Milijana Baletić: Kosmet srpski Notr Dam

Podelite:

Osećati bol u trenucima dok „njima“ gori njihova „Bogorodica Ljeviška“ – njima koji su našu toliko puta palili, rušili i ranjenu je otimali, da negde tamo u njihovim kandžama, mučenički polako skončava i nestane – može samo onaj narod i pojedinac koji je zdrav!!!

Petnaestog aprila, šest dana pre katoličkog Uskrsa, u 6 i 50 posle podne, izbio je požar u – simbolu Francuske i celog katoličanstva – katedrali Notr Dam! Njenu lepotu i život dug 850 godina gutao je punih osam i po sati plamen, pred kojim je bilo nemoćno gotovo pola hiljade vatrogasaca! Gasili su vatru sa zemlje, jer kanaderi nisu smeli krenuti u spasavanje zbog opasnosti da crkvu sa tolikom količinom vode, koja bi se odjednom sručila na oganj koji je guta – ne uruše!

Nakon ugašenog požara, saopštena je, u ovoj tragediji ipak donekle ohrabrujuća vest, da su konture sačuvane i da se „Gospa“ neće urušiti! Kako je izbio požar, ko je kriv ili „zaslužan“ – zasad se ne zna?! Predsednik Francuske Emanuel Makron, između ostalog, rekao je: „Tužan sam, večeras deo nas gori!“

Gledajući direktan prenos, do kasno u noć, kako u plamenu nestaje Notr Dam (naša Gospa), svaki put kada se pod vatrom deo po deo survavao u grotlo ognja, a onda i prelepi centralni toranj, koji se nekoliko sati prkosno otimao – to suočenje sa istinom nestanka takvog jednog dragulja svetske kulturne baštine – izazivalo mi je osećaj duboke tuge!

Prateći uporedo reakcije i komentare pune zgroženosti, čak očaja svih onih koji su imali potrebu u Srbiji da makar nešto kažu – u meni se paralelno sa tim osećanjem tuge i nemoći, javljao neki spokoj, praćen zadovoljstvom koje me je ispunjavalo kroz saznanje – zdravi smo! Samo zdrav čovek može da oseća toliku bol u trenucima dok – „njima“ gori – njihova „Bogorodica Ljeviška“ – njima koji su našu toliko puta palili, zatirali i – ranjenu je otimali da negde tamo u njihovim kandžama mučenički polako skončava i – nestane?!

Neka mi bude oprošteno, možda je u ovim trenucima neprimereno sećanje koje mi je naviralo i preplitalo se sa strašnim prizorom nestajanja u ognju takvog svetskog blaga, ali – misli su išle duboko ucrtanim tragovima bola srpskoga naroda!

Ceo KosMet – sveto je mesto – i svetinja moga roda! Na njemu je preko 1.300 popisanih crkava, manastira i svetih srpskih lokaliteta, od čega je, samo nakon dolaska misije UN i KFORA, po okončanju NATO-agresije 1999. uništeno ili oštećeno preko 140 svetinja?! U samo tri dana šiptarskog pogroma nad Srbima i srpskom baštinom od 17. marta 2004. srušeno je i zapaljeno 35 crkava i manastira! Samo na jednom mestu, u Prizrenu – sve prizrenske crkve i objekti SPC uništeni su vatrom i eksplozivom!

Na Kosmetu je i više od 10.000 crkveno-umetničkih i bogoslužbenih predmeta uništeno ili pokradeno! Sva groblja su nam – šiptarski nekrofili – rasturili, spomenike izlomili, kosti povadili, razbacali i – pretvorili poslednja počivališta u deponije smeća!

Od 150 tamošnjih crkava i manastira, čak je 61 upisan u spomenike kulture! Pod okupacijom šiptarskih monstruma su i četiri – ne samo srpska, nego svetska kulturna blaga, sa UNESKO-ove liste svetske kulturne baštine: Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška!

Mnoge od tih naših svetinja su zajedno sa katedralom Notr Dam zakoračile u život, a pojedine – čak i nekoliko stotina godina ranije?!

U srpskom prestonom, carskom gradu Prizrenu, pravoslavna, katedralna, saborna crkva Bogorodica Ljeviška, toliko je puta podizana iz temelja, obnavljana, lečena, dizana iz mrtvih nakon najezde okupatora koji su zatirali naše biće na toj svetoj srpskoj zemlji! Izgled koji danas svedoči svojim ostacima, dobila je 1306. godine, kada su srpski vladari obnavljali stariji hram iz 12. veka, koji je ležao na temeljima hrama iz 9. veka! Ova „naša Bogorodica“, od „francuske Bogorodice“ – u temelju je starija više od 350 godina!

