Лорна Штрбац: Контра елита-друго лице елите

Поделите:

 

Постоје два разлога због којих наши, политички ангажовани, интелектулаци не одустају од појма елите. Прво, они су генерација која се нелази у  средњој доби, што значи да су се њихове дипломске студије одвијале у социјалистичкој Југославији, а њихово образовање на Филозофском факултету, Правном или Факултету политичких наука, било је обликовано марксистичком идеологијом. У периоду, када они  почињу с ангажманом –током 90-тих, последња фаза рушења марксизма, као идеологије, била је већ завршена. У време Слободана Милошевића, уведен је вишепаријски систем, преведена су и дистрибуирана дела Слободана Јовановића, почела је прва фаза приватизације. Тадашњи магистранти или докторанти  морали су да се уклопе у нови идеолошко-теоријски образац чије су три кључне одреднице биле залагање за демократију, вишепартијски систем, капитализам.  Приступ проблему  друштвених подела кроз призму дихотомије елита-маса постао је пожељнији од оног који се бави  социјално-стратификацијским поделама. Тежећи да се дистанцирају од сопствене марскистичке прошлости, један број политички ангажованих интелектуалаца, је почео да користи појам елите поистовећујући је с влашћу и носиоцима политичке, економске и културне моћи, односно, моћи утицања на процес доношења друштвених одлука које се односе на цело друштво.(Само поистовећивање елите с влашћу представља искривљивање и растварање значења  појма елите, некада, оправдано резервисаног, за онај мали проценат људи које карактеришу: поседовање наглашеног нагона за стваралаштвом, дела која их   издвајају и разликују од осталих, дела која  не само што су резултат њиховог нагона за стваралаштвом, него   представљају и допринос националној култури или чак универзалној култури. Сигурно је промена значења  појма елите (не самокод нас) била условљена и духом века током којег је до ове модофикације дошло.  Том веку-веку машина, мултинационалних корпорација, масовне културе, пијанисти, виолинисти, писци, филозофи, с својим вредносним системом, схватањем живота, суптилном и истовремено бунтовничком природом,  постали су  сметња, те су их миц по миц, скинули с грбаче. А да  то не би било очигледно, створен је симулакрум културе и стваралаштва.)

Други разлог је њихово прозападно, прокапиталистичко и проевропско опредељење. С дугом традицијом демократије, капиталистичке економије, западна друштва су сумњичава према свему што их подсећа на социјализам и идеологију комунизма. А, ако допусте да се развије радикалнији покрет левице, они то чине да би га инструментализовали у политичком животу као средство притиска на политичке конкуренте. Употребљавајући појам елите, на семантичком нивоу, наши аналитичари артикулишу верност западној демократији и капитализму.

Трећи разлог због којег се избегава социјлано-стратификацијски модел подела у друштву и анализа тог проблема јесте следећи: фокусираност на социјалну стратификацију, затим  анализирање социјалне структуре и социјалних разлика у српском  друштву би показали колики је степен социјалне неправде, који су њени узроци, што би даље водило питању друштвених промена, односно, питању: Како променити друштво па да оно после те промене постане социјално, и политички стабилније?

Па о чему, онда, критичари елите причају? Каква је њихова улога у српској политици? Ко су они? По свим социјалним и политичким индикаторима, критичари елите говоре о  себи. По социјалном критеријуму ( социјални статус, висина примања, квалитет живота, животни стандард), унутар система, који је по њиховом мишљењу под контролом колонизатора чија је продужена рука домаћа елита, они припадају нижем делу више класе. Дакле, у  пирамиди социјалне стратификације они се налазе при самом врху. Са политичког аспекта, следствено могућности вршења утицаја на друштво, као и могућности артикулисања одређене политике (економске, културне), посредством масовних медија, учествовањем у раду образовних и културних установа, они су носиоци политичке моћи, сразмерно којој, учествују у процесу доношења политичких одлука које се односе на цело друштво. Њихов социјални и политички аспект говори нам да су они припадници елите. Ако је та елита подељена ( а на тези о подељености елите и подељености српског друштва на две Србије инсистирају већ неколико деценија)  могли би  доћи до закључка да постоји  елита која влада (по мишљењу контраелите она је другосрбијанска) и контраелита која јој се својим агнажманом супротставља.

