају нос, или раде неку другу неуредну радњу, а утакмица  траје. Судија  још  није  ни  дунуо  у  пиштаљку, сручи се на наше мозгове (који нису мозгови кад све то подносимо) страшна громогласна музика неке рекламе. Често утакмица тече, чак падне гол или кош или поен, или ас, а рекламе цараују.

Пре  неко  вече  на  Жутој, филм је трајао сат  и  по, а са  рекламама  три  и  по  сата. Секунд рекламе је 25.000 динара (толико имају пензију више  од милион  несрећника, несрећница, две секунде цела моја пензија, опуномоћеног  министра, какав си ти  опуномоћени министар када вредиш две секунде рекламе). Зашто ћутите, Срби, ви сте  Домановићево  „Мртво  море“.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно.

У тенису на разним роландгаросима, вимблидонима,  оупенима (сада скоро сваки градић у свету има тениски турнир), жута  лоптица  је  валика  праља, а ја неопевани идиот, мислио сам  да је само  Биљана прала  („Биљана платно белеше на охридските извори“) . Мој  пријатељ, врсни  режисер, без  посла и  коре хлеба, наговори ме да и ја перем новац. Каже „узми папирнату новчаницу, опери  је  варикином“. Мислећи да  ћу се  обогатити, то урадим.  Новчаница  сагоре.  Гледао  сам  унаоколо да  ме неко није видео, јер се новац  не сме уништавати.

„Бисера“ је превише. Једна новопечена спортска „дива“, каже „Дошли смо у  Н. Сад  да радимо  младу  репрезентацију“. „Да  радимо“,  шта  да  радиш,  несрећнице. Мушки преносиоци (нису  они  коментатори) урличу када се догоди гол или кош или ас : „Тооооо“, „Опааа“, „Ауууу“ „Држи“, „Не дај“, а слуша их милионско гледалишће.  Скидају сатима са компјутера, пре почетка неког спортског  догађаја, о неким спортисти (ма) све од његовог рођења и на утакмици гледају у лаптоп и  трабуњају, изигравају  свезналице,  а утакмица  тече.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно.

Има  разних  прања. Ето  вода  је  поново  опрала прање Трга Републике, ма не само то, вода је опрала песак испод неадекватних плоча. Кажу да, осим  неадекватног материјала, није урађена дренажа. Београд прекопавају  годинама разни Малићии, Весићии. Један „злобник“ ми рече да траже сандуке злата-дуката, дијаманата, других вредности, који су закопани на разним местима у Београду пре него што је Млађани побегао 1941.  авионом пуним злата и др. вредности са Никшићког аеродрома.

Дигресија, причао ми је  човек (био  сам гимназијалац) који је то гладао, да су избацивали, приликом узлетања (мали авион није могао да узлети од тежине) и неке најближе пратиоце Млађаног и поприличан број сандука злата да  би авион узлетео. Уосталом мој извањи стриц Сава Сератлић био је  Млађаном  гварда  еспалда  (чувар  кичме,  безбедњак).  Ако не  верујете проверите.

Копајте, јашите нас, сви сте ви мали титићи – култ  личности  сте  претворили  у култ сличности. Он, највећи син народа  југославије, је јахао на коњу на челу колоне „уз уску стазу  планиоснку – високо“, а  тако ми  Бога, дуго је  јахао и нас  Србе. Јашу нас  и  данас, можда  смо  погодни  за  јахање.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно

О  дипломатији,  протоколу,  церемонијалу, пишем  више  од  30  година. Од  доласка  Досманлија  до  данас све  је  бачено под  ноге, све  је  претворено  у циркусијаду.

То примитивно понашање је недопустиво, али несрећни министар прво  тресне пољупце  три  пута  по  лицу,  а онда  балави  руку. Ако  се већ  иде  на  рукољуб, рука се уснама не додирује (запамти то једном певачу из  Житорађе).  Љуби он све  редом, и са Тачијем се љубио, треснуо је по  рамену Путина, заскочио  је Трампа у сали ГС ОУН. На сву срећу по њега,  безбедњаци не смеју  да улазе у ту салу, иначе би га на  неком  другом месту изрешетали. Ових  дана  на  заседању ГС  ОУН, засакочио  је  и кћер  Трампову.  Поставља  се озбиљно  питање, да  ли  ће  Трамп успети да  заштити своје  даме од  напасника  из  Житорађе. У Буенос  Аиресу причао је и понашао  се  за  Риплиа. Певао је Ердогану на вечери и то на турском језику, Ердогану, великом српском  пријатељу, који  је изјавио: „Турска је Косово и Косово је Турска. Косово је моја друга земља“. Давао је и друге изјаве о Космету и Санџаку које су жешће. А, Ти певачу и твој газда, наш вољени Вођа, љубите  му  скуте.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно.