Danas je Ona nagorela, urušena, u logoru opasana žicom ćuti, trpi bol krvavih grafita koji joj preteći seku, unakazuju isposničko lice i odjek tupih udaraca koji zvone kroz njene zidine – dok Šiptari u Nju ubacuju smeće?!

I pored svih pogroma nad Njom – Ona prkosno na svojim zidinama čuva ostatke likova svetaca, scene iz Hristovog žitija, veliko poprsje Stefana Nemanje, lik Svetoga Save, Stefana Prvovenčanog, Milutina…! Svi oni, zajedno skupljeni i obgrljeni izmučenim zidinama „naše Bogorodice“, stolećima brane svoj život i svetu srpsku zemlju pred udarima bolesnog primitivnog varvarstva, pod okriljem i zaštitom Zapada, koji taj pogrom zove – demokratijom i – pomaže mu da odnese pobedu?!

Kada je hrabri i mučenički srpski narod – sav svrstan u vojnički stroj – odneo pobedu nad okupatorom u Prvom svetskom ratu – u čast tog herojstva – Notr Dam je zvonila zvonima svojim!!!

Prošle godine u Parizu, na obeležavanju stogodišnjice Velikog rata, odlučeno je da Srbiju, u liku njenog predsednika Aleksandra Vučića – gurnu na sporedno mesto, u zapećak, daleko od oka kamere – dok je šiptarski monstrum Hašim Tači, koji za sobom ostavlja miris krvi, baruta i paljevine, dobio počasno mesto u počasnoj loži – a u Notr Damu se vijorila zastava monstruma zvanog „Kosova“ – stvorenog pod Šiptarima i Zapadom?! E – tada je – u Njoj zapaljen oganj koji je tinjao…

Skoro smrtno ranjenu katedralu najbolji vidari sveta će, koliko odmah, vraćati u život da ponovo bude temelj i simbol – ali i opomena beščasnima – koji su joj – nemoćnoj da im se odupre – u sama nedra kačili zastave dželata koji vekovima pale i ruše srpske pravoslavne hramove po KosMetu, praveći od ostataka džamije i, neretko – javne toalete i štale?!

U sedištu UNESKO-a u Parizu, međunarodnoj organizaciji stvorenoj da štiti svetsku kulturnu baštinu – ceo Zapad – i Francuska, naravno – svoju ruku su dizali, a ostale ucenjivali i pritiskali, da se naše kulturno blago – temelj i svedok srpskoga bića – preda u vlasništvo – na „čuvanje“ – šiptarskom dželatu?!

U Berlinu, 29. aprila, na sastanku zemalja Zapadnog Balkana, na kojem je glavna tema otimanje svetog srpskog KosMeta, pored nemačke kancelarke Angele Merkel – dočekaće nas i francuski predsednik Emanuel Makron! Kao i svugde do sada, i ovaj put smo pozvani da pristanemo, i mirno se povučemo, prepuštajući Šiptarima da – naš zapaljeni „Notr Dam“ – naš sveti KosMet – nestane u buktinji njihove lomače!

Kako li će u Berlinu reagovati Emanuel Makron, koji je onako skrhan i nemoćan posmatrao kako u ognju nestaje simbol francuskog naroda i države?!

Da li će mu se kroz zahtev da nama „veže ruke“ kako bi konačno stavili KosMet na šiptarsku lomaču, preplitati misli sa prizorom i bolom koji je osećao dok je on „vezanih ruku“ gledao kako pred njegovim očima nestaje “njihova Bogorodica“?!

Sumnjam da će, iko od njih, imati osećaj krivice zbog svojih „zasluga“ u zatiranju onoga što je simbol i identitet srpskog bića – „našeg Notr Dama“ – Kosova i Metohije!

Podelite:

2 Komentari

  1. Gospođo Milijana, kao i do sada uvek u centar mete. Bravo, bravo, bravo.
    Veoma rado sam Vas i ranije slušao i čitao, ali sad Vas nešto nema. Da li radite i gde Vas se može videti ili čuti?
    Ovu veliku štetu bi naša vlast mogla u susretu sa Makronom malo da iskoristi, ukoliko su pametni, upravo na način kako ste to Vi uočili.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here