Mile Bajšev: Temelje humanističke levice postavio je Slobodan Milošević

Podelite:

Četvrta, a u stvari već peta, industrijska revolucija vodi ka sve manjoj zavisnosti kapitala od rada ljudi. Mora se definisati nov način podele zarade koji neće biti u korelaciji sa uloženim radom. Ako se to ne desi doći će do takvih potresa u društvu koji će biti toliko jaki da će uništiti sadašnju civilizaciju.

Točak razvoja tehnologija će se samo ubrzavati i toga moramo biti svesni. Uloga čoveka, njegovog rada, kako fizičkog tako i umnog, će biti sve manje potreban dok na kraju ne bude totoalno iščezla potreba za njim. Redefinisanje vlasništva nad kapitalom, koji više nije većinski materijalan čak više nije ni finansijski, već je u sferi intelektualnih prava. To redefinisanje je osnovni antagonizam sadašnjih odnosa u svetu. Kapital postaje pravo na nešto, film, proizvod, program, naučno otkriće, tehnologiju…itd itd. Ta preraspodela nije sad samo nad direktnim vlasništvom nego i na dobitima koju vlasništvo donosi, a koje su se nekada delile preko uloženog rada radnika. Sada je to učešće skoncentrisano u suviše uzan sloj populacije. Neophodno je napraviti nove načine prelaska novostvorenih vrednosti od vlasnika kapitala u šire slojeve a koji nisu vezani isključivo za uloženi rad ,kako fizički tako i intelektualni, jer sam vam već pomenuo da će to učešće rada biti sve manje i manje. Ako to uspemo onda će neminovno nastupiti zlatni eon.

Svaku promenu u društvu, su pokretali antagonizmi,a ovaj je ogroman i nemamo razrađene sociološke metode niti razmišljanja koja bi dala odgovor kako dalje.
Nisu vlasnici kapitala zli i oholi pa da oni to ne znaju i ne shavtaju gde nas ovo sve vodi. Znaju oni to,i njima je u interesu da dođe do preraspodele jer će i dalje oni biti ti koji vladaju i dalje će oni biti koji su najmoćniji a ako dođe do loma nema ni njih.Sada je možda jedna od najvećih vrednosti interakcija na internetu. Neki ljudi su dali ideju da se preko interakcija na internetu stvara nova vrednost i da se to plaća ljudima to je možda neka najrealnije priče za prelazni sistem nove preraspodele kapitala.

Sigurno bar još naredni milenijum, vlasnici kapitala će biti vladajuće kaste. I oni moraju da vode računa o prevazilaženju antagonizama između sosptvenih interesa i interesa populacije jer tako spašavaju sebe od sveta koji će u suprotnom nemino nastati. Prikaz takvog sveta je odlično dat u futurističkoj viziji Mad Maksa. Taj svet je svet umrle civilitacije. Ali naravno da prevazilaženje antagonizama ne ide jednostavno i bezbolno. A ti procesi traju još od prve organizovane Imperije, Rima i još pre, Izlaskom Jevreja iz Egipta i u Rimu je na čelu bio patricije Cezar koji je vršio reformu preraspodele kapitala od patricija ka plebejcima a u Izlasku je na čelu bio Princ Egipta Mojsije.

Povezivanje ovoga danas sa pričama o kapitalizmu ili robovlasništvu i njihovim divljim prirodama gomilanja kapitala, je sasvim pogrešno jer to uopšte nije sadašnji problem. Do sada su bili potrebni radnici, nije bitno slobodni ili robovi, bili su potrebni da obave posao a od sada ne. Za par decenija svi poslovi će biti preuzeti od robota i veštačke inteligencije. Sada ne govorimo o “statusu slobode radnika” nego o tome da su ljudi nepotrebni da bi sistem opstao.
Govorimo o njihovom životu ili eliminaciji.

U gore opisanim procesima govorim krpoz prizmu humanističkog pristupa, međutim postoji i drugi koncept, a to je depopulacija. Koncept depopulacije je koncept nacizma i definisanja nekih ljudi kao više vrednih a skoro celo čovečanstvo definiše kao nedovoljno vredno da prenese gen dalje.

Odgovor na sve izazove nepreraspodeljenog kapitala i novog nacizma možemo naći samo u verskom komunizmu, Internacionalizam, i pluralizam vere daje jedinu šansu opstanku ljudskog roda a bez masovnih zločina nad celokupnom populacijom. To je koncept koji je kod nas predstavljao režim 90 – tih na čelu sa Slobodanom Miloševićem. Da taj koncept u svetu ima sve više pristalica, prepoznaje se kroz vaskrsavanje ideja humanističke levice koje je stvarao Staljin. Te i takve ideje su jedina šansa da svet ne sagori u ideološkim, nacionalnim i religijskim ratovima kao i u revolucijama i sukobima koji će permanentno nastajati zbog antagonizama preraspodele dobiti od kapitala

Mile Bajšev Za Vidovdan

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here