Андреј Илић: Косово и Карабах

Поделите:

Шта је нама Косово, јел то наш Карабах ? Напетости између Азребејџанаца и Јермена датира још од 1988. год. Месец дан је бесни сукоб на територији између јерменије и Азребејџана на земљи коју Јермени сматрају светом. Рат је био медијски испраћен до детаља, па и уништења војних бартерија уживо. Рат је скончан примиријем уз посредовање Русије, уз прекрајање граница. У овој размјени боље су прошли Азери

Нагорно-Карабах када би поредили са нама више је Република Српска, него територија самопроглашене Републике Косово. Опет можемо да повучемо одређене паралеле.

Исход овог конфликта је славље на улицама Бакуа и упад у парламент Јерменије, тако да је приближно јасно ко је остварио геостратешке циљеве. Азери су се дуго спремали за овај сукоб, наоружавали, а Јермени и ако национало просвећени нису могли да се одупру. Геостратешка позиција је одређивала исход и ако су се борбе водиле на територији која не припада званично Јерменији, она је учествовала, са читавом дијаспором

Поразу Јермена је претходила одређена ситуација. Јерменско друштво има на челу државе елиту коју је инсталирао Сорош. Елита неолибералне парадигме, удаљена од народа.

Политичка врхушка, која се дистанцирала од Русије, и окренула ЕУ, тек када јој је Брисел окренуо леђа је у сред ратног вихора је схватила да јој Еу неће помоћи. Јерменија изгубила стратешку подршку док је савезништво Азара и Турака било на врхунцу. Када ову ситуацији пренесемо на наш терен, то јесте када себе учитамо у овом сукобу, видимо геостратешки да ми нисмо спремни за било какав конфликт.

Промениле су се неке ствари, Европа није иста као крајем двадесетог века и почетком двадесетпрвог. Нисмо ни ми исти, а проблем Космета је остао. Косово није проблем само наше генерације, Косово је „грдно судилиште“ проблем од 1389. Године и сигурно да се неће решити у нашем времену. Нама треба стрпљења и повољене ситуације, али Косово остаје тас на ваги свих нас онај који пресуђује.

Косово није независно, терористи УЧК су послужили само као параван, за интересе много моћних сила.

Када ову ситуацији пренесемо на наш терен, то јесте када себе учитамо у овом сукобу, видимо на овом примеру да  ми нисмо спремни за било какав конфликт. Промениле су се неке ствари, Европа није иста као крајем двадесетог века и почетком двадесетпрвог. Нисмо ни ми исти, а проблем Космета је остао. Косово није проблем само наше генерације.

Косово је „грдно судилиште“ проблем од 1389. Године и сигурно да се неће решити у нашем времену. Нама треба стрпљења и повољене ситуације, али Косово остаје тас на ваги свих нас онај који пресуђује. Косово није независно, терористи УЧК су послужили само као параван, за интересе много моћних сила.

Британија је отишла, а Еу је постала полигон за терористе и социјалне нереде. Затим пандемија вируса, пад економије и растрзаност политичких процеса је уздрмала ЕУ. Брисел све мање занима Косово. Косово није довршена држава.

Нама треба стрпљење, стратегија и повољне историјске околности које ћемо искористити не часећи часа. Косово није успело да достигне потпуну и реалну државност. Оно је одрадило посао на међунарној политичкој сцени, пре свега у слабљењу међународног права, што великим силама иде у прилог.

Уз сав дефетизам Другосрбијанске квазелите, све анкете потврђују да је за већину Срба Косово и даље дио Србије.

Грађани наше јужне покрајине су такође грађани са свим правама и обавезама законом прописаним. Политика око Космета не сме да буде непланирана, не сме да буде суицидна. Илузија да за један дан можемо да решимо проблем векова је заблуда и небулоза, без икаквог основа. Тзв. Косово је данас слепо црево Европе, нарко фабрика и фабрика озбиљног тероризма.

Као што су се многи Албанци покајали што су увезли “Западне вредности” у своје друштво, тако су и промотери и идеолози Косова као државе, схватити да је то рак рана Европске цивилизације.  Превише су они ресурса уложили у супротно да би одустали преко ноћи.

Наша је обавеза да поступамо мудрије, да градимо себе, државу и друштво, да стварамо јединствени културно-економски простор, српски свет и да тежимо ка решавању српског националног питања да би могли да будемо дорасли решавању Космета. Требамо стратешки планирати циљеве , а не као Јермени око Нагорно-Карабаха, вођени пуком родољубивом емоцијом без плана, без тактике и на крају без успеха. Ту цену смо платили ’90. и тек сад се види колико смо, мада тако не изгледа, ипак искуснији од Јермена, који су до сада деловали национално свеснији и искуснији.

Андреј Илић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here