Milijana Baletić: HVALA – EMOTIVNI PRIJATELJU!

Podelite:

Priča se da u politici nema emocija, e, ovde, neću da kažem, bilo je – doduše, uvežbanih – ali je bilo! Daj Bože da ova poseta bude i pokajanje Francuske za (ne)dela prema Srbima! Ne kažem da će – dovoljno mi je godina i dovoljno dugo se ovim bavim, da bih u to mogla tako olako verovati! Sad, u ovu idilu unositi ta sećanja, skoro da je „zločin“! Ali, obećano „rešenje“ za KosMet – nekako me sprečava da – u lepoti – posete uživam?!

Ovu ću kolumnu početi sa onim što je bitno – trijumf Novaka Đokovića protiv Rodžera Federera – i publike (poznata ljubav Londona prema Srbima) – u finalu Vimbldona koji je trajao 5 sati i 7 minuta, najduže u istoriji ovoga sporta. Osvojio je 16. grend slem titulu u karijeri, a petu na Vimbldonu! E – nakon ovoga – sutradan, 15. jula, u srpsku prestonicu, u dvodnevnu posetu, sletela nam je Francuska u liku njenog predsednika Emanuela Makrona. Ovo je prva nakon one furiozne posete od nekoliko sati Žaka Širaka, koji je 2001. hteo da overi francusko učešće u: NATO rušenju srpskog rukovodstva, otimanju KosMeta i dovođenju „svojih“ na vlast u Srbiju?!

Nakon 18 godina, dočekali smo i sledećega predsednika na beogradskom aerodromu – u vlasništvu francuske države! Potom smo ga doveli pred Palatu Srbija, i uz državne, vojne počasti, 10 plotuna, odslušanih himni, francuski predsednik, u korak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem (obučeni kao blizanci – ali brojevi različiti), ispred postrojene srpske garde, sigurnim korakom gazio je crveni tepih, koji je Beograd podastro u njegovu čast! Ma, ne samo tu – i na aerodromu podastrli smo mu crveni tepih i mikrofon – što i nije baš uobičajena praksa u diplomatiji! I neka. Lepo od nas, kao domaćina.

Potom je išlo međusobno predstavljanje delegacija, priča iza zatvorenih vrata, koja je, mimo protokola, trajala četiri puta duže (sat i po), kratka konferencija za medije, razmena 22 potpisana sporazuma iz privrede, kulture, obrazovanja, administracije, vojno-tehničke saradnje… U okviru svega toga je i sporazum o metrou u Beogradu, a i kupovina poznatih francuskih raketa „Mistral“!

Zatim je usledio obilazak Spomen-kosturnice braniteljima Beograda iz Prvog svetskog rata i posebno spomenika heroini Milunki Savić, pa Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, gde je, pred više hiljada okupljenih, održao centralni govor sa kojim je završen zvanični susret. Sutradan, 16. jula, neformalna druženja, ručak i ispraćaj gosta njegovoj kući.

Sa opozicijom u Srbiji nije se sastao – nisu mu se „obratili na vreme“ – a i „stalno su u kontaktu sa francuskom ambasadom“ u Beogradu – otkri on nama!

Sve ovo propratilo je 700 akreditovanih domaćih i stranih novinara. Čuvalo ga je 5.000 srpskih policajaca, plus francuski specijalci. Mada, da je samo do Srba – ni jednoga ne bi morali angažovati.

Priča se da u politici nema emocija, e, ovde, neću da kažem, bilo je – doduše, uvežbanih – ali je bilo! Na Kalemegdanu ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj, vrvilo je od emocija! Bilo je i onih uzvraćenih od naroda – neuvežbanih – ali ih je bilo lepo osetiti!

Dobar deo Makronovog govora bio je na srpskom, solidno razumljivom, ali beskrajno simpatičnom, koji, moram priznati – prija! Na srpskom, i pomoć oko KosMeta, lepo je zvučala: „I ta borba koju ćemo sada voditi zajedno, to je borba kompromisa, koje ćemo voditi zajedno, da nađemo rešenje.“

A tek ovo: „Francuska vas voli. Serbija je isto tako u našim srcima. Danas i zauvek! Danas i zauvek! Živela Serbija! Živela Froncuska! Živelo naše prijatelstvo zauvek!“ Ma – ubo – pravo u centar! Vežba je čudo! Da je ovo sve izgovorio na francuskom, i da poverujem da ga je ponela emocija i spontanost, ali toliki napor i vežbanje da se nauče sve te srpske reči koje su, precizno smišljene, pa spakovane na papiru i ciljano donesene u Beograd na čitanje – trud je – ne bez neke?!

