Ламброс: Докле год се не одрекнемо својих митова, имаћемо будућност

Поделите:

Једна од убедљиво најодвратнијих флоскула специјалног рата против Срба који траје ево већ три деценије је она о одрицању од “националних митова”. Дакле, не Хрвати светски шампиони историјских фалсификата чија је држава нацистичка не само по идеологији већ и симболима, не “Бошњаци” чији се идентитет заснива на потпуном негирању стварности и историјских чињеница, не Албанци чији је национални јунак Србин, не Севернобившејугословеснкерепублике Македонци који историју пазаре ко у хипермаркету “даћете ми 500 грама грчке антике и насеците ми 350 српског средњег века”, већ ми, Срби. Народи с националним митовима су народи с историјом. Да није било косовског мита, нас данас не би било. То је суштина захтева за одрицањем од националних митова, наш тихи и постепени нестанак. Сасвим узгред, митови се заснивају на некаквој историјској стварности. Нису проблем митови већ историјски фалсификати, а ту вам је Србија заиста погрешна адреса. Ми се чак устручавамо и да инсистирамо на историјским чињеницама.
Живим у земљи која пати од националних митова – Француској. Французи имају један мит који ме по свему подсећа на онај наш о Милошу Обилићу који је за мене, највеличанственија појава српске историје – мит о Јованки Орлеанки. Живела је у 15. веку и као седанаестогодишњакињи су јој се “јавили” арханђео Михајло, Маргерита Антиохијска и Катарина Александријска да јој повере мисију ослобађања Француске од енглеске окупације (у току је био чувени енглеско – француски стогодишњи рат). Јованка је успела да стигне до претедента Шарла VII, према историјским изворима до тог тренутка потпуно деморалисаног, увери га у његову божанску мисију ослобађања Француске, подигла је опсаду Орлеана, убедила Шарла да се крунише у Ремсу.
Зашто се Французи не одрекну својих митова?! Напротив, сваки француски град има ил’ улицу ил’ трг ил’ цркву посвећену Јованки Орлеанки а њене статуе у светлуцавом оклопу практично су свуда. А често је помињу и на политичким скуповима, нарочито предизборним. Мисаони експеримент – шта би домаћи интелектуални квислинзи попут Николе Самарџића и Дубравке Стојановић и те клике окупаторских проститутки радили кад би се на српским политичким скуповима евоцирао Милош Обилић? Можете ли да замислите ту количину антисрпске хистерије која би настала?
Вратићемо Космет, није то ствар никаквог оптимизма већ управо суве реалности – другу опцију немамо. Без њега смо осуђени на агонично одумирање. Кад се већ толико прича о стварности, она је управо таква да друга опција сем повратка Космета једноставно не постоји.
Израел је могао бити функционалан и без оно пар квадратних километара Јерусалима. Он и данас кошта много напора и новца. Али, сваком је Јеврејину јасно да без Јерусалима ко престонице Израел није држава већ нека недефинисана административна јединица. Србија без Космета није држава.
Срећан нам Видовдан Срби. Докле год се не одрекнемо својих митова, имаћемо будућност.

Ламброс Александар
Поделите:

7 Коментари

  1. Da ali kojih mitova? Noseci mit srpstva koji nas je odrzao kroz vekove turskog ropstva je mit o obnovi Dusanovog carstva. Prva kletva je ona prema velikasima: Velikasi proklete vam duse na komade razdrobiste carstvo. O obnovi Dusanovog carstva su pevali narodni guslari, propovedali svestenici i Bosanski fratri, pevali Gundulic i Njegos.

  2. Jugoslavija je bila ostvarenje tog mita i sna. O tome su mastale generacije, da se konacno ujedine teritorije Nemanjica, Kotromanica, Subica i grofova Celjskih i da od objekta postanemo subjekt Evropske politike. A velikasku kletvu je opet na nas navukla ova rusopatofilna staljinisticka stoka na celu sa Milosevicem.

  3. Prodajuci nam pricu o Kosovskom mitu kao o nekom kolektivnom samoubistvu. To se desi kad nasu proslost I religiju analiziraju bezboznici komunisticki aparatciki i Udbaske vladike. Najveci greh u pravoslavlju je samoubistvu: Bog ti je dao zivot i samo on moze da ti ga oduzme. A oni nam zagovaraju kolektivno samoubistvo kao da su Srbi i SPC neka samoubilacka sekta.

  4. Nisu Kosovski junaci isli da se survaju niz liticu da izginu bez razloga i uludo. Niti su razlupali Dusanovo carstvo dok je jos bilo celo. Ovo sto se nama zagovara zadnjih 30 godina, razlupanje Jugoslavije, ovo kolektivno samoubistvo da izginemo kad nas niko ne napada, je duboko nehriscansko I satansko.

  5. Srbija ima dva Moda: Dusanovo carstvo/Despotovina, Jugoslavija/Beogradski pasaluk, Monarhija Karadjordjevica/Qurciceva despotija. Videli smo da drugi mod je potpuno pogresan I fatalan. Prvi mod, koliko god bio komplikovan, daje kakav takav okvir za razvoj me samo Srba nego i drugih naroda i narodnosti koji nas okruzuju.

  6. Svaka velika nacija u Evropi sastoji se od najmanje dve celine: Nemacka od Bavarske i Pruske, Spanija Aragon i Kastilja, Britanija Engleska i Skotska. Demografski, privredni, kulturni I svaki drugi kolaps Srbije i Hrvatske pokazuje da mi ne mozemo jedni bez drugih. Jugoslavenski okvir je bio ne samo zeljen nego i nuzan da bi ove dve nacije opstale.

  7. Svi pametni narodi teze da u slucaju velikih geopolitickih lomova granica izmedju blokova ne prolazi kroz njihove teritorije samo se mi trudimo ne samo da kroz nas prodju granice blokova nego civilizacija. Postoji razlika izmedju hrabrosti i ludosti, a zadnjih 30 godina kod nas preovladjuje ova druga osobina.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here