Мина Ћурчић: Косово из другог угла

Поделите:

Прослава десет година од једнострано проглашене косовске независности, очигледно, косметским Албанцима није баш ишла на руку, посебно не у овом тренутку. Јубилеји, осим прославама, честиткама и најлепшим жељама, обавезно су пропраћени свођењем рачуна, односно питањима као што су ”шта смо постали, а шта смо могли да будемо”, независно од тога да ли се ради о тридесетом или педесетом рођендану неког анонимног појединца или, као у овом случају, обележавању настанка једне ”државе”, те их зато многи не воле. Можда баш из тог разлога, тог седмнаестог фебруара, Приштина је сијала: на сваком кораку се могао видети билборд или застава на којој пише на албанском, српском и енглеском језику ”’десет година независности”, град је био окићен и чист, а саму прославу је увеличала и Рита Ора, албанска певачица позната широм света,која је одржала концерт на градском тргу. Рита је била одевена у посебан костим, сличан оним које носе Бијонсе и Џенифер Лопез на својим наступима, само у бојама албанске заставе, док је тзв. премијер Косова, Рамуш Харадинај,припаднике косовске полиције нудио кафом, коју је, како тврди, лично скувао . Такође, у центру Приштине је одржана и свечена парада Косовских безбедносних снага. Светски, чини се на први поглед! Међутим, ако бисмо погледали мало боље, све ово изгледа сасвим другачије; Рита Ора, рођена у Приштини, данас живи и ради у Лондону, а своје албанске сународнике на Космету посети тек понекад. Харадинај је један од оних који се налазе на листи оних које ће главни савезници тзв. Косова САД ”пустити низ воду”, односно препустити Специјалном  суду за ратне злочине ОВК, чијем се почетку рада најгласније противе управо чланови његове странке. Косовске безбедносне снаге, такође, нису промениле своје име, односно нису постале војска Косова, иако је Тачи обећао да ће поднети оставку на место председника у случају да не буде био уважен захтев да се Косовске безбедносне снаге претворе у косовску војску, међутим, нити је Тачи поднео оставку, нити су КБС постале војска. Грађани тзв. Косова, истина, не брину толико око тога када ће доћи Рита Ора и да ли ће се Харадинај наћи на оптуженичкој клупи, колико се питају када ће им коначно укинути визе, односно када ће ”Косово” изаћи из изолације, али и постати члан УН и коначно бити признато од стране Србије. Са друге стране, као и поводом сваког дана државности, председник државе одликује истакнуте појединце, ипак, у случају ”Косова”, све је изгледало другачије: Ветон Сурои, албански публициста, одбио је одликовање председника Тачија, сматрајући да је Тачи нанео велику штету Косову, такође и Јакуп Краснићи, бивши председник Скупштине Косова, као и Реџеп Сељими, скупштински посланик из покрета ”Самоопредељење”, но, не треба заборавити да је само месец дана раније Вилијам Вокер, амерички дипломата и бивши шеф Косовске верцификационе мисије ОЕБС-а, односно човек који је тврдио да је српска војска уз помоћ српских полицијских снага извршила масакр над албанским цивилима у Рачку, након чега је уследило бомбрадовање СРЈ од стране НАТО, одбио да прими ”председничко одликовање” од Тачија. Такође, поводом хапшења Харадинаја у Француској, јануара прошле године, Вокер је дошао у Приштину да изрази солидарност са њим и Албанцима са Космета.

”Рамуш Харадинај је мој добар пријатељ. Овде сам да покажем солидарност са њим и свима вама, из целог Косова. Ја сам увек мислио да је правни систем Француске најбољи на свету. Међутим, ово што се дешава са херојем Косова је срамотно.”, изјавио је Вокер пред окупљеним Албанцима у Приштини у јануару 2017.

Годину дана касније, из неког разлога, Вокер је променио мишљење и одбио одликовање, а Тачију је поклонио један цвет у знак сећања на Албанце који су страдали у Рачку.

”Нисам спреман да примим одликовање од Тачија… Није баш да сам га одбио, али када су ме питали да ли бих га прихватио, из неког разлога сам рекао да нећу.”, том приликом је рекао Вокер. Ако узмемо у обзир чињеницу да је Вокер заслужан за ”ослобођење” Косова од Срба, јер се потрудио да докаже да је у Рачку почињен масакр над албанским цивилним становништом, што је био повод за НАТО агресију 1999.године, било би сасвим очекивано да управо Вокер буде главна звезда овог славља што се није десило. Није тајна да косметски Албанци будно прате сваки корак који начине САД на Балкану зато што су свесни да њихова садашњост, а посебно будућност, зависи од воље Сједињених Америчких Држава.