A na francuskom – e, tu je progovorila Francuska! O proširenju EU može da se priča tek kad se reformiše, jer „28 članica već ne funkcionišu“!

O KosMetu: „Iniciraću sa Nemačkom novi sastanak, u okviru posredovanja EU, za obnovu dijaloga koji ima za cilj da za nekoliko meseci nađe kompromisno rešenje“?! Kako je zamišljeno to rešenje „na brzaka“, sledi iz naredne rečenice: „I Srbija i Kosovo su zaista evropske države i mi treba da gledamo da se to prevede u činjenicu“?! Hvala – emotivni – prijatelju?! I na brzini „za nekoliko meseci“ i na ovo „dve države“?! Ne znam koliko će vama godina trebati da obnovite samo jednu zapaljenu Notr Dam, ali mogli biste i bolje proći da je tako u „polovnom“ stanju bacite na tržište! Verujem da za nju ne biste male pare dobili! Čak mislim da bi je moćne arapske države rado kupile da postane njihovo kulturno blago i epicentar oko kojega bi se širilo naselje islamskih migranata, pa, ako Bog da, jednog dana ona bude i centralna bogomolja njihove, još jedne, države u kojoj će slobodno klanjati! Kad ste se već izvežbali trgujući s našim KosMetom, na kojem nije jedna „Notr Dam“, nego nebrojeno – što zapaljenih, što još nezapaljenih – šteta da vam praksa propadne, a da to ne primenite i u svojoj kući!

Ako se zanemari moje „bespotrebno“ cepidlačenje, ova poseta, bila je izvedena po scenariju koji se poklapa sa, nama svojstvenom, iluzijom o obostranoj ljubavi – na kojoj uljuljkani, zatvorenih očiju, lebdimo ceo jedan vek?! E, to je prava ljubav – slepilo?! Jer: „Ljubav je istinska samo kad je slepa, ona ne podleže nikakvim merama razuma…“, kako je govorio slavni Jovan Dučić! Bravo – snimili ste nas do kraja!

Sad, u ovu idilu unositi sećanje na sva „činodejstvovanja“ Francuske nad Srbima u poslednje tri decenije, skoro da je „zločin“! Ali, obećano „rešenje“ za KosMet – nekako me sprečava da – u lepoti – posete uživam?! Priznajem, nije da se nisam i trudila! Dan-noć udri, udri, udri, još pre dolaska „Francuske“, ne bih li se setila dobroga, pa da je po njemu pamtim, i – ne nađoh!

Imala je ona i tajnih i javnih zasluga u pakovanju naše tragedije! Od ovih prvih, najviše me intrigiraju prstići njene tajne službe u planetarnom „proizvodu“ zvanom Srebrenica?! Koliki li im je udeo, mimo Klintona, u scenariju streljanja zarobljene Alijine vojske u Srebrenici jula ’95. i kada je to tačno, ko sve, s kim i kako pakovao Srbima, još uvek je nerazjašnjena rabota o kojoj se govorka i naslućuje!

A tek šta je onih koje joj nisu bile pod velom tajne?! Francuska je jedna od država NATO-a koja je bombardovala Republiku Srpsku od 29. avgusta do 30. septembra 1995. To ubijanje Srba nazvali su – „Operacija namerna sila“! E, ne nego je bilo slučajno! Ma, svaka vam čast! Ako ništa drugo, ono barem u davanju imena – pogroma nad našim narodom –  bili ste iskreni?! Sav gubitak koji ste tada podneli, bio je dva oborena sejača bombi F-16! Koliko ste Srba tada poubijali – ne znamo! Nismo brojali – to su bila vremena kada nam je bilo normalno da nas ubijaju?!

