Komnen Seratlić: SMRĆU ME PLAŠE USTANI PONOSNA PTICO BUNO

Podelite:

 

                                                      „Čovek sukobljen sa jednim  apstraktnim

                                                       idealom čoveka ili  sa  jednim  konkretnim,

                                                       stvarnim društvom koje  se  čvrsto  drži

                                                       totalitarizma, mora  se  razbiti, mora se

                                                       promeniti, mora  se preoblikovati i mora

                                                        se  dovesti, veoma  često, uz žrtvovanje  krvi,

                                                        do  ovog apstraktnog ideala ili nestati, suočen

                                                       sa  svojom nespsobnošću da se uklopi u gomilu

                                                       konkretno  društvo, džunglu u  kojoj  živi“

  Antonie Blum

Dosadio sam i sebi i vama, sa tekstovima o istom ili sličnom problemu, problemima. Teši me činjenica da ništa  nisam  napisao za  sva  vremena, kao što to smatraju neka mnogo bolja piskarala od moje malenkosti. Užasavam se od pomisli da postiji nešto za sva vremena,  konačno.

Moji  tekstovi i nisu  tekstovi, nisu analize, nisu komentari, nisu novinski  članci. Oni su činjenice, zato sam ja činjeničar.

Nisam ni politikolog, ni  pravnik,  ni profesor političkih  nauka, kako mi piše u diplomi. Nikada vas, dragi  čitaoci, za ovih dugih 40 godina od kada piskaram, nisam  isprepadao sa  tom  titulom,  dok  mnogi najprije naglase  (pre svega oni koji su kupili diplome i titule) da su drrr, mrrr, prof.,  analitičari.

Trudio  sam  se da budem jedan od  vas  koji ne  pišete, koji  čitate,  a čitanje je opsanije od pisanja, pogotovo u ovim vremenima, tužnim vremenima, vremenima sumraka, vremenima beznađa, vremenima bez vremena i nade (Ernst Bloh je sav svoj filosofski opus posvetio „Principu  nade“).

Smrću  me  plaše, ustani ponosna  ptico  buno.

Elem,  slušajući, čitajući ludorije, ponašanje, na granici  sam  ludila.  Svi znaju sve u svim oblastima, svi su genijalni svaštari. Nisu svesni da uglavnom pričaju i rade, što je opasnije, gluposti. Pojahali su  masmedije,  posebno TV kanale,  zauzdali ih  i  spreda  i  otpozadi.

Jednino  su  od  njih opasnije  r e k l a m e. Ponovo pišem  o  toj  pošasti.  Uskoro će na TV kanalima biti samo reklame. Vrhunski bezobrazluk je  prekidati TV Dnevnik (dnevnike) reklamama, uz nedopustivu  budalaštinu: „Vremensku  prognozu  vam  je  omogućila XY firma“.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno.

Tragedija je i u sportu. Mnogi sportski događaji se prenose zbog  reklama. Utakmice nacionalnog tima u  fudbalu ne prenosi TV  kuća  koje  sam  i  ja  vlasnik (to je ona javna-iservisirana kuća).  Oh, kako bi se tu namugali para za reklame, ali šiju im zavrnu nekakava „Nova  S“. Iako je antisrpska, bravo za „Novu S“. Poslušajte me, ne plaćajte taksu za to javno  čudovište u  računu  za  struju. Umanjite  svakoga meseca račun  za  strju za  220  dinara.

Bilo koja utakmica (fudbal, košarka, odbojka, vaterepolo, jedan nesrećnik dok prtenosi stalno govori vatrepolo), „izbušena“ je reklamama. Kada sudija krene pištaljkom ka ustima, mikser slike je već pustio reklame, inače su neki mikseri slike pomalo bolesni, zavlače kameru u usta da vide koliko sportista ima pokvarnih zuba, ili da li ima gnojne krajnike, zatim pod gaćice i muških i ženskih sportista, love malo vidljivije grudi. Kada se fudbaler povredi na terenu u predelu genitalija, „gađaju“ kamerom, zumiraju da mu snime polni organ. Traže u publici abnormalne pokrete, ljude koji čačkaju nos, ili rade neku drugu neurednu radnju, a utakmica  traje. Sudija  još  nije  ni  dunuo  u  pištaljku, sruči se na naše mozgove (koji nisu mozgovi kad sve to podnosimo) strašna gromoglasna muzika neke reklame. Često utakmica teče, čak padne gol ili koš ili poen, ili as, a reklame carauju.

Pre  neko  veče  na  Žutoj, film je trajao sat  i  po, a sa  reklamama  tri  i  po  sata. Sekund reklame je 25.000 dinara (toliko imaju penziju više  od milion  nesrećnika, nesrećnica, dve sekunde cela moja penzija, opunomoćenog  ministra, kakav si ti  opunomoćeni ministar kada vrediš dve sekunde reklame). Zašto ćutite, Srbi, vi ste  Domanovićevo  „Mrtvo  more“.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno.

