Milivoje Živojinović: Ja i realiti Srbija

Podelite:

Nijedan sekund svog života nisam potrošio na gledanje rijaliti programa. Svestan sam da takvi programi postoje, da imaju ogromnu gledanost, da se kroz tu priču vrte ogromne pare, ali, šta ja imam sa tim? Šta to mene briga? TV kanale koji ih emituju ja inače ne gledam, muzika koju učesnici rijalitija izvode, to nije moja muzika, nikada to nisam slušao.
Kada na trafici kupujem žvake, ako mi pogled padne na tabloidnu štampu i njihove bombastične naslove tipa “ovaj ovom uradio ono, dok su onaj i ona radili ono, bivši od ove preti tužbom ovom sadašnjem”, to me ne dotiče. Možda u trenutku pomislim kako bi preko takve štampe trebalo staviti iste one rečenice upozorenja kakve postoje na cigaretama, tipa, “čitanje ovih novina može izazvati ozbiljne kvarove Vaših moždanih vijuga”, ali, toliko od mene.
I onda, kako otvorim portal / uključim tv kanal koji sebe smatra drugačijim/ozbiljnim, obavezno naletim na neke intelektualce, i javne ličnosti, ili, još češće, na “intelektualce” i “javne ličnosti”, koji pričaju o rijaliti programima. To je zlo, to je pošast, to zaglupljuje, to truje, uz obavezan dodatak na kraju “ja to ne gledam” a u sledećoj rečenici “tamo se promoviše nasilje, seks, mržnja”…. Čekaj, javna ličnosti, intelektualče, siva eminencijo učmale Srbije, KAKO TI ZNAŠ šta se tamo promoviše, ako to ne gledaš?
Jednom su, devedesetih, na temu medijskog mraka u Srbiji, na RTS – u debatovali političari. Dotakla se tada Vesna Pešić Tv Palme, i toga kako se na istoj svako veče emituje porno film. A onda na Šešeljevo pitanje “otkud ti, Vesna, znaš da TV Palma emituje porno filmove?” ona nije imala nikakav odgovor. Tako valjda i sa rijalitijima.
Onaj koji sve to organizuje je davno još rekao, kada su ga optuživali da previše forsira turbo folk – imate daljinski, promenite kanal. I potpuno, ali potpuno je u pravu. Mogu ja njega da volim, ne volim, žalim, mrzim, šta god, ali ne mogu da mu osporim dve stvari; prvo, obogatio se čovek tako što je našao način da velikom broju ljudi proda ono što oni žele da čuju i vide, i, drugo, nas koji to ne volimo je lepo podsetio da imamo daljinski od tv – a, i mogućnost da gledamo nešto drugo, na jednom od valjda 200 programa na kablovskoj televiziji. Slično sa onim homofobnim stavovima prema homoseksualcima, “treba ih pobiti, oni su bolesni, ugrožavaju natalitet, indoktriniraju našu decu…”. Na isto mu dođu ti homofobi, kao i kritičari rijalitija. Onaj kome smeta rijaliti, a zna sve šta se u rijalitiju događa, a na sva usta viče kako to ne gleda, taj i takvi po svoj prilici prate rijalitije. Onaj kome smetaju homoseksualci, a zna do u detalj kako oni žive i šta rade, a na sva usta viče kako ih mrzi i kako ih treba pobiti, taj i takvi po svoj prilici…

Milivoje Živojinović, Vidovdan

Podelite:

3 Komentari

  1. i nije mi nista!Nas narod kaze “magarac u Pariz, magarac iz Pariza”, budali je svejedno da li cita Kanta ili gleda rijaliti.Rijaliti i postoji zbog onih koji ga ne gledaju, da bi mogli da moralisu.Moralizatorstvo je zamena za moral.Covek ne moze bez morala, stvarnog ili laznog, a kada jedna drzava dodje dotle da prihvata nasilje i etnicko ciscenje radi “danskog standarda”, onda ljudima treba neko uporiste u laznom moralu, moralizatorstvu, da bi ocuvali privid ljudskosti.Zato postoji rijaliti, da bi bar nesto bilo predmet moralne osude.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here