Ni četiri godine ne prođe – evo vas opet ’99. u NATO-agresiji na tadašnju nam matičnu državu koja se zvala SRJ?! Ubijali ste nas dan-noć 78 dana od 24. marta do 10. juna! Francuska je, odmah iza Amerike, bila najžešći zagovornik bombardovanja i razaranja nam države! Branili ste Šiptare i pomagali im da Srbima otmu sveti KosMet! Tadašnji vam predsednik Žak Širak proslavio se izjavom: „Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorirsta“?! A onda ste, mirne savesti – među prvima – srpski KosMet priznali za šiptarsku državu „Kosova“?! Valjda zato što mi Srbi „nemamo veru“ i zato da biste nam tragove vere oteli, izbrisali i poklonili Šiptarima, da se kite našom Bogorodicom Ljeviškom, Gračanicom, Pećkom patrijaršijom, Visokim Dečanima… – celim KosMetom?!

Onda ste nam poslali svoga Bernara Kušnera – lekara bez granica i bez skrupula – da nam bude administrator te NATO-om izvojevane šiptarske državolike tvorevine i to odmah nakon bombi ’99. da za nepune dve godine – kezeći nam se u lice – zataška kasapljenje Srba po „žutim kućama“ koje ste u organima rasprodavali po Planeti?! Kad je završio svoj sramni posao, vratili ste ga kući u nova visoka državna zaduženja?!

A kada ste, po srpskoj poternici preko Iinterpola, 2017. uhapsili monstruma šiptarske terorističke UČK Ramuša Haradinaja, umesto da ga izručite Srbiji, zbog teških zločina nad Srbima ’98. i ’99. na KiM – pustili ste ga na slobodu nakon maženja, promocije i dizanja rejtinga – da vam bude premijer i „državnik“ voljene vam “države“?!

A taj vaš uporni glas – i široko lobiranje – da se mesto, temelj, trag, vertikala i srpske kulture i istorije na KosMetu – upiše u šiptarsko vlasništvo u UNESKO-u  – skoro da je teži zločin od bombi kojima ste nam obeležili kraj 20. veka?!

A ona stogodišnjica proslave završetka Prvog svetskog rata prošle godine u Parizu – kada ste pobednicu Srbiju ispod Trijumfalne kapije gurnuli na sporednu binu, a Hašima Tačija posadili u počasni red, tik iza Rusije i Amerike – i „Kosova“ zastavu uz srpsku obesili u Notr Damu – najpodliji je gest u novijoj istoriji!!! Da se ne ponavljam, pisala sam o tome u kolumni „Parisko kukavičje jaje i srpska ‘obljuba’“.

To su poruke primljene od Francuske u tri poslednje decenije?! A nije da nije bitna poruka koju šalje Zapad preko države koja je jedna od tri nuklearne sile NATO-a, jedina u EU, nakon Bregzita, nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN!!!

Daj Bože da ova poseta bude i pokajanje Francuske za njena (ne)dela prema Srbima! Ne kažem da će – dovoljno mi je godina i dovoljno dugo se ovim bavim, da bih u to mogla tako olako verovati! Ali, nije da nema „materijala“ za taj, duboko ljudski čin – koji bi lako našao mesto u širokoj srpskoj duši! I nije da nije u istoriji država bilo da dobar državnik – u ličnim kontaktima – iskupi grehe svojih prethodnika i ostavi svetao trag u istoriji svoje države!

E, ja ću do tada – uz merenje svih ovih „poklona“  od francuske države – glasno da govorim i završim ovu kolumnu rečima – slava velikom Arno Gujonu i svim Francuzima oko njega – čiji humanitarni rad i pomoć Srbima u getou pod šiptarskom okupacijom na mučeničkom KosMetu – neprocenjiv su doprinos – ne samo materijalni!!!

Milijana Baletić

Podelite:

4 Komentari

  1. Lepo sto smo docekali Makrona al sad treba da docekamo i jedinog pravog prijatelja na Zapadu: Spanskog kralja Filipa i njegovu prelepu suprugu Leticiju. Lepe su price o prijateljstvu, al prijatelj je samo onaj ko nije priznao Kosovo.

    • Zasto Spancima ne dati neke poslove po Srbiji tipa pruga i slicno. Oni su jedni od lidera u Evropi za brze zeleznice. Zasluzili su. Kao i Slovaci, Rumuni i Grci. A ne ko Poljske i Ceske jaj.re. No dobro, pamti pa vrati.

  2. Neko ce reci Spanci nisu priznali Kosovo jer zvog Katalonije, al ima i Turska problem Kurda pa nije cekala ni trenutka da prizna Kosovo. Kao i vecina Arapskih zemalja. A ogroman broj zemalja koje nisu priznale Kosovo su sa Spanskog govornog podrucja.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here