Која је њихова улога у српској политици? Њихов однос према власти коју поистовећују с елитом, а елиту затам са Другом Србијом, је радикално критички. Власт је за њих издајничка, другосрбијанска, окупаторска, анти-српска, диктаторска итд. Дакле, њих би, на пример, могли сматрати контраелитом која се залаже за слободу Србије од окупације, демократију, афирмацију српског идентитета и патриотизам. Но, свако би овде, бар за тренутак, остао збуњен.  Ако је елита која влада толико брутално компрадорска и држи Србију под једном врстом окупације, како то да страствени критичари исте, односно они који су контраелита, имају унутар тог истог система, у поређењу с осталима, скоро екстра-привилегован друштвени положај? Ако је један грешка у систему, шта је с осталима? Сви они су грешке у систему? Да ли би један окупациони систем  дозволио толико грешака у систему? Наравно да не би. Или тај систем није окупациони, или контраелита, уколико систем јесте окупациони,  није контраелита. У онаквом систему, како га они описују, они би остајали без посла, не би било издавачких кућа који би објављивали њихове књиге, не би било трибина на којима би држали надахнуте говоре, не би било летовања и туристичких путовања, не би било професура, гостовања по разним телевизијама. Можда тај систем јесте суров према некима.Или, према многима.Али, према њима, сигурно није.

Ако неколико њих има супериорну интелигенцију те успева да слама челичне окове окупације, функционишући унутар окупационог система као инсајдери који га сламају изнутра, шта је с осталима? Изгледа да имамо много генијалаца чија је интелектуална моћ изнад моћи суровог окупационог кавеза.

Реторички контраелита је екстремно радикалан критичар елите (власти), суштински она је савезник  елите ( власти) или интегрални део политичке власти, која се унутар институционалног система, бори за више политичке моћи или утицаја. Која је њихова права улога у поличком животу Србије? Иста она коју су имали лажни дисиденти у СФРЈ. Њихова улога је била да засене и политички маргинализују праве дисиденте, замене места и капитализују у друштву свој статус жртве. Овај процес омогућио је тадашњем политичком систему да никада не расветли биографије правих дисидената (осим неколицине), констелацију која је од њих направила  дисиденте, такође,  да не расветли улогу њихових прогонитеља. Тако су многа имена и судбине прогањаних, за време титоизма, остале заувек у забораву.  Друга функција контраелите подсећа на ону коју имају, широм света, не само код нас, лажне левичарске странке. На почетку се позивају на јад и беду социјалних жртви економске политике, али у следећим фазама њихова улога се састоји у контролисању и пацификовању енергије социјалног незадовољства нижих слојева. Последица овога је репродуковање непромењене социјалне структуре и система социјалних неједнакости. Трећа улога контраелите је блокирање и спречавање настајања праве опозиције. То је један од разлога због којег имамо понављање једног те истог,са неколико промењених фигура.

Лорна Штрбац за Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

3 Коментари

  1. Допао ми се текст Лорне нарочито оно “задатак контраелите је да спречи појаву истинске опозиције”.То можда име неке веза са Две Србије трећи путић.

    Него видим да су путшено проверени керови УДБЕ са ланца да погурају нови рат на тлу Балкана, Црква је само наметнути повод.

  2. *nagon za stvaralaštvom*
    Oh da,kako da ne toliko im je nagon uspaljen da čim vide kolika plata će im biti svi pobegoše u Minken na specijalističke studije čuvanja baba i deda i master čišćenja ulica.
    Bolje i čistiti shtrase nego ovde biti trinaesto prase.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here