Посета угледног европског политичар, председника Чешке Земана (имао  сам част да се у Братислави са  том  људском  громадом рукујем, када је  одржао предавање словачким  дипломатима и  ДК у сали  хотела  Форум) је  посебно показала сву беду у понашању српских, политичара, репортера, министара који су потписивали уговоре. Редослед  није  битан. Тако једна репортерка (кроатизам) најављује Конференцију за новинаре двојице председника и  каже милионским  слушаоцима  и  гледаоцима: „председник Вучић и Земан  ће  одржати…“.  За њу је Вучић Председник, а са  Земаном  је  чувала  козе. Уместо да  каже „председник  Чешке  господин  Земан  и  председник  Србије,  господин  Вучић“ (није то ништа при оном безобразлуку

Утискачице анти српског утиска, која  је, када су јој  укинули  емисију,  након  пуне  23  године, пљувала све редом, а у једном интревјуу је рекла  „Дечко“,  новинар  је  питао  ко је „Дечко“, тако је назвала Вучућа, тада председника Владе, браво Утискачице).Требало би тој надрирепотерки, а  можда је и новинарка, узети микрофон из руку за сва времена.

И тако седоше  двојица  председника за сто, испред њих двојица министара размењују уговоре у фасциклама, окрећу председницима леђа (и да не кажем још нешто) под нос и то се догађа два пута. Ето, обећавам да ћу из унурашњости путовати у Београд сваки дан о свом трошку и џабе ћу их подучавати.  Ни то неће прихватити, као што не  читају моје и не  само моје  текстове.

Лудило  у  дипломатији  се  наствља, посебно  у  кадровању.  Да  ли  знате  ко  су унесрећене скраћене Србије (одузели су јој 15 посто територије) нови  амбасадори  у  Лондону,  Паризу, Бону,  Москви,  Подгорици  и  које  куде.  Да  ли господо било  шта  знате  о  тим новопеченим амбасадорима. Отворено  вам поручујем  да  ништа  не  знате.

Смрћу ме  плаше, устани  поносна  птицо  буно

Правосуђе је у Србији у изузетно тешком  стању. На то често упозорава  шеф Представнишава ЕК у Београду, директно упозорава Вођу. Никада, баш никада, Србија неће  затворити  поглавља  23  и  24. Више  јавно  тужилаштво је у криминалу. Постоје докази за неке Кривокапићке,  Грковићке и  др. надри судије да би након процесуирања добиле по 20 година робије. Нису покренуле ниједан кривични поступак за (наводим само један пример) највећу крађу некретнина, не само у Србији већ и у Европи: 365  станова, 37 вила и кућа, хиљаде квадрата пословног простора, инвентара, возних паркова, 250 милиона и  још ко зна чега, након распада  накараде  од  државе  – ДЗСЦГ.

Те  некретнине  је  покрала  влада  Србије, која  се  прогласила   наследницом. Делила их  је  шаком  и  капом онима који на  њих  нису  имали  право. Након 16 година, колико трају судски процеси (основни  судови  и  Виши суд играли су ногомет са нама несрећницима), стигле су тужбе у Уставни суд Србије, који не доноси пресуде већ три године, само да оштећени не би стекли право да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру. Представнишво ЕК у  Београду нас је дописом обавестило „да се  не  могу  затворити поглавља 23 и 24 ако постоји један нерешен проблем који спада у та поглавља“.  У  допису су подвукли: „Посебно ћемо пратити проблем где су нестале наведене некретнине, с обзиром на  документацију  коју  поседујемо“.

У овој земљи,  односмно  судству не постоји институција „Разумни рок“,  у  овој  земљи не  постоје  институције.

Заиграла је мечка у Великој Британији. Од те, вековима непријатељске  земље српског народа, ових дана би требало ипак понешто да научимо, када  је судство у питању. Врховни суд Велике Британије је донео одлуку да је суспензија Парламента, коју је прогласио Борис Џонсон, супротна закону. У  тај безобразлук увукао је и краљицу да се сагласи, односно суспендује  Парламент. „Ове одлуке су гурнуле Велику Бритранију у хаос какав није  виђен од 1940. године“,  сматрају  многи  посматрачи. Џонсон је изјавио да није сагласан са пресудом Врховног суда  али  да  мора  да  поштује  тај  суд.

Који ви суд, велики српски владари, поштујете? Уствари и не можете  поштовати  нешто  што  не  постоји.

Смрћу  нас  све  плаше, устани  поносна  птицо  буно.

Комнен Сератлић за Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

1 коментар

  1. Комнен Саратлић зна и огребати. Тачно како му презиме налаже:
    סָרַט [לִסרוֹט, סוֹרֵט, יִסרוֹט]
    сарат [лисрот, сорэт, йисрот]
    царапать, наносить царапины (редко)

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here