”Албанија и Косово ће имати заједничку спољну политику, а не само заједничке амбасаде и дипломатске мисије. Зашто да нема и једног председника као симбола националног јединства и заједничке националне безбедносне политике!”, изјавио је Рама на свеченој седници косовске скупштине поводом десете годишњице једнострано проглашене независности. Очигледно, Албанци су спремни да покушају да уцене САД, односно запрете немирима на Балкану у циљу стварања великоалбанске државе, само ако им се учини да им САД окрећу леђа. Но, ако су спремни да ратују и померају границе зашто се веселе у Приштини уз Риту Ору, уместо да се спремају за рат? Неко би помислио да је реч о празним албанским причама, али није у томе ствар: косметски Албанци, у случају да се освесте, схватајући да је врло вероватно да њихова будућност неће изгледати онако како су је замислили, односно онако како су им амерички пријатељи обећали, гнев не би одмах усмерили према косметским Србима, него према Албанцима, нарочито онима који су се обогатили на рачун борбе за слободу, а који данас чине албанску политичку елиту на Космету, те се неко сетио да је лакше организовати прославу која ће превазићи све до сада, па чак и ону поводом златне медаље коју је Мајљинда Кљеменди освојила на Олимпијским играма, него размишљати о томе да ли албански народ има право на побуну. Такође, тих дана се у српским медијима могла прочитати изјава Бенрарда Кушнера, бившег шефа УНМИК, који је изјавио да је обилазећи својевремно српске куће у Приштини, заједно са Хашимом Тачијем, видео ”жене које су биле нападнуте и силоване”. Ова изјава Кушнера у најмању руку скандалозна, јер сведочи о томе да су му биле познате чињенице да су вршени злочини над Србима; Подсећања ради, када се ради о злочину у селу Старо Грацко где је убијено 14 српских жеталаца, управо је Кушнер у више наврата изјавио да ће ”починиоце извести пред лице правде без одлагања”, међутим, чак ни данас није познато ко је починио овај злочин, а до  сада је ухапшено али и ослобођено неколико особа албанске националности за које се сумња да су учествовали у убиству српских жеталаца. Иако је Кушнер последњих година говорио да ”још увек плаче кад се сети тог времена, масакра сељана”, но, требало би питати Бернарда Кушнера зашто је толико година ћутао и који је тврдио да ”жута кућа” не постоји, као и да је трговина људским органима на Космету измишљотина.

”Да ли сте болесни? Шта је то ”жута кућа”?”, љутито је упитао Кушнер српског новинара у Грачаници, који му је поставио питање о трговини органима отетих Срба на Космету. Међутим, бар кад је српски народ у питању, нико не верује Кушнеру. Не би било на одмет да се запитамо зашто је Кушнер ”променио плочу” баш онда када косметски Албанци обележавају један посебан и њима важан датум; Бар је Србима одавно познато да непријатељ, али и сви они који га подржавају, више од свега воли да се игра са колективном свешћу једног народа, трудећи се да све у шта један народ верује, што чини срж националног идентитета, доведе у питање. Ако бисмо кренули од почетка, сетићемо се да се Бој на Косову одиграо 1389, као и да је Други балкански рат почео 28.јуна.1913.године, а 1914.године, о Видовдану, дешава се атентат у Сарајеву, пет година касније, такође на Видовдан, потписан је Версајски споразум и окончан Први светски рат, док је 1921. године, управо на Видовдан, донет Видовдански устав Краљевине СХС, а 28.јуна1948.проглашена је Резолуција Инфобироа, већ 1990. године, на Видовдан, Срби су престали да буду констутиван народ у Хрватској, захваљујући уставним амадманима усвојеним на Устав Хрватске, а већ на Видовдан 2001.године Слободан Милошевић је изручен Хашком Трибуналу. Очигледно, када се узму у обзир неке историјске чињенице, није тешко схватити да је Видовдан важан датум за Србе, те га баш из тог разлога треба оскрнавити, односно представити другачијим него што изгледа у свести српског народа. Албанци немају Видовдан, нарочито не они са подручија КиМ, но, имају два важна датума: 28.новембар, односно Дан независности Албаније или ”Дан заставе” и 17.фебруар, односно датум када је ”Косово” прогласило независност. Тог датума, Албанци са Космета, између осталог, сећају се свих оних припадника ОВК који су настрадали током сукоба са војним и полицијским снагама СРЈ, тог датума се откривају споменици борцима ОВК у Приштини, Пећи и Призрену, али баш поводом облежавања тог датума ове године неколико виђенијих  Албанаца одбија да прими Тачијево одликовање, док се Вокер и Кушнер понашају онако како косметски Албанци нису навикли-уместо о албанским жртвама, они почињу да говоре о албанским крвницима који и данас живе на територији КиМ и то баш поводом прославе десетогодишњице независности Косова. Не, то није добра вест за Србе и Србију, то је само лоша вест за косметске Албанце. Међутим, где су Срби погрешили? У Косовској Митровици су поводом 17.јануара осванули плакати на којима је писало ”десет година окупације Косова и Метохије”, међутим, Београду и осталим српским градовима, а нарочито Косовцима, Србима са КиМ,  остали смо дужни; Требало је организовати један миран протест у Београду и осталим српским градовима на ком би се појавили сви, без обзира на то којој странци припадају, који верују да је Космет део Србије. Требало је да тог 17.фебруара свима дати на знање да српски народ не признаје самопроглашено Косово. Требало је тог 17.фебруара запалити свеће за све оне момке који су своју младост оставили на Кошарама, за све оне Србе из Гораждевца, Грачанице, Старо Грацког и осталих места на Космету који су заспали, надајући се да ће Срби једног дана живети њихов сан, сан о слободи.

 

Мина Ћурчић

Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here