U tenisu na raznim rolandgarosima, vimblidonima,  oupenima (sada skoro svaki gradić u svetu ima teniski turnir), žuta  loptica  je  valika  pralja, a ja neopevani idiot, mislio sam  da je samo  Biljana prala  („Biljana platno beleše na ohridskite izvori“) . Moj  prijatelj, vrsni  režiser, bez  posla i  kore hleba, nagovori me da i ja perem novac. Kaže „uzmi papirnatu novčanicu, operi  je  varikinom“. Misleći da  ću se  obogatiti, to uradim.  Novčanica  sagore.  Gledao  sam  unaokolo da  me neko nije video, jer se novac  ne sme uništavati.

„Bisera“ je previše. Jedna novopečena sportska „diva“, kaže „Došli smo u  N. Sad  da radimo  mladu  reprezentaciju“. „Da  radimo“,  šta  da  radiš,  nesrećnice. Muški prenosioci (nisu  oni  komentatori) urliču kada se dogodi gol ili koš ili as : „Tooooo“, „Opaaa“, „Auuuu“ „Drži“, „Ne daj“, a sluša ih milionsko gledališće.  Skidaju satima sa kompjutera, pre početka nekog sportskog  događaja, o nekim sportisti (ma) sve od njegovog rođenja i na utakmici gledaju u laptop i  trabunjaju, izigravaju  sveznalice,  a utakmica  teče.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno.

Ima  raznih  pranja. Eto  voda  je  ponovo  oprala pranje Trga Republike, ma ne samo to, voda je oprala pesak ispod neadekvatnih ploča. Kažu da, osim  neadekvatnog materijala, nije urađena drenaža. Beograd prekopavaju  godinama razni Malićii, Vesićii. Jedan „zlobnik“ mi reče da traže sanduke zlata-dukata, dijamanata, drugih vrednosti, koji su zakopani na raznim mestima u Beogradu pre nego što je Mlađani pobegao 1941.  avionom punim zlata i dr. vrednosti sa Nikšićkog aerodroma.

Digresija, pričao mi je  čovek (bio  sam gimnazijalac) koji je to gladao, da su izbacivali, prilikom uzletanja (mali avion nije mogao da uzleti od težine) i neke najbliže pratioce Mlađanog i popriličan broj sanduka zlata da  bi avion uzleteo. Uostalom moj izvanji stric Sava Seratlić bio je  Mlađanom  gvarda  espalda  (čuvar  kičme,  bezbednjak).  Ako ne  verujete proverite.

Kopajte, jašite nas, svi ste vi mali titići – kult  ličnosti  ste  pretvorili  u kult sličnosti. On, najveći sin naroda  jugoslavije, je jahao na konju na čelu kolone „uz usku stazu  planiosnku – visoko“, a  tako mi  Boga, dugo je  jahao i nas  Srbe. Jašu nas  i  danas, možda  smo  pogodni  za  jahanje.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno

O  diplomatiji,  protokolu,  ceremonijalu, pišem  više  od  30  godina. Od  dolaska  Dosmanlija  do  danas sve  je  bačeno pod  noge, sve  je  pretvoreno  u cirkusijadu.

To primitivno ponašanje je nedopustivo, ali nesrećni ministar prvo  tresne poljupce  tri  puta  po  licu,  a onda  balavi  ruku. Ako  se već  ide  na  rukoljub, ruka se usnama ne dodiruje (zapamti to jednom pevaču iz  Žitorađe).  Ljubi on sve  redom, i sa Tačijem se ljubio, tresnuo je po  ramenu Putina, zaskočio  je Trampa u sali GS OUN. Na svu sreću po njega,  bezbednjaci ne smeju  da ulaze u tu salu, inače bi ga na  nekom  drugom mestu izrešetali. Ovih  dana  na  zasedanju GS  OUN, zasakočio  je  i kćer  Trampovu.  Postavlja  se ozbiljno  pitanje, da  li  će  Tramp uspeti da  zaštiti svoje  dame od  napasnika  iz  Žitorađe. U Buenos  Airesu pričao je i ponašao  se  za  Riplia. Pevao je Erdoganu na večeri i to na turskom jeziku, Erdoganu, velikom srpskom  prijatelju, koji  je izjavio: „Turska je Kosovo i Kosovo je Turska. Kosovo je moja druga zemlja“. Davao je i druge izjave o Kosmetu i Sandžaku koje su žešće. A, Ti pevaču i tvoj gazda, naš voljeni Vođa, ljubite  mu  skute.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno.

