Lambros: Dokle god se ne odreknemo svojih mitova, imaćemo budućnost

Podelite:

Jedna od ubedljivo najodvratnijih floskula specijalnog rata protiv Srba koji traje evo već tri decenije je ona o odricanju od “nacionalnih mitova”. Dakle, ne Hrvati svetski šampioni istorijskih falsifikata čija je država nacistička ne samo po ideologiji već i simbolima, ne “Bošnjaci” čiji se identitet zasniva na potpunom negiranju stvarnosti i istorijskih činjenica, ne Albanci čiji je nacionalni junak Srbin, ne Severnobivšejugoslovesnkerepublike Makedonci koji istoriju pazare ko u hipermarketu “daćete mi 500 grama grčke antike i nasecite mi 350 srpskog srednjeg veka”, već mi, Srbi. Narodi s nacionalnim mitovima su narodi s istorijom. Da nije bilo kosovskog mita, nas danas ne bi bilo. To je suština zahteva za odricanjem od nacionalnih mitova, naš tihi i postepeni nestanak. Sasvim uzgred, mitovi se zasnivaju na nekakvoj istorijskoj stvarnosti. Nisu problem mitovi već istorijski falsifikati, a tu vam je Srbija zaista pogrešna adresa. Mi se čak ustručavamo i da insistiramo na istorijskim činjenicama.
Živim u zemlji koja pati od nacionalnih mitova – Francuskoj. Francuzi imaju jedan mit koji me po svemu podseća na onaj naš o Milošu Obiliću koji je za mene, najveličanstvenija pojava srpske istorije – mit o Jovanki Orleanki. Živela je u 15. veku i kao sedanaestogodišnjakinji su joj se “javili” arhanđeo Mihajlo, Margerita Antiohijska i Katarina Aleksandrijska da joj povere misiju oslobađanja Francuske od engleske okupacije (u toku je bio čuveni englesko – francuski stogodišnji rat). Jovanka je uspela da stigne do pretedenta Šarla VII, prema istorijskim izvorima do tog trenutka potpuno demoralisanog, uveri ga u njegovu božansku misiju oslobađanja Francuske, podigla je opsadu Orleana, ubedila Šarla da se kruniše u Remsu.
Zašto se Francuzi ne odreknu svojih mitova?! Naprotiv, svaki francuski grad ima il’ ulicu il’ trg il’ crkvu posvećenu Jovanki Orleanki a njene statue u svetlucavom oklopu praktično su svuda. A često je pominju i na političkim skupovima, naročito predizbornim. Misaoni eksperiment – šta bi domaći intelektualni kvislinzi poput Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović i te klike okupatorskih prostitutki radili kad bi se na srpskim političkim skupovima evocirao Miloš Obilić? Možete li da zamislite tu količinu antisrpske histerije koja bi nastala?
Vratićemo Kosmet, nije to stvar nikakvog optimizma već upravo suve realnosti – drugu opciju nemamo. Bez njega smo osuđeni na agonično odumiranje. Kad se već toliko priča o stvarnosti, ona je upravo takva da druga opcija sem povratka Kosmeta jednostavno ne postoji.
Izrael je mogao biti funkcionalan i bez ono par kvadratnih kilometara Jerusalima. On i danas košta mnogo napora i novca. Ali, svakom je Jevrejinu jasno da bez Jerusalima ko prestonice Izrael nije država već neka nedefinisana administrativna jedinica. Srbija bez Kosmeta nije država.
Srećan nam Vidovdan Srbi. Dokle god se ne odreknemo svojih mitova, imaćemo budućnost.

Lambros Aleksandar
Podelite:

7 Komentari

  1. Da ali kojih mitova? Noseci mit srpstva koji nas je odrzao kroz vekove turskog ropstva je mit o obnovi Dusanovog carstva. Prva kletva je ona prema velikasima: Velikasi proklete vam duse na komade razdrobiste carstvo. O obnovi Dusanovog carstva su pevali narodni guslari, propovedali svestenici i Bosanski fratri, pevali Gundulic i Njegos.

  2. Jugoslavija je bila ostvarenje tog mita i sna. O tome su mastale generacije, da se konacno ujedine teritorije Nemanjica, Kotromanica, Subica i grofova Celjskih i da od objekta postanemo subjekt Evropske politike. A velikasku kletvu je opet na nas navukla ova rusopatofilna staljinisticka stoka na celu sa Milosevicem.

  3. Prodajuci nam pricu o Kosovskom mitu kao o nekom kolektivnom samoubistvu. To se desi kad nasu proslost I religiju analiziraju bezboznici komunisticki aparatciki i Udbaske vladike. Najveci greh u pravoslavlju je samoubistvu: Bog ti je dao zivot i samo on moze da ti ga oduzme. A oni nam zagovaraju kolektivno samoubistvo kao da su Srbi i SPC neka samoubilacka sekta.

  4. Nisu Kosovski junaci isli da se survaju niz liticu da izginu bez razloga i uludo. Niti su razlupali Dusanovo carstvo dok je jos bilo celo. Ovo sto se nama zagovara zadnjih 30 godina, razlupanje Jugoslavije, ovo kolektivno samoubistvo da izginemo kad nas niko ne napada, je duboko nehriscansko I satansko.

  5. Srbija ima dva Moda: Dusanovo carstvo/Despotovina, Jugoslavija/Beogradski pasaluk, Monarhija Karadjordjevica/Qurciceva despotija. Videli smo da drugi mod je potpuno pogresan I fatalan. Prvi mod, koliko god bio komplikovan, daje kakav takav okvir za razvoj me samo Srba nego i drugih naroda i narodnosti koji nas okruzuju.

  6. Svaka velika nacija u Evropi sastoji se od najmanje dve celine: Nemacka od Bavarske i Pruske, Spanija Aragon i Kastilja, Britanija Engleska i Skotska. Demografski, privredni, kulturni I svaki drugi kolaps Srbije i Hrvatske pokazuje da mi ne mozemo jedni bez drugih. Jugoslavenski okvir je bio ne samo zeljen nego i nuzan da bi ove dve nacije opstale.

  7. Svi pametni narodi teze da u slucaju velikih geopolitickih lomova granica izmedju blokova ne prolazi kroz njihove teritorije samo se mi trudimo ne samo da kroz nas prodju granice blokova nego civilizacija. Postoji razlika izmedju hrabrosti i ludosti, a zadnjih 30 godina kod nas preovladjuje ova druga osobina.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here