Љиљана Радун: Ђилас – алави вук са Вол Стрита

Поделите:

На нашој политичкој сцени поред, преталентованих глумаца за позориште и музичких забављача, постоји неко ко више преферира филм. Филмску глуму да будемо прецизни. Неко ко обожава константан развој. Неко ко не мирује и увек тражи нове изазове. Он се представља као прави амерички, проблем-солвер, заштитник од система. Неко ко је увек спреман за „левел уп“. Њему би скоро савршено одговарала улога савременог Робин Худа. Скоро савршено! Једино што му више одговара је класична улога лидера, мотиватора целог тима у класичној трци за новцем.
То је она прича, да добар продавац може да освоји свет. То је Бен Алфек у Боилер Ром, то је Леонардо Ди Kаприо у чувеном хиту Вук са Вол стрита или Џорџ Kлуни у Оушенс 11. Свим овим ликовима на самом почетку приче, постаје јасно, да систем није ту да би заштитио слабе и сиромашне. Систем постоји да би имућни могли боље и ефикасније да искористе радну снагу. Јунаку ове приче то постаје јасно врло брзо. Следеће што спознаје су манипулативне продајне технике. Врло вероватно сваки од ових ликова има одређено искуство у том. Период учења тих техника није ни мало лак и одмах на почетку се уочава правило: Или си лов или ловина.

Агресивни приступ је често маскиран у технике зване „Савладати изговор“. Тек после презентације идеје креће главна прича. Наши јунаци врло лепо знају да представе своје идеје, производе и идеологије, али оно што боље раде од саме презентације је такозвано „Решавање изговора“. Све што њихови саговорници кажу, а да није еуфорично „Тако је!“ – третира се као изговор. То не значи „Не!“. Они већ у првих пар месеци обуке науче да то третирају само као „Не још!“. Kрећу у суптилно маскирану агресивну кампању док не добију одговор који прижељкују.

Брзо постају лидери. Лако уче да мотивишу масу. Врло често су добри говорници. Док су на врху, само стручно око може да препозна манипулацију. Мотивишу своје подређене да „газе преко мртвих“ са једноставним мотом правдања поступака: ако им они не продају причу – продаће им неко други. Уче своје подређене да своје потенцијалне клијенте, купце, гласаче третирају као медиокритет без грама мозга. Потребно је да се савест комплетно минимализује. То се постиже кроз прастару технику ината. Често користе фразе типа: „Ово је игра за озбиљне играче“, „Није ово арена за свакога“, „Мораш да се докажеш да си вредан нашег времена.“ Све технике су толико пута екранизиване, да је просто невероватно, да непромењене и даље функционишу у различитим индустријама.

Стајлинг им је такође увек сличан. Пословно „кежуал“ стил. Знате оно- фармерке и сако, раскопчане кошуље без кравате, џемпер на ве изрез са кошуљом испод, обично са једним или два одевна предмета који су маркирани. То су често скупе ципеле или неки упечатљив сат од неколико хиљада евера. Немојте да вас завара кезуал изглед и да помислите да је такав стајлиг нешто што су случајно на брзину обукли. Не, не, не… Овакав стајлиг захтева много времена и уклапања. Вероватно Јелена Kарлеуша брже спрема своје комбинације. Овај изглед има захтеван задатак. Потребно је да нам дочара лика који не мари превише за изглед и формалност, али ипак има „довољно поштовања“ да обуче сако. Никако комплет одело. Питање је да ли су га носили у цркви на венчању? Дакле, само сако. Такође, тиме поручује да није материјалиста и да „Одело не чини човека“. Док сатом од пар хиљада жели да каже да ако хоће може да Вас купи са два клика. Говор тела и интонација се уче још у раном одраслом животу и такви јунаци природно брзо савладају све технике лидерства.

Оно што се свима дешава јесте да негде на половини приче почињу да губе контролу и систем се окреће против њих. Јако је битно да разумемо, да се систем као систем није битно променио. Наши јунаци нису кажњени неком Божијом казном. Оно што се променило и разлог падања са трона, овако добро припремљених лидера, је њихова похлепа. На почетку је то похлепа везана за новац, провод и оно најосновније, материјално богатство. Временом то добија сасвим другу димензију и после само пар година на врху наши јунаци добијају осећај свемоћи и недодирљивости. Kао Лепонардо у Вуку са Волт Стрита. Имају потребу да све те лаке жене и кокаин на јахти, натрљају неком сиромаху на нос. Обочно пад долази брзо после тога. Врло често их изда/замени неки од подређених којима су били ментори. Најстарија прича у историји и страх мушкарца да ће га баш његов потомак уништити.

Видели смо нашег јунака на врху. Он тренутно игра друго полувреме. Покушава да се регрупише и промени правила игре. Питање је само, да ли ће Драган Ђилас своју причу играти мудро као Џорџ Kлуни и склонити се док је још пуних џепова. Или ће дати последњи динар само за још један круг на врху? Небо је, ипак, ведрије када се гледа из Пентхауса.

Љиљана Радун

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here