Poseta uglednog evropskog političar, predsednika Češke Zemana (imao  sam čast da se u Bratislavi sa  tom  ljudskom  gromadom rukujem, kada je  održao predavanje slovačkim  diplomatima i  DK u sali  hotela  Forum) je  posebno pokazala svu bedu u ponašanju srpskih, političara, reportera, ministara koji su potpisivali ugovore. Redosled  nije  bitan. Tako jedna reporterka (kroatizam) najavljuje Konferenciju za novinare dvojice predsednika i  kaže milionskim  slušaocima  i  gledaocima: „predsednik Vučić i Zeman  će  održati…“.  Za nju je Vučić Predsednik, a sa  Zemanom  je  čuvala  koze. Umesto da  kaže „predsednik  Češke  gospodin  Zeman  i  predsednik  Srbije,  gospodin  Vučić“ (nije to ništa pri onom bezobrazluku

Utiskačice anti srpskog utiska, koja  je, kada su joj  ukinuli  emisiju,  nakon  pune  23  godine, pljuvala sve redom, a u jednom intrevjuu je rekla  „Dečko“,  novinar  je  pitao  ko je „Dečko“, tako je nazvala Vučuća, tada predsednika Vlade, bravo Utiskačice).Trebalo bi toj nadrirepoterki, a  možda je i novinarka, uzeti mikrofon iz ruku za sva vremena.

I tako sedoše  dvojica  predsednika za sto, ispred njih dvojica ministara razmenjuju ugovore u fasciklama, okreću predsednicima leđa (i da ne kažem još nešto) pod nos i to se događa dva puta. Eto, obećavam da ću iz unurašnjosti putovati u Beograd svaki dan o svom trošku i džabe ću ih podučavati.  Ni to neće prihvatiti, kao što ne  čitaju moje i ne  samo moje  tekstove.

Ludilo  u  diplomatiji  se  nastvlja, posebno  u  kadrovanju.  Da  li  znate  ko  su unesrećene skraćene Srbije (oduzeli su joj 15 posto teritorije) novi  ambasadori  u  Londonu,  Parizu, Bonu,  Moskvi,  Podgorici  i  koje  kude.  Da  li gospodo bilo  šta  znate  o  tim novopečenim ambasadorima. Otvoreno  vam poručujem  da  ništa  ne  znate.

Smrću me  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno

Pravosuđe je u Srbiji u izuzetno teškom  stanju. Na to često upozorava  šef Predstavnišava EK u Beogradu, direktno upozorava Vođu. Nikada, baš nikada, Srbija neće  zatvoriti  poglavlja  23  i  24. Više  javno  tužilaštvo je u kriminalu. Postoje dokazi za neke Krivokapićke,  Grkovićke i  dr. nadri sudije da bi nakon procesuiranja dobile po 20 godina robije. Nisu pokrenule nijedan krivični postupak za (navodim samo jedan primer) najveću krađu nekretnina, ne samo u Srbiji već i u Evropi: 365  stanova, 37 vila i kuća, hiljade kvadrata poslovnog prostora, inventara, voznih parkova, 250 miliona i  još ko zna čega, nakon raspada  nakarade  od  države  – DZSCG.

Te  nekretnine  je  pokrala  vlada  Srbije, koja  se  proglasila   naslednicom. Delila ih  je  šakom  i  kapom onima koji na  njih  nisu  imali  pravo. Nakon 16 godina, koliko traju sudski procesi (osnovni  sudovi  i  Viši sud igrali su nogomet sa nama nesrećnicima), stigle su tužbe u Ustavni sud Srbije, koji ne donosi presude već tri godine, samo da oštećeni ne bi stekli pravo da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Predstavnišvo EK u  Beogradu nas je dopisom obavestilo „da se  ne  mogu  zatvoriti poglavlja 23 i 24 ako postoji jedan nerešen problem koji spada u ta poglavlja“.  U  dopisu su podvukli: „Posebno ćemo pratiti problem gde su nestale navedene nekretnine, s obzirom na  dokumentaciju  koju  posedujemo“.

U ovoj zemlji,  odnosmno  sudstvu ne postoji institucija „Razumni rok“,  u  ovoj  zemlji ne  postoje  institucije.

Zaigrala je mečka u Velikoj Britaniji. Od te, vekovima neprijateljske  zemlje srpskog naroda, ovih dana bi trebalo ipak ponešto da naučimo, kada  je sudstvo u pitanju. Vrhovni sud Velike Britanije je doneo odluku da je suspenzija Parlamenta, koju je proglasio Boris Džonson, suprotna zakonu. U  taj bezobrazluk uvukao je i kraljicu da se saglasi, odnosno suspenduje  Parlament. „Ove odluke su gurnule Veliku Britraniju u haos kakav nije  viđen od 1940. godine“,  smatraju  mnogi  posmatrači. Džonson je izjavio da nije saglasan sa presudom Vrhovnog suda  ali  da  mora  da  poštuje  taj  sud.

Koji vi sud, veliki srpski vladari, poštujete? Ustvari i ne možete  poštovati  nešto  što  ne  postoji.

Smrću  nas  sve  plaše, ustani  ponosna  ptico  buno.

Komnen Seratlić za Vidovdan

 

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

1 komentar

  1. Komnen Saratlić zna i ogrebati. Tačno kako mu prezime nalaže:
    סָרַט [לִסרוֹט, סוֹרֵט, יִסרוֹט]
    sarat [lisrot, sorэt, йisrot]
    carapatь, nanositь carapinы (redko)

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here