Миле Бајшев: Темеље хуманистичке левице поставио је Слободан Милошевић

Поделите:

Четврта, а у ствари већ пета, индустријска револуција води ка све мањој зависности капитала од рада људи. Мора се дефинисати нов начин поделе зараде који неће бити у корелацији са уложеним радом. Ако се то не деси доћи ће до таквих потреса у друштву који ће бити толико јаки да ће уништити садашњу цивилизацију.

Точак развоја технологија ће се само убрзавати и тога морамо бити свесни. Улога човека, његовог рада, како физичког тако и умног, ће бити све мање потребан док на крају не буде тотоално ишчезла потреба за њим. Редефинисање власништва над капиталом, који више није већински материјалан чак више није ни финансијски, већ је у сфери интелектуалних права. То редефинисање је основни антагонизам садашњих односа у свету. Капитал постаје право на нешто, филм, производ, програм, научно откриће, технологију…итд итд. Та прерасподела није сад само над директним власништвом него и на добитима коју власништво доноси, а које су се некада делиле преко уложеног рада радника. Сада је то учешће сконцентрисано у сувише узан слој популације. Неопходно је направити нове начине преласка новостворених вредности од власника капитала у шире слојеве а који нису везани искључиво за уложени рад ,како физички тако и интелектуални, јер сам вам већ поменуо да ће то учешће рада бити све мање и мање. Ако то успемо онда ће неминовно наступити златни еон.

Сваку промену у друштву, су покретали антагонизми,а овај је огроман и немамо разрађене социолошке методе нити размишљања која би дала одговор како даље.
Нису власници капитала зли и охоли па да они то не знају и не схавтају где нас ово све води. Знају они то,и њима је у интересу да дође до прерасподеле јер ће и даље они бити ти који владају и даље ће они бити који су најмоћнији а ако дође до лома нема ни њих.Сада је можда једна од највећих вредности интеракција на интернету. Неки људи су дали идеју да се преко интеракција на интернету ствара нова вредност и да се то плаћа људима то је можда нека најреалније приче за прелазни систем нове прерасподеле капитала.

Сигурно бар још наредни миленијум, власници капитала ће бити владајуће касте. И они морају да воде рачуна о превазилажењу антагонизама између сосптвених интереса и интереса популације јер тако спашавају себе од света који ће у супротном немино настати. Приказ таквог света је одлично дат у футуристичкој визији Мад Макса. Тај свет је свет умрле цивилитације. Али наравно да превазилажење антагонизама не иде једноставно и безболно. А ти процеси трају још од прве организоване Империје, Рима и још пре, Изласком Јевреја из Египта и у Риму је на челу био патриције Цезар који је вршио реформу прерасподеле капитала од патриција ка плебејцима а у Изласку је на челу био Принц Египта Мојсије.

Повезивање овога данас са причама о капитализму или робовласништву и њиховим дивљим природама гомилања капитала, је сасвим погрешно јер то уопште није садашњи проблем. До сада су били потребни радници, није битно слободни или робови, били су потребни да обаве посао а од сада не. За пар деценија сви послови ће бити преузети од робота и вештачке интелигенције. Сада не говоримо о “статусу слободе радника” него о томе да су људи непотребни да би систем опстао.
Говоримо о њиховом животу или елиминацији.

У горе описаним процесима говорим крпоз призму хуманистичког приступа, међутим постоји и други концепт, а то је депопулација. Концепт депопулације је концепт нацизма и дефинисања неких људи као више вредних а скоро цело човечанство дефинише као недовољно вредно да пренесе ген даље.

Одговор на све изазове непрерасподељеног капитала и новог нацизма можемо наћи само у верском комунизму, Интернационализам, и плурализам вере даје једину шансу опстанку људског рода а без масовних злочина над целокупном популацијом. То је концепт који је код нас представљао режим 90 – тих на челу са Слободаном Милошевићем. Да тај концепт у свету има све више присталица, препознаје се кроз васкрсавање идеја хуманистичке левице које је стварао Стаљин. Те и такве идејe су једина шанса да свет не сагори у идеолошким, националним и религијским ратовима као и у револуцијама и сукобима који ће перманентно настајати због антагонизама прерасподеле добити од капитала

Миле Бајшев За Видовдан

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here